Kruna mačeva

Ostavivši okamenjene sestre da se kuvaju u sopstvenom soku, Egvena mu pođe u susret. Sijuan će ih krčkati na tihoj vatri pokažu li makar nagoveštaj odstupanja. „Mogu te odvesti u Ebou Dar za manje od mesec dana“, reče mu. On samo nestrpljivo klimnu glavom i pozva Arejnu da dovede Mandarba. Njegova napetost bila je uznemirujuća, lavina koja čeka da se obruši, zadržavana samo dlakom.

Izatkavši Prolaz na mestu gde je vežbao mačem, osam puta osam stopa, ona stupi na nešto nalik skeli koja je plutala u beskrajnoj tami. Lelujanje je zahtevalo nosač i mada je to moglo biti bilo šta što odlučite da zamislite, svaka sestra je, izgleda, imala ono što je najviše volela. Za nju, to je bila ova drvena barka sa čvrstom ogradom. Ako bi pala s nje, mogla bi da stvori drugu ispod sebe, mada je pitanje gde bi onda izašla, ali za nekoga ko nije mogao da usmerava taj pad bio bi beskrajan koliko i crnilo koje se prostiralo na sve strane. Samo je na udaljenom kraju bilo nešto svetlosti, Prolaz je pokazivao uokvirenu udolinu. Ta svetlost uopšte nije prodirala kroz tamu, ali opet, nije bilo potpuno mračno. Barem je mogla potpuno jasno da vidi, kao u Tel’aran’riodu. Nije se prvi put zapitala nije li ovo u stvari neki deo Sveta snova.

Lan ju je pratio bez poziva, vodeći svog konja. Pregledao je Prolaz dok je ulazio, proučavao je tamu dok su njegove čizme i konjska kopita odzvanjali po palubi. Jedino pitanje koje je postavio bilo je: „Koliko brzo će me ovo odvesti u Ebou Dar?“

„Neće tamo“, odgovorila mu je usmeravajući da zatvori ogradu, a potom zatvorivši Prolaz. „Neće pravo u grad.“ Nije se video nikakav pokret; nije bilo vetra ni povetarca, ničega da se oseti. Mada su se kretali. I to brzo; brže nego išta što je mogla da zamisli da se kreće. Trebalo je da pređu preko šest stotina milja. „Iskrcaću te na pet do šest dana severno od Ebou Dara.“ Videla je Prolaz izatkan kada su Ninaeva i Elejna Putovale na jug i sećala se dovoljno da Odleluja na isto mesto.

On klimnu glavom, buljeći pred sebe, kao da može da vidi cilj. Podsetio ju je na strelu u zategnutom luku.

„Lane, Ninaeva je u Tarezinskoj palati, gošća kraljice Tilin. Mada će poricati da je u opasnosti.“ Što sigurno i hoće, besno, ako ju je Egvena poznavala, a jeste. „Pokušaj da ne obraćaš pažnju – znaš koliko je tvrdoglava – zato se ne obaziri na to. Ako bude potrebno, samo je zaštiti, a da ona ne zna.“ On nije progovarao, niti gledao u nju. Na njegovom mestu, ona bi imala stotine pitanja. „Lane, kad je nađeš moraš joj reći da će joj Mirela predati tvoju vezu čim se vas troje nađete zajedno.“ Razmišljala je da joj sama prenese to obaveštenje, ali učinilo joj se da je bolje da Ninaeva ne zna da on dolazi. Bila je zanesena njime kao... kao... kao ja Gavinom,

pomisli iskreno. Ako bi Ninaeva znala da on dolazi, u njenom umu ne bi ostalo mesta ni za šta drugo. I pored najbolje moguće volje, pustila bi da potraga padne na Elejnu. Ne baš da bi se sklupčala u uglu i sanjarila, ali sve bi radila staklastih očiju. „Slušaš li me, Lane?“

„Tarezinska palata“, odgovori joj ravnim glasom, ne skrećući pogled. „Gošća kraljice Tilin. Može poricati da je u opasnosti. Tvrdoglava, ko da to već nisam znao.“ Na to ju je pogledao, a ona gotovo zažele da nije. Bila je puna saidara, puna toplote i uživanja i moći, čistog života, ali u tim hladnim plavim očima divljalo je nešto oštro i prastaro, poricanje života. Njegove oči delovale su zastrašujuće; to je bilo to. „Reći ću joj sve što treba da zna. Vidiš, slušam.“

Naterala se da se bez treptanja susretne s njegovim pogledom, ali on se ponovo okrenu. Na vratu je imao nešto, modricu. Mogla je – samo mogla – da bude od ujeda. Možda bi trebalo da ga upozori, kazati mu da ne mora... ići u pojedinosti... kada objašnjava sebe i Mirelu. Od te pomisli je pocrvenela. Pokušala je da ne vidi modricu, ali sad kada ju je primetila, činilo se da joj privlači pogled. Ma ne, neće biti toliko blesav. Od muškarca se ne može očekivati da bude pažljiv, ali čak ni muškarci nisu toliko maloumni.

Plutali su u tišini, pomerajući se bez pomeranja. Nije se bojala da se Izgubljeni iznenada ne pojave ovde, ili ma ko drugi. Lelujanje je imalo svojih neobičnosti, od kojih su neke bile zarad sigurnosti i tajnosti. Ako dve sestre istkaju Prolaze na istom mestu samo nekoliko trenutaka jedna iza druge, s ciljem da Odlelujaju na isto mesto, neće moći međusobno da se vide, osim ako ne upotrebe potpuno isto mesto s potpuno istovetnim tkanjem, a nijedno od toga nije bilo lako postići iako je tako izgledalo.