Kruna mačeva

„Murandija je poput Altare, majko. Susedi suviše zauzeti spletkarenjem jedan protiv drugog ili međusobnim koškanjima, suviše da bi se ujedinili za bilo šta osim rata, a ni tada prečvrsto.“ Glas mu je bio vrlo suv. On je bio glavnokomandujući kraljičine garde u Andoru, i imao je za sobom godine pograničnih čarki s Muranđanima. „Bojim se da će u Andoru situacija biti drugačija. Ne radujem se tome.“ On skrenu, jašući uz blagu padinu da izbegne troja kola koja su čangrljala preko kamenja u istom pravcu.

Egvena pokuša da održi mirno lice. Andor. Ranije, samo bi joj odgovorio s ne. Ovo su bili krajnji obronci brda Kumbar, negde južno od Lugarada, glavnog grada Murandije. Uz mnogo sreće trebaće im bar deset dana do granice Andora.

„A onda stižemo do Tar Valona, lorde Brine. Kako nameravaš da zauzmeš grad?“

„To me još niko nije pitao, majko.“ Malopre joj se samo učinilo da mu je glas suv; sad

je bio suv. „Dok stignemo do Tar Valona, po volji Svetlosti, trebalo bi da imam dva ili tri puta ovoliko ljudi.“ Egvena se trže na pomisao o plaćanju tolike vojske; nije izgledalo da je primetio. „S njima ću započeti opsadu. Najteži deo biće pronalaženje brodova i njihovo potapanje da se zatvore Severna i Južna luka. Luke su ključne za opsadu gradova s mostovima, majko. Tar Valon je veći nego Kairhijen i Kaemlin zajedno. Kad hrana prestane da pristiže...“ On slegnu ramenima. „Vojnički poziv uglavnom je čekanje, sem kad je marširanje.“

„A ako ne budeš imao toliko vojnika?“ Nikada nije pomislila da će svi ti ljudi gladovati, žene i deca. Nikada nije stvarno pomislila na bilo koga ko će biti upetljan osim Aes Sedai i vojnika. Kako je mogla da bude toliko glupa? Videla je šta je rat napravio u Kairhijenu. Brin je to tako olako primao. Pa opet, on je vojnik; nemaština i smrt bile su vojnička svakodnevica. „Šta ako bude samo... recimo... koliko i sad?“

„Opsada?“ Izgleda da se nešto od njihovog razgovora konačno probilo kroz Mirelinu zamišljenost. Ona podbode dorata, nateravši nekolicinu muškaraca da odskoči u stranu; neki završiše s licem u prašini. Nekolicina ljutito zinu, a onda primeti bezvremene crte lica i brže bolje zaklopi usta, gunđajući. Što se nje ticalo, oni kao da nisu ni postojali. „Artur Hokving je dvadeset godina opsedao Tar Valon i propao.“ Iznenada je shvatila da uokolo ima načuljenih ušiju i spustila je glas, ali i dalje je zvučala otrovno. „Očekuješ li da ćemo čekati dvadeset godina?“

Otrov se srozao niz Gareta Brina ne ostavivši traga. „Bi li ti se više dopalo da smesta krenemo pravo u napad, Mirela Sedai?“ Bilo je kao da je pita hoće li čaj sa šećerom ili bez njega? „To je pokušalo nekoliko Hokvingovih zapovednika i ljudi su im iskasapljeni. Još nijedna vojska nije uspela da obori zidove Tar Valona.“

To nije bila potpuna istina, kao što je Egvena znala. Za vreme Troločkih ratova, jedna vojska Troloka vođena Gospodarima straha poharala je i spalila deo same Bele kule. Na kraju Rata drugog Zmaja, vojska koja je pokušala da spase Gvera Amalasana od umirenja takode je stigla do Kule. Mirela nije mogla znati ništa o tome, a Brin još i manje. Pristup tim tajnim istorijama, sakrivenim duboko u biblioteci Kule, bio je propisan zakonom koji je i sam bio tajna, a obelodanjivanje postojanja bilo zakona ili zapisa smatralo se izdajom. Sijuan joj je rekla da će, ako bude čitala između redova, naći nagoveštaje nečega što čak ni tu nije zapisano. Aes Sedai su bile vrlo vešte da sakriju istinu kada smatraju da je to potrebno. Čak i od sebe samih.

„Sa sto hiljada ovakvih vojnika, kakve imam sad“, nastavio je Brin, „biću prvi. Ako uspem da zaprečim luke. Hokvingovi zapovednici to nikada nisu uspeli. Aes Sedai su uvek podizale one gvozdene lance da spreče brodove da uplove u prolaz luke i potapale ih pre nego što bi uspeli da se postave tamo gde će ometati trgovinu. Hrana i potrepštine su ulazile. Na kraju ćemo morati da se bavimo i vašim jurišem, ali ne dok grad ne oslabi, ako bude po mome.“ Glas mu je i dalje bio... običan. Čovek koji razgovara o izlasku. Okrenuo je glavu prema Mireli i, mada se njegov ton nije promenio, napetost u njegovim očima bila je vidljiva i iza štitnika za lice. „A vi ste se složile da će biti, kada sam došao vojsci. Ja neću da žrtvujem ljude."

Mirela otvori a potom polako zatvori usta. Bilo je očito da je htela nešto da kaže, ali da nije znala šta. Jesu mu dale reč, ona i Šerijam i ostale koje su rukovodile kada se on pojavio u Salidaru, koliko god to bilo gorko. Koliko god da su Predstavnice pokušavale da to zaobiđu. One nisu dale nikakvu reč. Međutim, Brin se ponašao kao da jesu i do sada je uspevao da se izvuče. Do sada.