Kruna mačeva

Velika dvorana Sunca bila je ogromna, sa iskošenim svodovima spojenim na petnaest stopa visine i ogromnim zlatnim lusterima na pozlaćenim lancima dovoljno debelim da se njima spuštaju mostovi na kulama. Bila je ogromna i puna ljudi sabijenih među masivnim četvrtastim stubovima od crnog mermera prošaranog plavim, koji su se pružali u dva reda s obe strane središnjeg prolaza. Oni koji su stajali pozadi prvi primetiše pridošlice. Bili nu u dugačkim ili kratkim kaputima u jarkim bojama ili s vezom, poneki beše iznošen od putovanja; kako god, svi su ih posmatrali radoznalo. Napeto. Nekoliko žena u zadnjem delu dvorane nosilo je jahaće haljine i imalo jednako čvrsta lica kao muškarci i jednako oštre poglede.

Lovci na Rog, pomisli Perin. Dobrejn je rekao da će doći svaki plemić koji bude mogao, a većina Lovaca je bila plemenitog roda, ili je tvrdila da (este. Prepoznali Randa ili ne, osetili su nešto, i ruke posegnuše ka mačevima i bodežima kojih večeras nije bilo tu. Većina Lovaca tražila je pustolovinu i mesto u istoriji zajedno s Rogom Valere. Čak iako nisu prepoznavali Ponovorođenog Zmaja, prepoznavali su opasnost kada bi je sreli.

Ostali u Velikoj dvorani bili su manje pripremljeni na opasnost; oni su više naginjali spletkama i zaverama nego otvorenom riziku. Perin je bio na trećini dugačkog središnjeg prolaza, Randu za petama, kada se prostorijom poput vetra proširiše uzdasi. Bledi kairhijenski plemići s raznobojnim trakama na grudima tamnih svilenih kaputa, neki s obrijanim i napuderisanim prednjim delom lobanje; kairhijenske gospe s crtama na haljinama visokih okovratnika i čipkanim orukavljima što su im prekrivala šake, kose naslagane u zamršene kule koje su njihovoj visini dodavale čitavu stopu. Tairenski visoki lordovi i zemljišni lordovi, s nauljenim bradama šiljasto podsečenim, sa somotskim šeširima i kaputima plavim, crvenim i raznobojnim, naduvanih rukava prošaranih satenom; tairijenske gospe u još drečavijim haljinama, sa širokim nabranim čipkanim okovratnicima i kapicama ukrašenim biserima ili mesečevim kamenjem, vatrenim kapima i rubinima. Oni su poznavali Perina i znali Dobrejna, pa čak i Havijena i Min, ali su, što je bilo najvažnije, poznavali Randa. Talasići prepoznavanja pratili su ga dvoranom. Raširenih očiju i razjapljenih usta, bili su ukočeni kao da su ih Aša’mani uvezali kao stražare pred palatom. Prostorijom se razlivalo more slatkastih mirisa, ispod njegove površine strujao je slankast zadah znoja, a kroz sve to je cureo treperavi vonj straha.

Pažnja mu je, međutim, bila na udaljenom kraju dvorane, na tamnoplavom mermernom postolju gde je stajao Sunčev presto, sijajući poput imenjaka pozlaćenim izlazećim suncem s talasastim zracima, na vrhu visokog naslona. Kolaver je polako ustajala, gledajući niz prolaz iznad Randove glave. Njena skoro crna haljina nije imala nijedne crtice plemićkih oznaka, ali masa kovrdža na glavi bila je nameštena oko krune koju je nosila, izlazećeg Sunca od zlata i žutih brilijanata. Sunčev presto je okruživalo sedam mladih žena u tamnim haljinama tesno pripijenog gornjeg dela, s čipkom ispod brade, i suknjama s Kolaverinim crvenim, žutim i srebrnim uspravnim crtama. Izgleda da su Kairhijenjani imali drugačiju modu za kraljicu i njene pratilje.

Nagli pokret iza prestola odao je osmu ženu, sakrivenu, ali Perina nije bilo briga ni za Kolaver niti za ikoga osim žene zdesna, odmah pored nje. Faila. Njene malo iskošene oči, tamni tečni meseci, zadržaše se na njemu, a opet, ni crta na hladno staloženom licu nije joj se pomerila. Ako išta, lice joj je izgledalo zatvorenije. Nos mu je podrhtavao da uhvati njen miris, ali parfemi i strah bili su prejaki. Ona ima razlog zašto je tu, na podijumu. Dobar razlog. Sigurno ga ima.

Rand dotače Sulinin rukav. „Sačekajte ovde“, reče joj. Kezeći se, dok su joj se na izboranom licu isticali ožiljci, beli kao i kosa joj, proučavala mu je lice, a onda nevoljno klimnula glavom. Ona pokrenu slobodnu ruku i novi uzdah prohuja odajom kada Device podigoše velove. To je bilo skoro smešno; osam muškaraca u crnim kaputima, koji su pokušavali da sve obuhvate pogledom, mogli su verovatno sve da ih pobiju pre nego što bi prva Devica i pustila koplje, ali ovde niko nije znao ko su i šta su oni. Nisu ih dvaput ni pogledali, šačicu muškaraca sa zaklonjenim mačevima. Samo su posmatrali Device. I Randa. Zar nisu primećivali da se niko od muškaraca ne znoji, kao ni Rand? Perin je imao osećaj da se kupa u znoju.

Prošavši između Devica, s Min pored sebe, Rand se zaustavio da bi mu se pridružio Perin, a potom Dobrejn i Havijen. Naravno i Aram, koji je Perinu bio kao senka. Rand je posmatrao svakoga od njih, polako klimajući glavom. Najduže je gledao Perina i najviše je oklevao pre nego što je klimnuo. Sedokosi Kairhijenjanin i mladi Majenac imali su smrt na licu. Perin nije znao kako mu lice izgleda, ali vilice su mu bile čvrsto stisnute. Niko neće naškoditi Faili, nije važno šta je uradila i zašto. Niti je važno šta će on morati da uradi da je odbrani.