Kruna mačeva

Romanda prva prekide dvoboj pogledima, iako neporažena. Tako se iznenadno obrušila na Egvenu da je Lelejna ostala da stoji budalasto zureći u prazno. „Delana opet izaziva teškoće.“ Njen visoki glas skoro da je bio sladak, ali imao je oštrinu naglašenu izostavljanjem bilo kog zvanja ili poštovanja. Romandina kosa bila je potpuno seda, prikupljena u urednu punđu na potiljku, ali godine je sasvim sigurno nisu omekšale. Takima, duge crne kose i kože boje stare slonovače, gotovo devet godina Predstavnica Smeđih, napadna u Dvorani koliko i u učionici, ipak se pred njom povukla korak unazad, ruku prekrštenih preko struka. Romanda je svoje sledbenice držala čvrsto kao Sorilea. Za nju je snaga bila od presudne važnosti, a uistinu ni Lelejna nije mnogo zaostajala za njom.

„Namerava da podnese predlog Dvorani", kiselo se ubaci Lelejna, sada potpuno izbegavajući da pogleda Romandu. To što se slagala s njom dopadalo joj se koliko i to što je bila druga na redu da govori. Svesna da je zadobila prednost, Romanda se osmehnu, jedva pomerajući usne.

„Kakav?“, upita Egvena da bi dobila na vremenu. Bila je sigurna da zna. Bilo je tako teško ne uzdahnuti. Bilo je tako teško ne masirati slepoočnice.

„Pa, naravno, o Crnom ađahu, majko“, odgovori Takima podigavši glavu kao da je iznenađena pitanjem. Pa, možda je i bila. Delana je bila kao pobesnela povodom toga. „Želi da Dvorana otvoreno raskrinka Elaidu kao Crnu.“ Iznenada se presekla kad je Lelejna podigla ruku. Možda je Lelejna držala svoje sledbenice nešto labavije nego Romanda, ili možda nije imala tako čvrst stisak, ali bio je dovoljno čvrst.

„Moraš da razgovaraš s njom, majko“, Lelejna je imala topao osmeh, kad bi odlučila da ga koristi. Sijuan je rekla da su nekada bile prijateljice – Lelejna ju je dočekala s nekom vrstom dobrodošlice – ali Egvena je taj osmeh smatrala samo dobro izvežbanim oruđem.

„I šta da joj kažem?“ Ruke su joj čeznule da umire glavobolju. Ove dve pobrinule su se da Dvorana prihvata samo ono što su one želele, zasigurno malo šta što bi Egvena predložila, tako da na kraju malo šta da je uopšte bivalo usvojeno, a sad su tražile da ona posreduje kod Predstavnice? Delana jeste podržavala njene predloge, to je bila istina – kad su joj odgovarali. Delana je bila poput vetrenjače, okrećući se za svakim novim daškom vetra, i mada se u poslednje vreme često okretala u Egveninom pravcu, to ništa nije značilo. Crni ađah je, izgleda, bio jedino na šta je bila usredsređena. Zašto se Sijuan zadržala?

„Reci joj da mora prestati, majko.“ Lelejna je osmehom i tonom podsećala na majku koja teši kćerku. „To je budalaština – to je gore od budalaštine – a svi su zbog toga kao na ivici bodeža. Neke od sestara počinju da veruju, majko. Neće dugo proći i to će se proširiti na sluge i vojnike.“ Sumnjičavo je odmerila Hrina. Izgledalo je da on pokušava da ćaska s Mirelom koja je buljila prema grupi iza prepreka i nesigurno provlačila uzde kroz ruke u rukavicama.

„Verovati u ono što je očito teško da je budalasto“, zakevta Romanda. „Majko...“ – iz njenih usta to je suviše zvučalo kao „dete“ – „... razlog da se Delana spreči jeste što ne radi ništa dobro, a nanosi poprilično štete. Možda je Elaida Crna – mada zbilja sumnjam u to, kakva god rekla-kazala da je ta faćkalica, Halima, donela; Elaida je tvrdoglava do besvesti, ali ne mogu da poverujem da je zla – ali čak i da jeste, razglašavati to navelo bi neupućene da sumnjaju u svaku Aes Sedai, a Crne bi samo nateralo da se povuku dublje u senke. Postoje načini da se one iskopaju, a da ih pri tom ne uplašimo da odlete.“

Lelejnino šmrkanje ličilo je na groktanje. „Čak i da su te besmislice tačne, nijedna sestra koja drži do sebe neće se podvrći tvom načinu, Romanda. Ono što predlažeš blisko je zahtevu da se podvrgnemo ispitivanju.“ Egvena je zbunjeno žmirkala; ni Sijuan ni Leana nisu joj ovo ni nagovestile. Na sreću, Predstavnice nisu primetile jer nisu obraćale pažnju na nju. Kao i obično.

Stavivši pesnice na kukove, Romanda se obruši na Lelejnu: „Očajnička vremena zahtevaju očajničke mere. Neko bi mogao da se zapita zašto je ikome dostojanstvo važnije od razobličavanja slugu Mračnog.“

„To gotovo da zvuči kao optužba", reče Lelejna stisnuvši oči.

Sada se Romanda osmehivala, hladnim, okrutnim osmehom. „Ja ću se prva podvrći svom načinu, Lelejna, ako si ti druga.“

Lelejna zaista zareža, zakoračivši ka njoj, a Romanda se nagnu napred isturene brade. Izgledalo je da su potpuno spremne da se dočepaju za kose i valjaju po prašini, a dostojanstvo Aes Sedai može da se okači o klin. Varilin i Takima su odmeravale jedna drugu poput sluškinja koje podržavaju gospodarice, dugonoga močvarna ptica u dvoboju pogledima se carićem. U celoj toj gužvi izgledalo je kao da su potpuno zaboravile na Egvenu.