Kruna mačeva

On klimnu glavom, a onda čvršćim glasom dodade: „Vreme je da se krene. Sorilea, odredi Mudre koje će preuzeti zarobljenice od Aša’mana. Kao i družbenice za Kirunu i... moje ostale sledbenice.“ Na trenutak se iscerio. „Ne bih voleo da u neznanju zalutaju.“

„Biće kako nalažeš, Kar’a’karne.“ Odlučno namestivši šalove, Mudra smežuranog lica obrati se trima sestrama: „Pridružite se svojim prijateljicama dok ne pronađem nekoga da vas drži za ručice.“ Bera uvređeno šmrknu a Kiruna se prosto zaledila, što nije bilo neočekivano. Alana je pomno proučavala tlo pred sobom, pokorna ali mrzovoljna. Sorilea nije imala nameru da to trpi. Glasno pljesnu i poče da maše kao da pred sobom tera živinu. „Ajde, pokret! Pokret!"

Nevoljno, Aes Sedai dopustiše da budu sterane, iako su uspele da to izgleda kao da šetaju kuda im se hoće. Pridruživši se Sorilei, Amis prošaputa nešto što Perin nije sasvim ukačio. Međutim, izgleda da tri Aes Sedai jesu. Zaustavivši se u mestu, tri vrlo preneražena lica okrenuše se da pogledaju Mudre. Sorilea samo pljesnu rukama, ovoga puta glasnije, i nastavi da ih tera pred sobom.

Češkajući bradu, Perin se susretnu s Ruarkovim pogledom. Poglavar klana se nasmeši i slegnu ramenima. Poslovi Mudrih. To se njega nije ticalo; Aijeli su se, kao i vukovi, mirili sa sudbinom. Perin zvirnu ka Gedvinu. Tip je posmatrao Sorileu kako podučava Aes Sedai. Ne, on je posmatrao sestre, lisac koji posmatra jato pilića za dlaku van njegovog domašaja. Mudre moraju biti bolje od Aša’mana, pomisli Perin. Moraju biti.

Ako je Rand i primetio išta od svega što se dešavalo, nije na to obraćao pažnju. „Taime, ti povedi Aša’mane nazad u Crnu kulu čim Mudre preuzmu zarobljenice. Istog trenutka. Ne zaboravi da paziš na svakog čoveka koji prebrzo uči. I zapamti šta sam ti rekao o okupljanju."

„Teško da mogu to da zaboravim, moj gospodaru Zmaju", crnokaputaš je odgovarao suvim glasom. „Lično ću nadgledati to Putovanje. Ali ako smem ponovo da pomenem... Potrebna ti je propisna počasna straža."

„Nećemo o tome", kratko odgovori Rand. „Aša’mani mi trebaju drugde. Ako mi treba počasna straža, oni koje hoću da zadržim, poslužiće. Perine, hoćeš li...?“

„Moj gospodaru Zmaju“, prekide ga Taim, „treba ti više od šačice Aša’mana oko tebe.“

Rand okrenu glavu ka Taimu. Izraz lica bio mu je nedokučiv, kao i u bilo koje Aes Sedai, ali od njegovog mirisa Perinu uši pokušaše da se priljube uz glavu, povijene unazad. Bes, oštar poput britve, iznenada se rastvori u radoznalosti i opreznosti. Prva je bila tanka i probadajuća, a druga poput magle; ali onda, obe proguta razarajuća, ubilačka jarost. Rand samo mahnu glavom, tek miris mu postade okamenjena odlučnost. Ničiji se mirisi nisu menjali tako brzo. Ničiji.

Taim se, naravno, ravnao samo po očima, a one su mu govorile da je Kand odmahnuo glavom. Jedva. „Razmisli. Izabrao si četvoricu Predanih i četiri Borca. Treba ti Aša’man.“ Perinu ništa nije bilo jasno. On je mislio da su svi oni Aša’mani.

„Misliš li da ne mogu da podučavam dobro kao ti?“ Randov glas je bio mekan, šapat sečiva koje uklizava u kanije.

„Mislim da je gospodar Zmaj suviše zauzet kako bi se bavio podučavanjem.“ Taim je odgovarao uglađeno, ali oko njega se ponovo širio miris ljutnje. „Suviše važnijih stvari. Uzmi one kojima je to najmanje potrebno. Mogu da ti izaberem one koji su najviše..."

„Jedan", prekide ga Rand. „I sam ga biram.“ Taim se nasmeši šireći ruke u značenju „izvoli", ali miris razočaranja skoro da je prekrio ljutnju. Rand ponovo pokaza bez ijednog pogleda. „On.“ Ovoga puta izgledao je iznenađen što pokazuje na sredovečnog čoveka koji je sedeo na prevrnutom sanduku, van kruga kola, i uopšte nije obraćao pažnju na dešavanja oko Kanda. Umesto toga, brade poduprte rukom, nalakćen na koleno, mrštio se na Aes Sedai zarobljenice. Mač i Zmaj svetlucali su mu na visokom okovratniku crnog kaputa. „Kako se zove, Taime?"

„Dašiva.“ Taim je govorio polako, proučavajući Randa. Mirisao je više iznenađeno nego Rand, ali i razdraženo. „Korlan Dašiva. S imanja u Crnim brdima."

„Poslužiće", reče Rand, iako ni sam nije zvučao sigurno.

„Dašiva brzo dobija na snazi, ali glava mu je često u oblacima. Čak i kad ne sanjari nije potpuno prisutan. Možda je samo sanjalica, a možda nečistoća sa saidina već utiče na njegov mozak. Bolje da uzmeš Torvala, ili Rohajda, ili..."

Taimovo suprostavljanje odagnalo je Randovu nesigurnost. „Rekoh da će Dašiva poslužiti. Reci mu da pođe sa mnom, onda predaj zarobljenice Mudrima i odlazi. Nemam ceo dan da se raspravljam. Perine, pripremi sve za pokret. Nađi me kad svi budu spremni.“ Na to se okrenu i bez reči odšeta s Min, koja ga je držala podruku, i Nanderom i Sulin, koje su ga pratile poput senke. Taimove tamne oči zasijaše; onda se i sam udalji krupnim koracima, dozivajući Gedvina i Rohajda, Torvala i Kismena. Muškarci u crnim kaputima dotrčaše.