Kruna mačeva

„Kolaver se zanima poljoprivredom“, iskezi se Rand. Treptali su, očito nesigurni da li se šali. „Sunčev presto je ponovo prazan i očekuje Elejnu.“ Razmišljao je da postavi prepreku protiv prisluškivanja, ali prepreku bi pronašao svako ko bi istraživao, muškarac ili žena, a njeno postojanje značilo bi da se razgovara o nečem zanimljivom. Pa, sve što večeras ovde bude rečeno biće poznato od Zmajevog zida pa do mora, dovoljno brzo.

Fedvin je već trljao zglobove, dok je Džalani vraćala nož u korice. Niko ih nije dva puta pogledao; svi su gledali u Randa. Mršteći se na Nerileu, vrteo je vezanim rukama dok mu Sulin nije presekla veze. „Nisam znao da će ovo biti porodično okupljanje.“ Jedino je Nerilea delovala pomalo zbunjeno.

„Kad se budeš oženio“, promrmlja Davram s osmehom, „naučićeš da moraš vrlo pažljivo da izabereš šta ćeš sakriti od sopstvene žene.“ Deira ga pogleda odozgo, napućivši usne.

„Žene su ogromna uteha“, nasmeja se Bael, „ako im čovek ne govori previše.“ Smeškajući se, Dorinda mu prođe prstima kroz kosu – a onda ga počupa kao da želi glavu da mu otkine. Bael zagunđa, ali ne samo zbog Dorindinih prstiju. Melaina obrisa svoj nožić o teške suknje i ukloni ga. Dve žene se nasmešiše jedna drugoj iznad Baelove glave dok je on trljao rame na kome mu je malo krvi umrljalo kadin’sor. Deira je zamišljeno klimala glavom; izgleda da je upravo smislila nešto.

„Koju ženu treba tohko da mrzim, pa da je udam za Ponovorođenog Zmaja?“ Randov glas je bio leden. To je izazvalo tišinu koja se skoro mogla opipati.

Pokušavao je da zauzda bes. Trebalo je da očekuje nešto ovakvo. Melaina nije bila samo Mudra, ona je bila i šetač kroz snove, isto kao Amis i Bair. Između ostalog, mogle su u snu da razgovaraju jedna s drugom ili sa ostalima; bila je to korisna osobina, iako su je za njega upotrebile samo jednom. To je bila stvar Mudrih. Nije nikakvo čudo da je Melaina bila upoznata sa svime što se dešavalo. A još manje što je sve ispričala Dorindi; nije bilo važno je li to stvar Mudrih ili nešto drugo – njih dve su istovremeno bile sestre i najbolje drugarice. A čim je Melaina rekla Bealu za otmicu, on je to preneo Bašeru; očekivati da Bašer to sakrije od svoje žene bilo je kao očekivati da joj prećuti da im se kuća zapalila. Malo-pomalo, uspevao je da suzbije bes.

„Je li Elejna stigla?“ Pokušavao je da deluje nezainteresovano, ali nije uspevao. Nije važno. Za njegovu uznemirenost postojali su razlozi, svima poznati. Andor možda nije bio uznemiren kao Kairhijen, ali postaviti Elejnu na presto bio je najbrži način da se obe zemlje umire. Možda i jedini način.

„Nije još..“ Bašer slegnu ramenima. „Ali na sever su stigle novosti da su Aes Sedai s vojskom negde u Murandiji, ili možda u Altari. To bi mogao biti mladi Met sa svojom družinom Crvena ruka, kćeri naslednicom i sestrama koje su pobegle iz Kule kada je oborena Sijuan Sanče.“

Rand protrlja ožiljke od usečenih veza na zglobovima. Cela ta koještarija sa zarobljenicima bila je zbog mogućnosti da je Elejna već stigla. Elejna i Avijenda. Tako da može da dođe i ode a da one to ne znaju. Možda bi našao način da samo baci pogled na njih. Možda... Jednostavno, bio je budala, bez ikakvog „možda“.

„Nameravaš li da ti se i te sestre zakunu?“ Deirin glas bio je leden koliko I njen izraz lica. Nije joj se dopadao; prema njenom viđenju, muž joj je krenuo putem koji će se verovatno završiti iznad kapija Tar Valona, s njegovom glavom nabijenom na kolac, a na taj put ga je naveo Rand. „Bela kula neće mirno posmatrati kako prisiljavaš Aes Sedai.“

Rand joj se malčice nakloni, i neka je spaljena ako to protumači kao ismejavanje. Deira ni Galine t’Bašer nikada ga nije oslovljavala titulom, čak ni imenom; zvučala je kao da se obraća lakeju koji nije mnogo pametan, ni pouzdan. „Ako odluče da mi se zakunu, prihvatiću njihove zakletve. Sumnjam da ih ima mnogo koje žure da se vrate u Tar Valon. Odluče li drugačije, mogu da nastave svojim putem, sve dok se ne postave protiv mene.“

„Bela kula se postavila protiv tebe“, reče Bael nagnuvši se ka njemu sa šakama na kolenima. Naspram njegovih plavih očiju Deirin glas zvučao je toplo. „Neprijatelj koji jednom napadne uradiće to ponovo. Ako ga ne zaustaviš. Moja koplja slediće Kar’a’karnovo vođstvo.“ Melaina je, naravno, klimala glavom da se slaže; ona je verovatno želela da sve Aes Sedai, do poslednje, budu stavljene pod štit i da kleče dok ih čuvaju, a ne bi bilo loše ni da im noge i ruke budu vezane. Ali i Dorinda je klimnula da se slaže, kao i Sulin, a Bašer je značajno čupkao brkove. Rand nije znao treba li da se smeje ili da plače.