Kruna mačeva

Faolajn razrogači oči, a Egvena joj pokaza da ustane. Da su im položaji bili promenjeni, Faolajn bi njoj odlučno natrljala nos.

„Daću vam dva zadatka za početak, kćeri“, nastavila je.

Pažljivo su je saslušale, Faolajn nije čak ni trepnula, Teodrin zamišljeno, s prstom na usnama. Ovoga puta, kad je završila jednoglasno rekoše: „Po tvojoj zapovedi, majko“, i načiniše kniks.

Ipak, Egvenino dobro raspoloženje poče da se topi. Meri se pojavila noseći joj poslužavnik s doručkom kad su Teodrin i Faolajn izašle, a kad joj je Egvena zahvalila za mirisni zamotuljak s ružinim laticama, ona reče: „Imala sam malo slobodnog vremena, majko.“ Po njenom izrazu lica, to je mogla biti optužba da Egvena traži da previše radi, ili možda da joj ne daje dovoljno posla. Nimalo prijatan začin uz kompot. Sem toga, njeno lice moglo je da ukiseli čaj od nane i okameni toplo, reš pecivo. Egvena je otpusti pre nego što je sela da jede. Čaj je ionako bio suviše razvodnjen. Čaj je bio jedna od stvari kojih nije bilo dovoljno.

Beleška ispod mastionice nije bila ništa bolja. „Ništa interesantno u snu“, pisalo je Sijuaninim krasnopisom. Znači i Sijuan je noćas bila u Tel’aran’riodu; često je tamo uhodila. Nije bilo važno je li tražila neki trag Mogedijen, mada bi to bila nerazumna glupost, ili nešto drugo; ništa je bilo ništa.

Egvena se namrštila, ne samo zbog „ništa“. Sijuan u Tel’aran’riodu prošle noći značilo je sigurnu posetu Leane u toku dana, s pritužbom. Sijuan vrlo izričito nije smela da koristi nijedan od ter’angreala snova, još otkad je pokušala da nauči druge sestre Svetu snova. To nije bilo samo zato što je znala jedva nešto malo više od njih, pa čak ni to što je samo mali broj sestara verovao da im je zaista potreban neko ko će ih učiti, nego je Sijuan imala jezik poput turpije a nimalo strpljenja. Najčešće je uspevala da se obuzda, nli posle dva ispada koja su uključivala urlanje i mahanje pesnicama imala je mnogo sreće da joj je samo bio zabranjen pristup ter’angrealima. S druge strane, Leana je mogla da ih koristi kad god bi zatražila i Sijuan ih je često krišom uzimala. To je bio jedan od retkih pravih kamenova spoticanja među njima; kad bi mogle, obe bi svaku noć provodile u Tel’aran’riodu.

Namrštena, Egvena usmeri tračak Vatre da upali ćošak pergamenta i držala ga je dok joj nije dogoreo gotovo do prstiju. Onaj ko bi preturao po njenim stvarima i podnosio izveštaje tamo gde mogu da izazovu sumnju, neće moći ništa da nađe.

Skoro je završila doručak, a još uvek je bila sama, a to nije bilo uobičajeno. Šerijam ju je možda izbegavala, ali Sijuan je već trebalo da stigne. Stavljajući u usta poslednji zalogaj peciva i spirajući ga zadnjim gutljajem čaja, ustala je da je potraži samo da bi ugledala razlog svoje namerene potrage kako se šunja u šator. Da je Sijuan imala rep, besno bi šibala njime.

„Gde si bila?“, zahtevala je da zna Egvena, tkajući prepreku prisluškivanju.

„Aeldina me je jutros izvukla iz kreveta“, zareža Sijuan, bacivši se na jednu od stoličica. „Još uvek misli da može od mene da izvuče ko su doušnici za Amirlin. Nikome to ne predajem, nikome!“

Kada se u Salidaru tek pojavila Sijuan – umirena žena u bekstvu, svrgnuta Amirlin za koju su mislili da je mrtva – sestre su mogle i da joj uskrate gostoprimstvo, da nije bilo sitnice da je poznavala ne samo mrežu doušnika Amirlin Tron nego i Plavog ađaha, koju je vodila pre nego što je uzdignuta do ešarpe. To joj je davalo određeni uticaj, kao što su Leani davali njeni poverenici unutar Tar Valona. Dolazak Aeldine Stounbridž, koja je preuzela njeno mesto među doušnicima Plavih, promenio je Sijuanin položaj. Aeldina je bila van sebe od uvređenosti kada je saznala da su izveštaji šačice Plavih doušnika, koje je Sijuan uspela da dosegne, predavani ženi van Ađaha. A saznanje da je njen sopstveni položaj otkriven – samo dve, najviše tri sestre trebalo je da budu s tim upoznate, čak i među Plavima – toliko ju je razbesnelo da je umalo nije udarila kap. Ne samo da joj je smesta preotela upravljanje mrežom Plavih i izribala Sijuan tako glasno da se to moglo čuti na milju uokolo, nego je malo trebalo da je zadavi. Aeldina je bila iz rudarskog sela u Andoru, negde u Maglenim planinama, a pričalo se kako je nos polomila u tuči pesnicama, još dok je bila devojčica. Njeni postupci mnoge su terali na razmišljanje.