Kruna mačeva

Leana je, međutim, u pravom maniru Aes Sedai prihvatala da su se stvari promenile. Pošto je ponovo bila mlada — Egvena je slučajno čula Žutu kako zaprepašćeno objašnjava da su ove dve, prema svim njenim nalazima, u idealnom uzrastu za rađanje – ona kao da nikada nije bila Čuvarka ili imala neko drugo lice. Nekada otelotvorenje praktičnosti i delotvornosti, postala je savršeno nemarna i zavodljiva Domanka. Čak joj je i jahaća haljina bila iskrojena po modi njene rodne zemlje, iako je svila, toliko tanka da je gotovo bila providna, nepodesna koliko i svetlozelena boja za putovanja prašnjavim putevima. Pošto joj je rečeno da je Umirenje preseklo sve njene veze i povezanosti, Leana je izabrala Zeleni ađah umesto da se vrati u Plavi. Nikada ranije nije se desila promena ađaha, ali isto tako, nikada ranije nije se desila Umirenost koja bi bila Izlečena. Sijuan se vratila pravo među Plave, gunđajući o blesavom zahtevu da „se obrati i zamoli za prijem“, kako je glasila zvanična fraza.

„O Svetlosti!“ Leana je teško disala dok se strovaljivala na stoličicu bez Iruna svoje uobičajene ljupkosti. „Trebalo je da je predamo na sud prvog dana. Ništa od onoga što nas je naučila nije vredno toga da ponovo slobodno luta svetom. Ništa!“ To je bio pokazatelj njene potresenosti; obično nije ponavljala ono što je očigledno. Njen mozak se nije ulenjio, kakvo god da je bilo njeno ponašanje. Domanke su delovale slabašno i zavodljivo, ali su bile poznate kao najoštroumniji trgovci bilo gde.

„Krvi mu i krvavih...! Trebalo je da je motrimo“, Sijuan zareža kroz stisnute zube.

Egvenine obrve se podigoše. Sijuan mora da je potresena koliko i Leana. „Ko bi to radio, Sijuan? Faolajn? Teodrin? One čak i ne znaju da ste vas dve u mojoj grupi.“ Grupa? Pet žena. A Faolajn i Teodrin teško da su bile revnosne pristalice, pogotovo Faolajn. Mogla je još da uračuna Ninaevu i Elejnu, naravno, a zasigurno i Birgitu, iako ona nije bila Aes Sedai, ali one su bile daleko. Tajnost i lukavstvo bile su joj najjači aduti. Uz činjenicu da ih nitko nije od nje očekivao. „Kako bih ikome

objasnila zašto treba da motri na moju služavku? A kad smo već kod toga, kako bi nam to pomoglo? Mora da le bio jedan od Izgubljenih. Misliš li zaista da bi Faolajn i Teodrin zajedno mogle da ga zaustave? Nisam sigurna ni da bih ja to mogla, čak ni povezana s Romandom i Lelejnom.“ One su bile druge dve najjače žene u logoru, jake u Moći koliko i Sijuan nekada.

Sijuan se vidno naprezala da se ne krevelji, ali ipak je šmrknula. Ona je često govorila da će, ako već sama ne može više da bude Amirlin, naučiti Egvenu kako da bude najbolja Amirlin koja je ikad postojala, ali preobražaj od lava na brdu do miša pod nogama nije bio lak. A Egvena joj je davala malo veću slobodu baš zbog toga.

„Hoću da se vas dve raspitate među onima koji su bili blizu šatora u kome je Mogedijen spavala. Neko mora da je video muškarca. Morao je doći peške. Svako ko bi pokušao da otvori Prolaz na tako malom prostoru izložio bi se opasnosti da je preseče na pola, bez obzira koliko mali Prolaz da napravi.“ Sijuan šmrknu, još glasnije nego prvi put. „Zašto se zamajavati?“, zarežala je, „Misliš li da je juriš kao neka budala od junaka u blesavim pričama zabavljača, i da je vratiš nazad? A možda da vežeš i sve preostale Izgubljene, jednim udarcem? A usput možeš i da uspešno okončaš Poslednju bitku, kad si već na tome? Čak i da dobijem njegov opis od glave do pete, niko ne razlikuje jednog Izgubljenog od drugoga. Barem niko ko je ovde. To je najkrvavije beskorisno bure riblje utrobe koje sam ikada...!“

„Sijuan!“ Egvena se ispravi, oštro je prekinuvši. Malo više prostora je u redu, ali sve ima svoje granice. Ovako nešto ne bi otrpela ni Romandi.

Boja se polako pojavljivala na Sijuaninim obrazima. Trudeći se da se obuzda, uvrtala je suknju i izbegavala Egvenin pogled. „Oprosti mi, majko.“ Konačno je uspela to da izgovori. Skoro da je zazvučala kao da tako i misli.

„Imala je težak dan, majko“, s nestašnim osmehom dobaci Leana. Bila je veoma umešna s njima, mada ih je obično koristila da bi muškarcima zaigralo srce. Naravno, ona nije bila razuzdana, rasuđivanja i promišljenosti uvek je kod nje bilo više nego dovoljno. „A opet, ko nije? Kad bi samo uspela da nauči da Gareta Brina ne gađa stvarima svaki put kad je naljuti...“

„Dosta!“, odreza Egvena. Leana je samo pokušavala da smanji pritisak na Sijuan, ali ona nije bila raspoložena za to. „Želim da znam bilo šta što može da se sazna o onome ko je oslobodio Mogedijen, pa makar to bilo je li visok ili nizak. Svaka mrvica učiniće ga manje senkom koja se šunja u tami. Imam valjda prava da toliko zahtevam.“ Leana je sedela potpuno mirno proučavajući cvetiće na ćilimu pod svojim nogama.