Kruna mačeva

Mirela zažmuri, a Nisao se okrenu da pogleda u Zaštitnike. Izraz lica nije joj se promenio, bila je mirna iako pomalo rumena, ali Sarin skoči na noge i pređe tri koraka pre nego što je ova podigla ruku da ga zaustavi. Zaštitnik je mogao da oseti prisustvo svoje Aes Sedai, njen bol, njen strah ili ljutnju, isto kao što je Egvena mogla da oseti Mogedijen kada je nosila adam. Nije ni čudo da su se Gaidini kretali na prstima i izgledali spremno da skoče na nekoga; možda nisu znali šta je njihove Aes Sedai doteralo na ivicu očajanja, ali znali su da su dve žene baš tamo.

A to je upravo bilo mesto na kome je Egvena želela da budu. Ovaj deo joj se nije dopadao. Sve to upravljanje bilo je kao igra, ali ovo... Radim ono što moram,

pomisli, nesigurna pokušava li da bude čvršća ili se sama sebi pravda zbog onoga što se spremala da uradi. „Sijuan, molim te pošalji Nikolu i Arejnu nazad u logor.“ Ono što ne vide, ne mogu da prepričavaju. „Ne možemo dopustiti da brbljaju naokolo, zato se pobrini da znaju šta im sledi. Poruči im da imaju još jednu priliku, jer je Amirlin raspoložena da bude milostiva, ali više nikada neće dobiti drugu.“

„Mislim da ću toliko uspeti“, odgovori Sijuan, pa kočoperno odstupi, prikupivši suknje. Niko nije mogao da se kočoperi kao Sijuan, ali delovalo je kao da se više žuri da pobegne od Mirele i Nisao, negoli išta drugo.

„Majko“, započe Nisao pažljivo birajući reči, „pre nego što si otišla, napomenula si nešto – nagovestila si da možda postoji neki način... da možemo da izbegnemo... neki način da možda ne moramo...“ Ponovo je pogledala ka Sarinu. Dok je Mirela posmatrala Egvenu, mogla bi da prođe kao primer pribranosti Aes Sedai, da joj prsti nisu bili tako čvrsto isprepletani da su joj zglobovi zatezali tanku kožu rukavica. Egvena im mahnu da sačekaju.

Nikola i Arejna, koje su se upravo okrenule od kola, primetiše Sijuan kako dolazi i ukočiše se na mestu. Što i nije bilo čudno uzevši u obzir da je Sijuan nadirala kao da namerava istovremeno da pregazi i njih i kola. Arejna poče panično da se osvrće, tražeći izlaz, ali pre nego što je stigla i da pomisli na bekstvo, Sijuan posegnu i svaku od njih dočepa za uvo. Nije moglo da se čuje šta im je rekla, ali Arejna prestade da se koprca u borbi da se oslobodi. Ruke su joj ostale na Sijuaninom zglobu, ali izgledalo je kako ih koristi da bi se održala uspravno. Na Nikolinom licu se pojavio takav izraz užasa, da se Egvena za trenutak zapitala da Sijuan nije malo preterala. A opet, pod ovim okolnostima, verovatno i nije; njih dve jesu ostale nekažnjene za svoje zločine. Šteta što nije mogla da nađe način da iskoristi takvu nadarenost za iskopavanje onoga što je skriveno. Bezbedan način da se to iskoristi.

Šta god da im je Sijuan rekla, kad im je pustila uši obe se istovremeno okrenuše ka Egveni i načiniše kniks. Nikola se spustila tako nisko da je licem gotovo dodirnula zemlju, a Arejna je izgledala kao da će na svoje lice pasti. Sijuan oštro pljesnu rukama, a njih dve skočiše na noge i uzmuvaše se da odvežu nekoliko čupavih vučnih konja vezanih za kočiće. Uzjahaše ih bez sedla i tako su brzo odgalopirale iz udoline da je bilo pravo čudo kako nisu poletele.

„Ove neće pričati ni u snu“, kiselo primeti Sijuan kada se vratila. „Bar još mogu da se nosim s polaznicama i nikogovićima.“ Pogled joj je počivao na Egveninom licu, potpuno izbegavajući druge dve sestre.

Prigušivši uzdah, Egvena se okrenu ka Mireli i Nisao. Moraće da preduzme nešto u vezi sa Sijuan, ali prvo da završi najpreče. Zelena i Žuta nesigurno su je odmeravale. „To je vrlo jednostavno“, reče odlučnim glasom, „bez mene ćete verovatno izgubiti svoje Zaštitnike, a gotovo sam sigurna da ćete poželeti da ste žive odrane kad Dvorana bude završila s vama. Naravno, i vaši ađasi imaće po koju reč da dodaju. Proći će godine pre nego što budete mogle ponovo da hodate uspravne glave, pre nego što sestre prestanu da vas svakog minuta merkaju preko ramena. Ali zašto bih vas štitila od pravde? To mi navlači obavezu; možete ponovo da uradite isto, ili još i gore.“ Mudre su imale svoj udeo u ovome, iako to nije bio čist đi’e’toh. „Ako već treba da preuzmem tu odgovornost, onda i vi morate da imate obaveze. Moram potpuno da vam verujem, a vidim samo jedan način kako to mogu da uradim.“ Mudre, zajedno s Faolajn i Teodrin. „Morate se zakleti na odanost."

Mrštile su se, pitajući se kuda ih vodi, ali šta god da su smislile to ih nije dovelo ovamo. Njihova lica bila su vredna proučavanja. Nisao je razjapila usta, a Mirela je izgledala kao da ju je neko udario čekićem među oči. Čak je i Sijuan s nevericom kratko uzdahnula.

„Ne-m-moguće“, promuca Mirela. „Nikada nijedna sestra nije...! Nijedna Amirlin nije zahtevala...! Nije valjda da stvarno misliš...!“