Kruna mačeva

I pre nego što je izgovorio njeno ime, želeo je da ga povuče. Faila mu je samo dobacila pogled, lice joj je i dalje bilo hladna maska uljudnosti, ali taj pogled mogao je da zapali vodu. „Ljubomorna žena je kao gnezdo stršljena u dušeku“, glasila je poslovica. „Kako god da se okreneš, završiš izboden.“

„Ti se usuđuješ da me optužiš za tako okrutan zločin?“, zapita ga Kolaver. „Nema dokaza. Ne može biti nikakvih dokaza! Nema ih jer sam nevina.“ Odjednom, izgleda da je postala svesna gde se nalazi, svesna plemića koji su ie nagurali rame uz rame među stubove, gledajući i slušajući. Šta god drugo da se moglo reći o njoj, imala je hrabrosti. Uspravljena, trudila se da gleda Randa pravo u oči a da previše ne zabaci glavu. „Moj gospodaru Zmaju, od pre osam dana ja sam krunisana kraljica Kairhijena, prema kairhijenskim zakonima i običajima. Držaću se svoje zakletve tebi, ali ja jesam kraljica Kairhijena.“ Rand je samo zurio u nju, tih. I zabrinut, dodao bi Perin. „Moj Gospodaru Zmaju, ja sam kraljica, osim ako ćete da poništite sve naše zakone.“ Rand ju je i dalje netremice gledao, u potpunoj tišini.

Zašto ne završava?, pitao se Perin.

„Ove optužbe protiv mene su lažne. One su lude!“ Umesto odgovora, samo nemo zurenje. Kolaver nesigurno okrenu glavu. „Anura, posavetuj me. Dođi, Anura! Posavetuj me!“

Perin pomisli da se obraća jednoj od žena pored Faile, ali ova, koja se pojavila iza prestola, nije nosila prugaste suknje pratilje. Ispod mnoštva dugačkih, tankih, tamnih pletenica, Randa je odmeravalo punačko lice širokih usana i kljunastog nosa. Bezvremeno lice. Na Perinovo iznenađenje, Havijen ispusti zvuk kao da pokušava da priguši smeh. Naježio se.

„Ne mogu ovo da radim, Kolaver.“ Aes Sedai je govorila tarabonskim naglaskom, nameštajući šal sa sivim resama. „Bojim se da sam ti dopustila da pogrešno shvatiš naše odnose.“ Duboko udahnuvši, dodade: „Nema... nema nikakve potrebe za ovim, gosparu al’Tore.“ Glas joj je za trenutak zazvučao nesigurno. „Ili moj gospodaru Zmaju, ako ti je tako draže. Uveravam te, ne gajim nikakve zle namere prema tebi. Da ih imam, udarila bih pre nego što si i znao da sam tu.“

„Da si to uradila, mogla bi i umreti.“ Randov glas bio je ledeni čelik; naspram izraza njegovog lica, bio je mek. „Nisam ja taj koji je postavio štit, Aes Sedai. Ko si ti? Zašto si ovde? Odgovori mi! Nemam mnogo strpljenja sa... sa tvojom vrstom. Osim ako ne želiš da te oteram u logor Aijela? Kladim se da će Mudre umeti da te nateraju da otvoreno govoriš.“

Anura nije bila od onih što sporo razmišljaju. Oči joj se okrenuše Aramu, a potom prolazu gde su stajali Aša’mani. I znala je. Mora da je mislio na njih, crnokaputaše, mračnih i suvih lica tamo gde su se svi osim nje i Randa presijavali od znoja. Mladi Džahar posmatrao ju je kao soko koji vreba zeca. Potpuno neprimereno, među njima je stajao Loijal sa sekirom naslonjenom na rame. U krupnoj ruci uspevao je da drži bočicu s mastilom i otvorenu knjigu, čudno naslonjenu na grudi, dok je drugom žvrljao onoliko brzo koliko mu je dozvoljavalo umakanje pera debljeg od Perinovog palca. Hvatao je beleške. Ovde!

Plemići su čuli Randa jednako jasno kao i Anura. Ranije su nesigurno posmatrali Device pod velovima; sada počeše da se povlače od Aša’mana, zbijajući se poput riba u buretu. Tu i tamo poneko bi se onesvestio, ali je ostajao da stoji pridržavan gomilom.

Drhteći, Anura namesti šal i povrati čuvenu staloženost Aes Sedai. „Ja sam Anura Larisen, moj gospodaru Zmaju. Od Sivog ađaha.“ Ništa na njoj nije ukazivalo da je pod štitom, ili u prisustvu muškaraca koji su mogli da usmeravaju. Izgledalo je da pruža odgovore kao uslugu. „Ja sam savetnica Berelajn, Prve od Majena.“ Znači, zato se Havijen cerio kao ludak; prepoznao ju je. Perinu uopšte nije bilo smešno. „Razumećete da je ovo držano u tajnosti“, nastavila je, „zbog stava Tira prema Majenu i prema Aes Sedai, ali ja mislim meni vreme za tajne prošlo je, da?“ Anura se okrenu ka Kolaver i usta joj se skupiše. „Ja pustih te da misliš ono što želiš misliti, ali Aes Sedai ne postaju savetnice zato što im neko kaže da su to. Još više ako već savetuju nekog drugog.“

„Ako Berelajn potvrdi tvoju priču“, reče Rand, „ostaviću te pod njenim nadzorom.“ Pogledavši krunu, izgledalo je da prvi put shvata da mu je ta gomila zlata i dragulja još uvek u rukama. Vrlo nežno, on je položi na svilom presvučeno sedište Sunčevog prestola. „Ne mislim da mi je svaka Aes Sedai neprijatelj, ne u potpunosti, ali neću ponovo biti prevaren, i neću dozvoliti da mnome rukovode, nikada više. Ti biraš, Anura, ali izabereš li pogrešno, ići ćeš Mudrima. Ako dovoljno dugo poživiš. Neću saplitati Aša’mane, a greška bi te mogla skupo stajati.“

„Aša’mani“, mirno odvrati Anura, „potpuno razumem.“ Ipak je jezikom dodirivala usne.