Kruna mačeva

„Vrlo omiljene u Šijenaru i Malkijeru", jednako tiho odgovori Sijuan. „To sam čula tek jutros pošto sam ostavila Aeldinu. Morala sam da je nateram da nam pokaže put; nisam ga tačno znala. Teško bi nam išlo u prilog da je to primetila, zar ne? Nisam znala ni za Nisao. Mislila sam da jedva međusobno razgovaraju.“ Pogledala je Žutu sestru i ogorčeno odmahnula glavom. Previđanje činjenica bilo je nešto što Sijuan kod sebe nije mirno trpela. „Osim ako sam postala slepa i glupa, ove dve...“ Kreveljeći se kao da su joj usta puna truleži, mucala je pokušavajući da nađe pravu reč. Odjednom uhvati Egvenu za rukav. „Evo ih. Sad ćeš sama videti.“

Mirela prva izađe iz šatora, a za njom izađe čovek odeven samo u čakšire i čizme; s mačem u rukama i maljavim grudima punim ožiljaka, morao je da se sagne kako bi izašao. Njena glava je bila u visini njegovih grudi, bio je viši od svih Zaštitnika. Duga tamna kosa, vezana upletenom kožnom trakom koju je nosio oko glave, bila je više prošarana sedim nego kad ga je Egvena poslednji put srela, ali nije bilo ničeg mekog u Lanu Mandragoranu. Slagalica se konačno sastavila, ali još uvek nije mogla da razazna pojedine deliće. On je bio Zaštitnik Moiraine, Aes Sedai koja je povela nju, Randa i ostale iz Dve Reke, pre celog Doba, kako se činilo, ali Moiraina je poginula ubijajući Lanfear, a Lan je nestao u Kairhijenu odmah posle toga. Možda je ovo bilo jasno Sijuan, ali njoj je sve bilo zamućeno.

Promrmljavši nešto Lanu, Mirela mu dotače ruku. On se malo trže, poput nervoznog konja, ali njegovo tvrdo lice ni za trenutak se nije okretalo od Egvene. Ipak, konačno je klimnuo glavom, i okrenuvši se na peti udaljio se dugačkim koracima ka hrastovima. Uhvativši mač obema rukama, podiže ga iznad glave, sečiva uperenog nadole; podigao se na prste jedne noge i nepomično čekao.

Za trenutak Nisao se namršti na njega, kao da i ona vidi zagonetku. Onda joj se pogled srete s Mirelinim, a potom zajedno pogledaše Egvenu. Umesto da joj priđu, dođoše jedna do druge i šapatom počeše brzo da razgovaraju. Barem je u početku to bio razgovor. Onda je Nisao samo stajala odmahujući glavom u neverici, ili poricanju. „Ti si me uvalila u ovo“, odjednom glasno zareža, „a ja sam bila slepa budala jer sam te slušala.“

„Ovo postaje... zanimljivo“, reče Sijuan dok su se konačno okretale ka njoj i Egveni. Poslednja reč zazvučala je bezuslovno neprijatno.

Mirela i Nisao brzo namestiše kosu i haljine dok su im se približavale, starale su se da sve na njima bude u redu. Možda su bile uhvaćene na delu – Samo kom?, pitala se Egvena – ali očito su nameravale da se pokažu u najboljem mogućem svetlu.

„Ako bi ušla unutra, majko!“, reče Mirela pokazujući ka najbližem šatoru. Samo je tanano podrhtavanje glasa izdalo to smireno lice. Znoj je nestao. Obrisan, naravno, ali nije se vraćao.

„Hvala, kćeri, ali ne.“

„Može malo vinskog punča?“, s osmehom je ponudi Nisao. S rukama na grudima, ipak je delovala napeto. „Sijuan, idi reci Nikoli da donese punč.“ Sijuan se ne pomeri, a Nisao iznenađeno trepnu, skupivši usne. Sledećeg trenutka osmeh se vratio i ona malo povisi glas: „Nikola? Dete, donesi punč. Napravljen od sušenih kupina, bojim se“, poverljivo reče Egveni, „ali je vrlo okrepljujući."

„Neću punč“, kratko reče Egvena. Nikola se pojavi iza šatora, ali nije pokazivala nikakav znak namere da potrči i posluša. Umesto toga, stajala je i buljila u Aes Sedai, grickajući donju usnu. Nisao je pogleda gotovo s gađenjem, ali ne reče ništa. Još jedan delić slagalice legao je na mesto, a Egvena je mogla malo lakše da diše. „Ono što želim, kćeri, ono što zahtevam, jeste objašnjenje.“

Najbolje svetlo ili ne, bio je to tanak premaz. Mirela ispruži ruke kao da preklinje. „Majko. Moiraina me nije izabrala samo zato što smo prijateljice. Dvojica mojih Zaštitnika prvo se pripadali sestrama koje su umrle. Avar i Nuel. Nijedna sestra vekovima nije spasla više od jednog."

„Ja sam dopustila da budem umešana samo zbog njegovog uma“, brzo dodade Nisao. „Pomalo se interesujem za bolesti uma, a ovo se s pravom može tako nazvati. Mirela me je bukvalno uvukla u ovo.“

Poravnavajući suknje, Mirela mrko pogleda Žutu, a ova joj uzvrati s kamatom. „Majko, kada Zaštitnikova Aes Sedai umre, to je kao da on proguta njenu smrt i ona ga izjeda iznutra. On...“