Kruna mačeva

„Mislila sam da si dovoljno veliki da bolje hodaš“, izveštačeno iznenađena promrmlja Enaila. Sulinina ruka se pomeri. Trebalo mu je vremena da shvati da ga umirujuće miluje po ruci.

Mogao je da vidi samo ono što mu je bilo pod nogama – mesečinom okupano kamenje dvorišta pred stajama, onda kamene stepenice, mermerne podove pod svetlošću lampi, ponegde prekrivene dugačkim ćilimima. Naprezao je oči da vidi pomeranje senki, očekivao da oseti prisustvo saidina, ili, što bi bilo još gore, peckanje koje bi najavilo ženu koja drži saidar. Ovako zaslepljen, ne bi znao da je napadnut dok ne bude prekasno. Čuo je šapat stopa nekoliko slugu koji su išli za svojim noćnim dužnostima, ali niko nije zaustavljao pet Devica koje su vodile dvojicu zatvorenika pod kapuljačama. S Baelom i Bašerom koji su živeli u palati i sa svojim ljudima održavali red u Kaemlinu, bez sumnje je bilo i čudnijih prizora u tim hodnicima. Osećao se kao da hoda kroz lavirint. Ali on je samo prelazio iz jednog lavirinta u drugi, još od kada je napustio Edmondovo Polje, čak i onda kada se činilo da je pred njim čist put.

Da li bih prepoznao čist put, čak i da ga vidim?, pitao se. Ili sam tako dugo u ovome da bih pomislio da je to klopka?

Nema čistih puteva. Samo klopke i zamke.

Gunđanje Lijusa Terina zvučalo je unezvereno i očajno. Onako kako se Rand osećao.

Kada ih Sulin konačno uvede u sobu i zatvori vrata, Rand divlje zabaci glavu da smakne kapuljaču – i zapanji se. Baela i Davrama je očekivao, ali ne i Davramovu ženu Deiru, niti Melainu niti Dorindu.

„Vidim te, Kar’a’karne.“ Bael, najviši čovek koga je Rand ikada sreo. Prekrštenih nogu u kadin’soru, sedeo je na zeleno-belo popločanom podu, a čak i tako opušten odavao je utisak da je spreman za munjevit pokret. Poglavar Gošijen Aijela nije bio mlad – kao nijedan poglavar – imao je prosedu tamnocrvenu kosu, ali svako ko bi pomislio da je omekšao od starosti, gorko bi se iznenadio. „Neka bi uvek pronašao vode i hlada. Ja stojim uz Kar’a’karna, a moja koplja stoje uz mene.“

„Voda i hlad mogu biti dobri“, upade Davram Bašer prebacivši nogu preko pozlaćenog rukonaslona stolice, „ali, lično, radije bih se odlučio za ohlađeno vino.“ Bio je jedva malo viši od Enaile, u raskopčanom plavom kaputu i s tamnim oznojenim licem. Iako se trudio da deluje nezainteresovano, izgledao je čvršći od Baela zbog vatrenih, malo iskošenih očiju i orlovskog nosa iznad gustih prosedih brkova. „Čestitam ti na begu i na pobedi. Nego, zašto si došao prerušen u zatvorenika?“

„Mene više interesuje hoće li se Aes Sedai zbog njega obrušiti na nas“, upade Deira. Krupna žena u zelenoj svili ukrašenoj zlatovezom, Failina majka, bila je visoka kao neka od Devica – osim Somare – s dugom crnom kosom prošaranom belim na zaliscima i nosem malčice neupadljivijim od muževljevog. Uistinu, mogla je mužu dabude učitelj – kako delovati žestoko – a u jednome je veoma podsećala i na svoju kćerku. Njena odanost pripadala je njenom mužu. Ne Randu. „Zarobio si

Aes Sedai! Treba li sad da očekujemo celu Belu kulu da nam se stušti na glave?“

„Učine li to“, oštro upade Melaina nameštajući šal, „proći će onako kako zasluže.“ Zlatokosa zelenooka lepotica, nešto malo starija od Randa, ako je bilo suditi po njenom licu, bila je Mudra i udata za Baela. Šta god da je nateralo Mudre da promene mišljenje o Aes Sedai, Melaina, Amis i Bair najviše su se promenile.

„A mene zanima“, oglasi se treća žena, „šta ćeš uraditi s Kolaver Saigan.“ Dok su Deira i Melaina imale stav, izraženo držanje, Dorinda ih je obe nadmašila, iako je bilo teško tačno uočiti kako. Gospodarica krova uporišta Dimnih izvora bila je punačka, majčinskog izgleda, više lepuškasta nego lepa, s mrežom bora oko očiju i svetlocrvenom kosom koja je bila proseda koliko i Baelova. A opet, ako bi posmatralo ove tri žene, svako oko iza kojeg stoji nešto mozga razaznalo bi da ona nadvladava. „Melaina kaže da Bair smatra da Kolaver Saigan nije mnogo važna“, nastavi Dorinda, „ali Mudre znaju da budu slepe kao bilo koji muškarac koji se zagleda u nadolazeću bitku pa ne vidi skorpiju pod stopalom.“ Osmeh koji je uputila Melaini ublažio je te reči; Melaina se nasmeši da pokaže da se nije uvredila. „Gospodarica krova mora da pronalazi skorpije pre nego što ikoga ubodu.“ I ona je bila Baelova žena, a to je bila činjenica koja je još uvek uznemiravala Randa, iako je to bio njen i Melainin izbor. Ili možda baš zato što je bio njihov; među Aijelima, muškarac se nije mnogo pitao ako bi njegova žena rešila da dovede sestroženu. Iako ni među njima to nije bio rasprostranjen običaj.