Читаем Dzelzs papēdis полностью

Šis cilvēks sāka mani interesēt. Viņš neapšaubāmi bija apdāvināts.

—       Jūs esat vairāk izglītots, nekā strādnieki vispār mēdz būt, — es piezīmēju.

—       Esmu beidzis vidusskolu, — viņš atteica. — To es izdarīju, strādādams par vārtu sargu. Gribēju mācīties universitātē, bet nomira tēvs, un man vajadzēja iestāties darbā vērptuvē. Es gribēju studēt dabas zinātnes, — viņš kautri paskaidroja, it kā atzīdamies kādā vājībā. — Es mīlu dzīvniekus, bet esmu spiests strādāt vērptuvē. Kad tiku par priekšstrādnieku, apprecējos, un tad radās ģi­mene, un, jā, tagad es vairs neesmu par sevi noteicējs.

—   Ko jūs gribat ar to sacīt?

—       Es gribēju paskaidrot, kāpēc es tā liecināju tiesā,— es sekoju instrukcijām.

—   Kādām instrukcijām?

—       Pulkveža Ingrama. Viņš uzrakstīja liecību, kas man bija jānodod.

—   Un tāpēc Džeksons prāvu zaudēja.

Viņš pamāja, un asinis tumšā vilnī ieplūda viņa sejā.

—   Un Džeksonam jāuztur sieva un divi bērni.

—       To es zinu, — viņš mierīgi atbildēja, kaut gan viņa seja aizvien vairāk pietvīka.

—       Sakiet, — es turpināju, — vai jums bija viegli pār­vērsties no tā cilvēka, kāds jūs bijāt, teiksim, vidusskolā, par tādu cilvēku, kādam jums vajadzēja kļūt, lai tā rīko­tos tiesā?

Viņa jūtas izlauzās tik negaidīti, ka es sabijos. Viņš izgrūda rupju lāstu un sažņaudza dūres, it kā gribētu man sist.

—       Piedodiet! — viņš nākamā mirklī sacīja. — Nē, tas nebija viegli. Bet tagad labāk ejiet! Jūs visu, ko gribējāt, esat uzzinājusi no manis. Tomēr, iekāms ejat, es jums ko pateikšu. Nekāda labuma nebūs, ja jūs stāstīsiet tālāk, ko dzirdējāt no manis. Es to noliegšu, un liecinieku jums nav. Es noliegšu katru vārdu, ja būs vajadzīgs, ar zvē­restu liecinieku solā.

Pēc sarunas ar Smisu es devos uz tēva biroju ķīmijas laboratorijā un tur satiku Ernestu. Satikšanās bija pil­nīgi negaidīta, bet viņš apsveica mani ar savu drosmīgo skatienu un ciešo rokas spiedienu, un dīvaina mulsuma caurstrāvoto nosvērtību. Likās, it kā viņš būtu piemirsis mūsu pēdējo vētraino tikšanos, bet es nebiju tā noska­ņota, lai to aizmirstu.

—   Esmu iepazinusies ar Džeksona lietu, — es atklāti sacīju.

Viņš saspringti gaidīja turpmāko, bet viņa acīs bija lasāma pārliecība, ka mani uzskati iedragāti.

—   Liekas, pret viņu izturējušies negodīgi, — es atzinu. — Un man — man šķiet, ka viņa asinis var gan lāsot no mūsu sijām.

—   Protams, — viņš atbildēja. — Ja pret Džeksonu un viņa biedriem būtu izturējušies cilvēcīgi, dividendes ne­kad nebūtu tik lielas.

—   Man vairs nebūs nekāda prieka par skaistām drē­bēm, — es piemetināju.

Jutos pazemota un salauzta, un man bija saldi apzi­nāties, ka Ernests zināmā mērā uzklausa manu grēksūdzi. Toreiz, tāpat kā vienmēr vēlāk, mani atbalstīja viņa spēks. Tas izstaroja aizsardzības un miera solījumu.

—   Tikpat maz prieka jums būs par maisa audumiem,— viņš nopietni atteica. — Jūs zināt džutas vērptuves, tur valda tādi paši apstākji. Tur un visur citur. Mūsu daudz cildinātā civilizācija dibināta uz asinīm, piesātināta ar asinīm, un ne jūs, ne es, ne kāds cits nevar izbēgt no to sarkanajiem traipiem. Kas tie bija par cilvēkiem, ar ko jūs runājāt?

Es izstāstīju viņam visu.

—   Un nevienam no viņiem nebija rīcības brīvības, — viņš sacīja. — Visi viņi saistīti pie nežēlīgās industrijas mašīnas. Un pats traģiskākais, ka viņi saistīti ar savām sirds asinīm. Viņu bērni — tā ir jaunā dzīvība, ko viņu instinkts aizsargā. Sis instinkts ir stiprāks par visu viņu ētiku. Mans tēvs! Viņš meloja, viņš zaga, nekāda rīcība viņam nelikās negodīga, ja vien tā deva maizi man un maniem brāļiem un māsām. Viņš bija industrijas mašī­nas vergs, un tā viņu samala, iedzina nāvē.

—   Bet jūs, — es pārtraucu, — jūs taču esat brīvs savā rīcībā.

—   Ne gluži, — viņš atteica. — Mani nesien manas sirds asinis. Esmu bieži priecīgs, ka man nav bērnu, kaut gan es bērnus ļoti mīlu. Tomēr es nevēlētos bērnus, kaut arī būtu precējies.

—   Tas nu gan ir slikts princips! — es iesaucos.

—   Es zinu, — viņš skumji atbildēja, — bet man tas ir piemērots. Es esmu revolucionārs, un tā ir bīstama profesija.

Es neticīgi pasmīnēju.

—   Ko jūsu tēvs darītu, ja es nakti ielauztos pie viņa, lai nolaupītu viņa Sjeras vērptuvju dividendes?

—   Uz viņa naktsgaldiņa atrodas revolveris, — es at­bildēju. — Droši vien viņš jūs nošautu.

—   Un, ja nu es un vēl daži citi ievestu pusotra mil­jona [27] cilvēku turīgo ļaužu namos, tad gan būtu varena apšaudīšanās, vai ne?

—  Jā, bet to jūs nedarīsiet, — es piezīmēju.

Перейти на страницу:

Похожие книги

Степной ужас
Степной ужас

Новые тайны и загадки, изложенные великолепным рассказчиком Александром Бушковым.Это случилось теплым сентябрьским вечером 1942 года. Сотрудник особого отдела с двумя командирами отправился проверить степной район южнее Сталинграда – не окопались ли там немецкие парашютисты, диверсанты и другие вражеские группы.Командиры долго ехали по бескрайним просторам, как вдруг загорелся мотор у «козла». Пока суетились, пока тушили – напрочь сгорел стартер. Пришлось заночевать в степи. В звездном небе стояла полная луна. И тишина.Как вдруг… послышались странные звуки, словно совсем близко волокли что-то невероятно тяжелое. А потом послышалось шипение – так мощно шипят разве что паровозы. Но самое ужасное – все вдруг оцепенели, и особист почувствовал, что парализован, а сердце заполняет дикий нечеловеческий ужас…Автор книги, когда еще был ребенком, часто слушал рассказы отца, Александра Бушкова-старшего, участника Великой Отечественной войны. Фантазия уносила мальчика в странные, неизведанные миры, наполненные чудесами, колдунами и всякой чертовщиной. Многие рассказы отца, который принимал участие в освобождении нашей Родины от немецко-фашистких захватчиков, не только восхитили и удивили автора, но и легли потом в основу его книг из серии «Непознанное».Необыкновенная точность в деталях, ни грамма фальши или некомпетентности позволяют полностью погрузиться в другие эпохи, в другие страны с абсолютной уверенностью в том, что ИМЕННО ТАК ОНО ВСЕ И БЫЛО НА САМОМ ДЕЛЕ.

Александр Александрович Бушков

Историческая проза
Живая вещь
Живая вещь

«Живая вещь» — это второй роман «Квартета Фредерики», считающегося, пожалуй, главным произведением кавалерственной дамы ордена Британской империи Антонии Сьюзен Байетт. Тетралогия писалась в течение четверти века, и сюжет ее также имеет четвертьвековой охват, причем первые два романа вышли еще до удостоенного Букеровской премии международного бестселлера «Обладать», а третий и четвертый — после. Итак, Фредерика Поттер начинает учиться в Кембридже, неистово жадная до знаний, до самостоятельной, взрослой жизни, до любви, — ровно в тот момент истории, когда традиционно изолированная Британия получает массированную прививку европейской культуры и начинает необратимо меняться. Пока ее старшая сестра Стефани жертвует учебой и научной карьерой ради семьи, а младший брат Маркус оправляется от нервного срыва, Фредерика, в противовес Моне и Малларме, настаивавшим на «счастье постепенного угадывания предмета», предпочитает называть вещи своими именами. И ни Фредерика, ни Стефани, ни Маркус не догадываются, какая в будущем их всех ждет трагедия…Впервые на русском!

Антония Сьюзен Байетт

Историческая проза / Историческая литература / Документальное
Дело Бутиных
Дело Бутиных

Что знаем мы о российских купеческих династиях? Не так уж много. А о купечестве в Сибири? И того меньше. А ведь богатство России прирастало именно Сибирью, ее грандиозными запасами леса, пушнины, золота, серебра…Роман известного сибирского писателя Оскара Хавкина посвящен истории Торгового дома братьев Бутиных, купцов первой гильдии, промышленников и первопроходцев. Директором Торгового дома был младший из братьев, Михаил Бутин, человек разносторонне образованный, уверенный, что «истинная коммерция должна нести человечеству благо и всемерное улучшение человеческих условий». Он заботился о своих рабочих, строил на приисках больницы и школы, наказывал администраторов за грубое обращение с работниками. Конечно, он быстро стал для хищной оравы сибирских купцов и промышленников «бельмом на глазу». Они боялись и ненавидели успешного конкурента и только ждали удобного момента, чтобы разделаться с ним. И дождались!..

Оскар Адольфович Хавкин

Проза / Историческая проза