Kruna mačeva

I Sijuan je izašla, ali umesto da gleda u sestru koja je nesigurno sjahivala, zagledala se niz red šatora prema zdepastom, prosedom čoveku u pohabanom grudnom oklopu vezanom preko svetložutog kaputa, koji je dovodio visokog riđana ka njima. Njegovo prisustvo bilo je iznenađenje. Lord Brin uglavnom je sarađivao s Dvoranom preko glasnika, a njegove retke posete najčešće su se završavale pre nego što bi Egvena uopšte i saznala za njih. Sijuan poprimi takav izraz dostojanstva jedne Aes Sedai da se gotovo moglo zaboraviti na njeno mladoliko lice.

Brzo pogledavši u Sijuan, Brin se nakloni, veoma skladno okruživši mačem. Čovek ogrubelog izgleda nije bio mnogo visok, ali zbog svog držanja izgledao je viši. Na njemu nije bilo ničeg gizdavog; znoj na širokom licu kao da je nagoveštavao da se sprema da obavi posao. „Majko, mogu li da porazgovaram s tobom? Nasamo?“

Mirela se okrenula da pođe kad Egvena prasnu: „Ti, da se nisi pomerila s mesta! Tu gde jesi!“ Mirela samo zevnu. Nije se znalo je li više iznenađena svojim pokoravanjem ili Egveninim odlučnim nastupom, a onda joj se na licu ocrta ogorčenost koju brzo prikri maskom mirnoće. Napadno je počela da proučava uzde svog konja.

Brin nije ni trepnuo, iako je Egvena bila sasvim sigurna da bar on zna njen položaj. Slutila je da bi ga malo šta iznenadilo ili uznemirilo. Samo pogled na njega i Sijuan je bila spremna da uzvraća napade iako je, po svemu sudeći, ona bila ta koja je zapoćinjala njihove rasprave. Pesnice je već postavila na kukove, a pogled joj je bio prikovan za njega, izazivački pogled koji bi svakog pokolebao, čak i ako ga ne upućuje Aes Sedai. Međutim, Mirela je bila prilika za nešto više od pomoći Sijuan. Valjda. „Imala sam nameru da te zamolim da dođeš večeras, lorde Brine. Zamoliću te sada.“ Bilo je pitanja koja je morala da mu postavi. „Moći ćemo onda da porazgovaramo. Sada, izvini.“

Umesto da prihvati njeno otpuštanje, on reče: „Majko, jedna od mojih izvidnica naletela je na nešto baš pred zoru, nešto što mislim da moraš lično da pogledaš. Mogu da pripremim pratnju za...“

„Neće biti potrebno", brzo ga je prekinula. „Mirela, ti ćeš poći s nama. Sijuan, hoćeš li zamoliti nekoga da dovede mog konja, molim te? Bez odlaganja."

Izjahati s Mirelom bilo je bolje nego suočiti se s njom ovde, ako su Sijuanine sklepane naznake zaista ukazivale na bilo šta, a tokom jahanja moći će i da ispita Brina, ali nije zbog toga žurila. Upravo je primetila Lelejnu kako joj prilazi dugim koracima iz pravca šatora s Takimom pored sebe. S jednim izuzetkom sve one koje su bile Predstavnice pre dolaska u Salidar opredelile su se za Lelejnu ili Romandu. Većina novoizabranih Predstavnica išla je svojim putem, što ih je malčice uzdizalo u Egveninim očima. Samo malčice.

Čak i na udaljenosti Lelejnino držanje se jasno videlo. Bila je spremna da prođe kroz bilo šta što bi joj se našlo na putu. Sijuan ju je isto primetila i odletela, ne zastajući ni da načini kniks, ali Egvena nije imala načina da pobegne, osim da otme konja lordu Brinu.

Lelejna se postavi ispred Egvene, ali Brin je bio meta njenih očiju što su svrdlale razmatrajući, proračunavajući zašto se tu nalazi. Ali sada je imala veču ribuza prženje. „Moram da govorim s Amirlin", odlučno reče, pokazavši prstom u Mirelinom pravcu. „Ti sačekaj tamo. S tobom ću posle razgovarati.“ Brin se slabašno nakloni i povede konja ka pokazanom mestu. Muškarac koji je imao iole mozga brzo bi shvatio da nema mnogo svrhe raspravljati se sa Aes Sedai, a s Predstavnicama najčešće nije bilo nikakve.

Pre nego što je Lelejna stigla da ponovo otvori usta, iznenada se tu stvorila Romanda, zračeći tako naredbodavno da Egvena na prvi pogled nije ni primetila Varilin koja ju je pratila, a vitka crvenokosa Predstavnica Sivih bila je za nekoliko dlanova viša od većine muškaraca. U stvari, jedino iznenađenje bilo je što se Romanda nije ranije pojavila. Ona i Lelejna motrile su jedna na drugu kao kopci; nijedna nije puštala onu drugu samu blizu Egvene. Sjaj saidara istovremeno je okružio obe dok su, svaka za sebe, tkale prepreku prisluškivanju oko njih pet. Pogledi im se sudariše, izazov na licima bio je potpuno hladnokrvan i smiren, ali nijedna nije spuštala svoju prepreku.

Egvena se ugrize za jezik. Na javnom mestu, najjača prisutna sestra bila je ta koja je odlučivala treba li zaštiti razgovor, a pravila ponašanja nalagala su da je Amirlin, ako je prisutna, jedina koja može da donese tu odluku. Mada uopšte nije čeznula za poluizvinjenjima koja bi usledila ako to pomene. Naravno, kad bi navaljivala one bi se povukle. Ali bi se ponašale kao da to rade kako bi umirile hirovito dete. Zato se ugrizla za jezik dok je u sebi ključala. Gde je ta Sijuan? Ovo nije bilo u redu – trebalo je samo nekoliko trenutaka da se konji osedlaju – a ona je već želela da stisne suknje da ne bi digla ruke do glave.