Kruna mačeva

„Majko, ne shvataš šta predlažeš", gotovo bez daha progovori Mirela. „Ovo je kao da si detetu dala da se igra upaljenom bakljom u seniku. Ja sam počela da pripremam Ninaevu čim sam osetila da sam preuzela njegovu vezu. Mislila sam da imam vremena. Ali ona je uzdignuta do šala dok sam trepnula. Ona nije spremna da rukuje njime, majko. Ne njime, ne kad je u ovakvom stanju.“

Egvena se naprezala da bude strpljiva. Još uvek nisu shvatale. „Mirela, čak da Ninaeva ne može da usmerava ni trunku“, nije ni mogla, u stvari, osim ako bi se naljutila, „... to ne bi ništa promenilo, a ti to znaš. Ne u tome može li da rukuje njime. Postoji nešto što ti nisi mogla da uradiš: dati mu zadatak tako važan da mora ostati živ da bi ga ispunio.“ To je bio završni sastojak.

Navodno je delovao mnogo bolje od ostalih. „Za njega, Ninaevina sigurnost je toliko važna. On je voli, Mirela, a i ona voli njega."

„To objašnjava...“, meko započe Mirela, ali Nisao je grubo prekide s nevericom u glasu:

„Nemoguće. Ne on. Ona njega možda voli, pretpostavljam, ili bar misli tako, ali žene jure Lana još otkad je bio golobradi momčić. A neke su ga i hvatale, na dan ili na mesec. Bio je vrlo lep dečak, koliko god je sad teško u to poverovati. Mada, izgleda da je sačuvao nešto privlačnosti.“ Ona postrance pogleda Mirelu, koja se malčice namršti, a dve crvene mrlje rascvetaše joj se na obrazima. Ništa drugo se nije desilo, ali i to je bilo više nego dovoljno. „Ne, majko. Svaka žena koja misli da je uspela da stavi povodac Lanu Mandragoranu otkriće da joj povodnik visi u vazduhu."

Egvena nije mogla da se uzdrži da ne uzdahne. Neke sestre verovale su da postoji još jedan način spasavanja Zaštitnika čija je veza prekinuta smrću; staviti ga u ruke – u krevet – nekoj ženi. Kružilo je verovanje da nijedan muškarac tada ne može da se usredsredi na smrt. Mirela se, po svemu sudeći, lično pobrinula i za to. Barem se nije stvarno udala za njega; nije, ako je nameravala da ga prosledi dalje. Ipak će biti bolje da Ninaeva nikada ne sazna.

„Šta bude biće“, odsutno je odgovorila Nisao. Arejna je pritezala kolane Mandarbovog sedla brzo i sposobno, dok je vranac stajao uzdignute glave, ali puštajući je. Očito, ovo nije bilo prvi put da se bavila tom životinjom. Nikola je stajala blizu debelog stabla udaljenijeg hrasta, ruku prekrštenih pod grudima, buljeći u Egvenu i ostale. Izgledalo je da je spremna da se da u beg. „Ne znam šta je Arejna iščačkala o vama“, tiho reče Egvena, „ali Nikolini dodatni časovi smesta prestaju.“

Mirela i Nisao odskočiše; bile su istovetne slike iznenađenja. Sijuan zaprepašćeno iskolači oči, ali srećom, pribrala se pre nego što je iko primetio. „Ti zaista sve znaš“, prošaputa Mirela. „Arejna samo želi da bude blizu Lana. Mislim da veruje da će je naučiti nečemu što će moći da iskoristi kao Lovac. Ili možda da će s njom krenuti u Lov.“

„Nikola želi da bude druga Karajgin“, ogorčeno progunđa Nisao. „Ili druga Moiraina. Čini mi se da je nameravala da natera Mirelu da joj da Lanovu vezu. E pa sad bar možemo da se obračunamo s te dve onako kako zaslužuju, sada kad je sve poznato. Šta god da mi se desi, uživaću znajući da će njih dve skičati od sad pa do kraja godine.“

Sijuan je konačno shvatila šta se dešava i na licu joj se očitavala ozlojeđenost pomešana s upitnim pogledima koje je upućivala Egveni. To što je neko pre nje rešio zagonetku uzrujavalo ju je verovatno koliko i pokušaj Nikole i Arejne da ucenjuju Aes Sedai. A možda i ne. Na kraju krajeva, Nikola i Arejna same nisu bile Aes Sedai. To je bitno menjalo Sijuanin stav o tome šta je sve dopušteno. A opet, tako je bilo sa svakom sestrom.

Videvši toliko očiju uprtih ka njoj, a nijednog prijateljskog pogleda među njima, Nikola se povuče do hrastovog stabla i izgledalo je kao da pokušava da se povuče još više. Mrlje na beloj haljini uvaliće je u nevolje kad se bude vratila u logor. Arejna je još uvek bila zamajana oko Lanovog konja, nesvesna šta će joj se sručiti na glavu.

„To bi bila pravda“, složila se Egvena, „ali ne ako se i vas dve same potpuno ne suočite s njom.“

Više niko nije gledao u Nikolu. Mirela kao da se sva pretvorila u oči, a Nisao se zabuljila u Egvenu. Nijedna nije izgledala kao da se usuđuje da je izazove. Smrknuto zadovoljstvo pripilo se uz Sijuan kao druga koža; tako joj Svetlosti, nisu zaslužile nimalo milosti. A Egvena nije nameravala da je pruži mnogo.

„Više ćemo razgovarati kad se vratim“, reče im kad se Lan ponovo pojavio, s mačem o pojasu, raskopčanog zelenog kaputa i razvezane košulje, s nabubrelim bisagama prebačenim preko ramena. Zaštitnikov ogrtač, koji menja boje, bio mu je prebačen preko leđa, varajući oko dok se uvijao za njim.