Kruna mačeva

„Mudre će preuzeti brigu o zarobljenicama.“ Rand je konačno progovorio, a Sorilea iznenada zamirisa tako zadovoljno da Perin žustro protrlja nos. Taim ozlojeđeno odmahnu glavom, ali Rand se okrenu ka njemu pre nego što je stigao da progovori. Palac je zakačio ispod kopče kaiša korica za mač; zmaj urezan na njoj svetlucao je, a zglobovi su mu pobeleli od stiska. Druga ruka mu je bila na tamnoj koži balčaka njegovog mača. „Aša’mani treba da vežbaju – i okupljaju – a ne da stražare. Pogotovo ne nad Aes Sedai.“ Perinu se nakostreši dlaka na vratu kada je shvatio koji se miris širi oko Randa dok gleda u Taima. Neprijateljstvo, uz dodir straha. Svetlosti, mora da je pri zdravom razumu.

Taim, oklevajući na čas, klimnu glavom. „Po vašoj zapovesti, moj gospodaru Zmaju.“ Min nesigurno pogleda crnokaputaša, pa se pribi uz Randa.

Kiruna je mirisala na olakšanje, ali ponovo pogledavši u Beru, ispravi se s tvrdoglavom ubeđenošću. „Ove Aijelke su vrlo vredne – neke bi sjajno napredovale da su došle u Kulu – ali ne možete jednostavno da im predate Aes Sedai. To je nezamislivo! Bera Sedai i ja ćemo..."

Ona iznenada umuknu kad Rand podiže ruku. Možda zbog njegovih očiju, plavosivih stena. Ili je možda uticala šara koja se jasno videla kroz pocepan rukav, jedan od crveno-zlatnih zmajeva koji su mu se uvijali oko podlaktica. Zmaj je svetlucao na suncu. „Jeste li mi se zaklele na vernost?“ Kiruna iskolači oči kao da je dobila udarac u stomak.

Trenutak kasnije nevoljno je klimala glavom. Imala je isti izraz neverice kao i dan ranije, kada je na kraju bitke klekla kraj vrela i zaklela se Svetlošću i nadom u spasenje i ponovno rođenje da će slušati Ponovorođenog Zmaja i služiti mu dok Poslednja bitka ne dođe i ne prođe. Perin je shvatao njenu potresenost. I bez Tri zakletve, da je to porekla on bi sumnjao u sopstvena sećanja. Devet Aes Sedai klekoše, lica zaprepašćenih zbog reči koje izgovaraju, bazdeći na nevericu. Bera je stisla usta kao da je zagrizla kiselu jabuku.

Grupi se pridružio visoki Aijel Randove visine, s vremešnim licem i sedima u tamnoriđoj kosi, on klimnu glavom Perinu i nežno dotaknu Amisinu i liku. Ona mu je verovatno uzvratila stisak. Ruark joj je bio muž, ali to je otprilike bila sva nežnost koju su Aijeli pred drugima pokazivali. On je bio poglavar klana Taardad Aijela – on i Gaul bili su jedini muškarci koji nisu nosili traku sisvai’amana oko glave – a od prošle noći bio je u pažljivom izviđanju, praćen s hiljadu kopalja.

I slepac u susednoj državi mogao bi da primeti napetost oko Randa, a Ruark nije bio budala. „Da nije pogrešan trenutak, Rande al’Tore?“ Kad mu Rand dade znak da govori, on nastavi: „Šaido džukele i dalje beže na istok, koliko ih noge nose. Video sam konjanike u zelenim kaputima na severu, ali izbegavali su nas, a ti si rekao da ih pustimo, osim ako traže kavgu. Mislim da su lovili odbegle Aes Sedai. S njima je bilo nekoliko žena.“ Hladan plavi pogled spusti se na dve Aes Sedai, ravan i tvrd poput nakovnja. Nekada je Ruark hodao neopterećen u blizini Aes Sedai – kao i svi Aijeli – ali to je okončano juče, ako ne i ranije.

„Dobre novosti. Sve bih dao da sam uhvatio Galinu, ali ipak su to dobre novosti.“ Rand ponovo dotače balčak svoga mača olabavivši sečivo u tamnim koricama. Izgledalo je da to radi nesvesno. Galina, Crvena sestra, predvodila je sestre koje su ga zarobile. Iako je danas mirno govorio o njoj, juče je besneo jer je uspela da pobegne. I sad mu je mirnoća bila ledena, od one vrste kojom se prikriva prigušeni bes, a od njegovog mirisa Perin se naježi. „Platiće mi. Svako od njih.“ Ništa nije ukazivalo misli li Rand na Šaidoe ili na Aes Sedai koje su pobegle, ili i na jedne i na druge.

Bera nesigurno odmahnu glavom i on ponovo usmeri pažnju na nju i Kirunu. „Zaklele ste se na vernost, a ja vam verujem ovoliko.“ Podigao je šaku pokazujući kažiprstom i palcem koji su se skoro dodirivali koliko je to. „Aes Sedai uvek znaju najbolje, ili bar tako misle. Zato verujem da ćete raditi kako vam se kaže, a nećete smeti ni da se okupate bez moje dozvole. Ili dozvole Mudrih."

Ovog puta Bera je izgledala kao da je dobila udarac. Njene svetlosmeđe oči okrenuše se ka Amis i Sorilei sa zaprepašćenom ozlojeđenošću, a Kiruna se tresla od napora da ne uradi isto. Dve Mudre samo namestiše šalove, ali su ponovo istovetno zamirisale. Zadovoljstvo je izbijalo iz njih u talasima, svirepo zadovoljstvo. Perin pomisli kako je dobro što Aes Sedai nemaju njegov nos, inače bi na licu mesta bile spremne da krenu u rat. Ili da se daju u beg, a dostojanstvo nek se nosi... To bi on uradio.