Kruna mačeva

„Začepi, Mirela", odreza Nisao. „Ti si kriva za sve! Nikad nije trebalo da te poslušam...! Stvarno. No, šta je bilo, bilo je. A sad je ono što je.“ Odmeravajući Egvenu ispod spuštenih obrva, progunđa; „Ti si opasna mlada žena, majko. Vrlo opasna žena. Možda ćeš razbiti Kulu više nego što je već slomljena, pre nego što završiš. Da sam sigurna u to, da sam dovoljno hrabra da uradim šta treba i suočim se s posledicama...“ I pored toga, glatko je kleknula, priljubivši usne na prsten Velike zmije koji je krasio Egvenin prst. „Zarad Svetlosti i nade u spasenje i ponovno rođenje...“ Nisu to bile potpuno iste reči kao što su izgovorile Faolajn i Teodrin, ali su bile u dlaku jednako čvrste. I više. Zbog Tri zakletve, nijedna Aes Sedai nije mogla da izgovori zakletvu ako to nije stvarno mislila. Osim Crnog ađaha, naravno; izgledalo je očito da su morale naći način da lažu. Da li je ijedna od ovih žena bila Crna, bilo je sporno, no ostavila je to za drugu priliku. Sijuan ju je posmatrala raskolačenih očiju, s usnama koje su se pomerale bez glasa, i ličila je na ribu nasukanu u blatu.

Mirela pokuša da se još jednom pobuni, ali Egvena samo ispruži desnu ruku s prstenom i Mirelina kolena se, uz trzaj, saviše. Ogorčenim glasom položi zakletvu, a onda podiže pogled. „Uradila si nešto što nikada ranije nije urađeno, majko. To je uvek opasno.“

„Nije poslednji put“, odgovori joj Egvena. „U stvari, moje prvo naređenje vama dvema jeste da nikome ne pominjete da je Sijuan išta više od onoga što svi smatraju da jeste. Drugo, poštovaćete svako njeno naređenje kao da je moje.“

Glave im se okrenuše ka Sijuan, nepromenjenog izraza lica. „Po tvojoj zapovesti, majko“, promrmljaše istovremeno. Sijuan je bila ta koja je izgledala spremno da se onesvesti.

I dalje je piljila u prazno kada stigoše do puta i okrenuše konje na istok prema logoru Aes Sedai i vojsci. Sunce se i dalje pelo ka zenitu, iako nije bilo daleko od njega. Bilo je to jutro s više događaja negoli većina dana. U stvari, većina nedelja. Egvena pusti Daišara laganim korakom.

„Mirela je bila u pravu“, konačno zagunđa Sijuan. Pošto je njena jahačica razmišljala o nečem drugom, ždrebica se kretala gotovo glatkim geganjem; čak joj je uspelo da Sijuan deluje kao sposobna jahačica. „Odanost. To niko nikada nije uradio. Niko. Nema čak ni nagoveštaja u tajnim zapisima. I da one slušaju mene. Ti ne menjaš samo ponešto, ti prepravljaš brod dok ploviš po oluji!

Sve se menja. A Nikola?! U moje vreme polaznica bi se upišala na samu pomisao da ucenjuje sestru!"

„Nije im to prvi pokušaj", reče joj Egvena, ukratko izloživši činjenice.

Očekivala je da Sijuan eksplodira od besa na njih dve, ali ona vrlo mirno reče: „Bojim se da će se naše dve pustolovke uskoro sresti s nezgodom.“

„Ne!“ Egvena zaustavi konja tako iznenada da Sijuanina ždrebica odgega još pet-šest koraka pre nego što je ova uspela da je obuzda i okrene psujući ispod glasa. Sedela je i tako istrajno odmeravala Egvenu da je potpuno prevazišla Lelejnu.

„Majko, drže ti toljagu nad glavom, ako su dovoljno pametne da to shvate. Čak i da te Dvorana ne natera na pokoru, moći ćeš samo da gledaš kako svaka nada koju si imala da ih obuzdaš jedri ka obzorju.“ S gađenjem je odmahnula glavom. „Kada sam vas otposlala, znala sam da ćete to uraditi znala sam da ćete morati tako – ali nikada mi nije palo na pamet da će Elejna i Ninaeva biti toliko bezumne da nazad dovedu nekoga ko zna za to. One dve zaslužuju sve što ih snađe, ako se to pročuje. Ali ti ne možeš sebi da priuštiš da se to pročuje."

„Ništa se neće desiti Nikoli i Arejni, Sijuan! Ako dopustim da ih ubiju zbog onoga što znaju, ko je sledeći? Romanda i Lelejna, zato što se ne slažu sa mnom? Gde to prestaje?“ Na neki način, sama sebi se gadila. Ranije ne bi razumela šta Sijuan misli. Uvek je bilo bolje znati nego biti neobaveštena, ali ponekad je neobaveštenost bila daleko prijatnija. Poteravši Daišara, ona reče: „Neću da mi dan pobede bude pokvaren pričama o ubistvu. Mirela nije ni početak, Sijuan. Jutros su Faolajn i Teodrin čekale...“ Sijuan primače punačku ždrebicu da bi slušala dok su jahale.

Novosti nisu umanjile Sijuaninu zabrinutost zbog Nikole i Arejne, ali Egvenine namere doprinele su da joj oči zasijaju, a osmeh joj se pojavi na usnama. Dok su stigle do logora Aes Sedai, bila je nestrpljiva da preuzme sledeći zadatak: da saopšti Šerijam i ostalim Mirelinim prijateljicama kako treba da se pojave u Amirlininom kabinetu u podne. Čak im je mogla iskreno reći da se od njih neće tražiti ništa što druge sestre nisu već učinile.