Kruna mačeva

„Znam to, Mirela“, Egvena ju je oštro prekinula. Sijuan i Leana su joj prilično objasnile, iako nijedna nije znala da se raspitivala zato što je želela da zna šta da očekuje s Gavinom. Teška pogodba, tako ju je Mirela nazvala, a verovatno je takva i bila. Kada bi sestrin Zaštitnik umro, tuga bi je obavila, mogla je da je obuzda, nekako, ponekad, da je drži u sebi, ali pre ili kasnije probila bi se na površinu. Koliko god da se Sijuan držala u prisustvu drugih, još uvek je noćima plakala u samoći za svojim Alrikom, ubijenim onoga dana kad je svrgnuta. A opet, šta su meseci suza u poređenju sa samom smrti? Priče su bile pune Zaštitnika koji su umrli da bi osvetili svoje Aes Sedai, a to se najčešće i dešavalo. Čovek koji želi da umre, čovek koji traži ono što će ga ubiti, uleće u opasnosti koje čak ni Zaštitnik ne može da preživi. Njoj lično, najgroznije je bilo što su oni to znali. Znali su kakva ih sudbina čeka ako njihova Aes Sedai umre, znali su šta će ih goniti kada se to desi, znali su da ničim to ne mogu da promene. Nije mogla da zamisli koliko je hrabrosti potrebno da se ta pogodba prihvati kad sve to znaju.

Pomerila se u stranu da bi jasno videla Lana. I dalje je stajao nepokretan, izgledao je kao da ne diše. Očito zaboravljajući na posluženje, Nikola je sedela na zemlji, skrštenih nogu, i posmatrala ga. Arejna je čučala pored Nikole, pletenice prebačene preko ramena, posmatrajući ga s još više divljenja. Mnogo više divljenja, u stvari, jer je Nikola krišom pogledala prema Egveni i ostalima. Ostali Zaštitnici skupili su se u gomilu, praveći se da ga posmatraju, dok su pažljivo držali na oku svoje Aes Sedai.

Podiže se vruć povetarac, noseći palo lišće koje je prekrivalo zemlju. Zapanjujuće iznenada Lan se pokrenuo, prelazeći iz stava u stav, dok je sečivo bilo samo zamagljeni kovitlac u njegovim rukama. Sve brže i brže, dok nije izgledalo da se sliva iz jednog u drugi, a opet imao je tačno odmerene pokrete, poput sata. Čekala je da prestane, barem uspori, ali nije. Brže. Arejnina usta polako se razjapiše, oči su joj se širile od strahopoštovanja, isto kao i Nikoline. Nagnule su se poput dece koja posmatraju slatkiše ostavljene da se ohlade na kuhinjskom stolu. Čak su i drugi Zaštitnici sad stvarno počeli da dele pažnju između njega i svojih Aes Sedai, ali nasuprot dvema ženama, oni su posmatrali lava koji svakog trenutka može da napadne.

„Vidim kako ga puštate da mnogo vežba“, reče Egvena. To je bio deo postupka za spasavanje Zaštitnika. Malo je sestara bilo voljno da uopšte pokuša, uzevši u obzir stepen neuspeha, i cenu koju su same plaćale. Držati ga podalje od izlaganja opasnosti bio je sledeći potez. I ponovo ga privezati, to je bio prvi korak. Nema sumnje da se Mirela pozabavila tom sitnicom. Jadna Ninaeva. Kad sazna, verovano će zadaviti Mirelu. A opet, možda će progutati bilo šta što je održalo Lana u životu. Možda. Što se tiče Lana, on je zasluživao sve što će mu se desiti kada je pustio drugu ženu da ga priveže, a znao je da Ninaeva čezne za njim.

Mislila je da vlada glasom, ali nešto od onoga što je osećala mora da se provuklo jer Mirela poče ponovo da joj objašnjava.

„Majko, predavanje veze nije tako loše. Pa, u stvari, to nije ništa gore nego kad žena odluči ko će preuzeti njenoga muža kada umre, da bi se postarala da dospe u prave ruke.“

Egvena se toliko upiljila u nju da je ova požurila da se povuče gotovo se saplićući o sopstvene suknje. Međutim, to je bilo samo iznenađenje. Svaki put kad bi Egvena pomislila da je čula najneverovatniji običaj, pojavio bi se neki još čudniji.

„Nije svaka od nas iz Ebou Dara, Mirela", suvo upade Sijuan, „a Zaštitnik nije isto što i muž. Barem za većinu nas.“ Mirela prkosno podiže glavu. Neke sestre su se udavale za svoje Zaštitnike, šačica njih; uopšte se malo sestara udavalo. Niko se nije previše raspitivao, ali pronosile su se priče da se ona udala za svu trojicu svojih, što je zasigurno bilo protiv običaja i zakona, čak i u Ebou Daru. „Nije tako loše, je li, Mirela? Nije tako loše?“ Sijuanino mrštenje odgovaralo je njenom glasu; zvučala je kao da ima odvratan ukus u ustima.

„Ne postoji zakon protiv toga“, pobuni se Nisao. Egveni, ne Sijuan. „Nema zakona protiv predavanja veze.“ Sijuan je dobila pogled zbog kog je trebalo da se povuče i zamukne. No ona se nije obazirala.

„Nije suština u tome. Zar ne?“, zahtevala je da čuje, „Čak i da nije bilo urađeno – Koliko? Samo četiristo ili nešto više godina? – čak i da se običaji jesu promenili, prošla bi s nekoliko pogleda i malo prebacivanja da ste ti i Moiraina samo predale vezu jedna drugoj. Ali njega niko nije pitao, je li tako? Nije mu pružena prilika. Mogla si isto tako da ga vežeš protiv njegove volje. U stvari, to je prokleto tačno ono što si uradila“