Kruna mačeva

Perin se namršti. Bilo je toliko toga što treba da kaže Randu, a nije ni zinuo! Ipak, možda je bolje da se udalji od Aes Sedai i Mudrih. I od Taima.

U stvari, nije imao mnogo posla. On je, navodno, bio zapovednik jer je doveo pomoć, ali je Ruark bolje od njega znao šta sve treba da se učini, a nekoliko reči s Dobrejnom i Havijenom biće dovoljno za Kairhijenjane i Majence. Još uvek su želeli nešto da mu kažu, iako su se uzdržavali dok nisu ostali sami, te ih Perin upita šta je bilo.

Onda iz Havijena provali: „Lorde Perine, u pitanju je gospodar Zmaj. Sve to pretraživanje leševa...“

„Izgledalo je pomalo... preterano", glatko se ubaci Dobrejn. „Brinemo se za njega, što je razumljivo. Mnogo toga zavisi od njega.“ On je možda izgledao kao vojnik, što je i bio, ali bio je i kairhijenski lord, prekaljen u Igri Kuća, sa svim pažljivo biranim rečima, kao i svi Kairhijenjani.

Perin nije bio upućen u Igru Kuća. „Još je razuman", reče bez oklevanja. Dobrejn jednostavno klimnu glavom, kao da hoće da kaže kako se to podrazumeva, pa podiže ramena da nagovesti kako to nikada nije ni dovodio u pitanje, ali Havijen samo pocrvene. Posmatrajući ih kako se udaljavaju ka svojim ljudima, Perin odmahnu glavom. Nadao se da Dobrejn nije lagao.

Okupivši ljude iz Dve Reke, reče im da osedlaju konje; pokušavao je da se pravi kako ne primećuje sve to klanjanje, od čega je većina izgledala nasumična. Čak je i Faila priznavala da ljudi iz Dve Reke ponekad preteruju s klanjanjem; rekla je da još pokušavaju da odluče kako da se ponašaju s lordom. Pomisli da im vikne: „Ja nisam lord!" ali pokušavao je to i ranije, a nikada nije upalilo.

Kada svi ostali požuriše svojim životinjama, Danil i Tel Lijuin zaostaše. Bili su braća, obojica visoki i tanki kao vejke, i ličili su – osim što je Danil pustio brkove nalik nadole okrenutim rogovima, u tarabonskom stilu, dok je Tel gajio tanke crte tamnih dlaka, po modi Arad Domana; i jednom i drugom rasli su pod nosom koji je podsećao na pijuk. Izbeglice su donele mnogo novina u Dve Reke.

„Idu l’ Aša’mani s nama?", upita Danil. Kad Perin odmahnu glavom, on tako jako odahnu da mu gusti brkovi zatreperiše.

„A Aes Sedai?", govorio je Ban uznemireno. „Pustiće i’ sad, je l’? Mislim, Rand je pušten. Gospodar Zmaj, ’oću da kažem. One ne mogu da su zatočene. Ne Aes Sedai."

„Vas dvojica samo sve prikupite, pa da jašemo“, odgovori im Perin. „Brige o Aes Sedai ostavite Randu.“ Njih dvojica su čak i slično žmirkali. Dva se kažiprsta podigoše da zabrinuto počešu brkove, a Perin brzo ukloni ruku podalje od brade. Kad je to radio, delovalo je kao da ima buve.

Logor je smesta uzavreo. Svi su očekivali skori pokret, a opet je svako imao još ponešto da uradi. Sluge i vozači zarobljenih Aes Sedai užurbano su tovarili poslednje stvari u kola i počinjali da prežu, zveckajući amovima. Kairhijenjani i Majenci rasuli su se na sve strane, proveravajući sedla i uzde. Neodeveni gai’šaini trčkarali su svuda uokolo, iako je izgledalo kako Aijeli nemaju ništa da pripreme.

Blesak van kruga nagovestio je odlazak Taima i Aša’mana. Perin se odmah oseti bolje. Od devetorice koji su ostali, samo je još jedan, uz Dašivu, bio sredovečan, čvrst čova seljačkog lica, dok je drugi, ćopav i s bičevima sede kose, lako mogao da prođe kao nečiji deda. Ostali su bili mlađi, neki jedva nešto više od dečaka, a opet, posmatrali su metež sa samosavlađivanjem ljudi koji su tome prisustvovali desetinama puta. Međutim, držali su se izdvojeno i u grupi, svi osim Dašive koji je stajao dva-tri koraka dalje buljeći u prazno. Setivši se Taimovih upozorenja, Perin je samo mogao da se nada da ovaj sanjari.

Randa je našao kako sedi na prevrnutom sanduku nalakćen na kolena. Sulin i Nandera čučale su uz njega, obe marljivo izbegavajući da pogledaju mač koji mu je visio o boku. Nehajno držeći koplja i štitove od goveđe kože, ovde usred ljudi odanih Randu, pomno su pazile na sve što se kretalo blizu njega. Min je sedela na zemlji, s nogama pod sobom, i osmehivala mu se.

„Rande, nadam se da znaš šta radiš“, reče Perin pomerivši držalju sekire da bi mogao da čučne. Niko sem Randa i Min i dve Device nije bio dovoljno blizu da bi ga čuo. Ako Sulin i Nandera otrče Mudrima, pa neka ih. Bez daljeg uvoda on poče da izlaže šta je video toga jutra. I šta je omirisao, takođe, iako to nije imenovao. Rand nije bio u nekolicini koja je znala za njega i vukove; ispričao je to kao da je sve samo video ili čuo. Aša’mani i Mudre. Aša’mani i Aes Sedai. Mudre i Aes Sedai. Vrlo zapaljiva mešavina koja samo što nije planula. Nije poštedeo ni ljude iz Dve Reke. „Zabrinuti su, Rande, a ako se oni plaše, možeš biti siguran da neki Kairhijenjanin razmišlja da nešto preduzme. Ili Tairenac. Možda samo da pomogne zarobljenicama da pobegnu, a možda i nešto gore. Svetlosti, mogu da zamislim kako im Danil i Ban i još pedesetorica pomažu da se izvuku, samo kad bi znali kako.“

„Misliš li da bi nešto drugo bilo mnogo gore?“ Rand je pitanje postavio Ispod glasa, a Perin se naježio.