Kruna mačeva

Raštrkaše se pre nego što se Prolaz zatvorio, noseći svoje zavežljaje Predstavnicama, svojim ađasima, ili u sopstvene šatore. Neke druge noći i Sijuan bi bila s njima; retko je ikome poveravala da pokupi poruke za nju, iako su bile ispisane tajnim pismom i brojevima. Ponekad joj se činilo da na svetu ima više tajnih mreža doušnika nego samih Aes Sedai, iako je većina bila srezana spletom okolnosti. Izgleda da su se uglavnom svi poverenici različitih ađaha primirili dok se „teškoće“ u Beloj kuli ne prevaziđu, a veliki broj ličnih doušnika sestara nije imao pojma gde se trenutno nalazi žena kojoj služe.

Nekoliko Zaštitnika primeti Egvenu i pažljivo joj se nakloni, s poštovanjem koje je odgovaralo njenoj ešarpi; sestre su mogle da je merkaju ispod oka, ali Dvorana ju je uzdigla u Amirlin i Gaidine ništa drugo nije interesovalo. Veliki broj slugu takođe joj se poklonio. Ah nijedna od Aes Sedai koje su žurile iz Prolaza i ne pogleda u njenom pravcu. Možda je nisu primetile. Možda.

Na neki način, to što je iko uopšte i mogao još uvek da bude u vezi sa svojim doušnicima, bio je jedan od Mogedijeninih „poklona“. Sestre dovoljno snažne da naprave Prolaz provele su prilično vremena u Salidaru i dobro su ga poznavale. One koje su mogle da izatkaju Prolaz korisne veličine, mogle su odatle da Putuju gotovo svuda i da stignu tačno kud su naumile. Putovati nazad u Salidar, međutim, značilo je provesti pola noći ili više upoznajući novu čistinu ograđenu konopcima, svaki put kada podignu logor. Ono što je Egvena iščupala od Mogedijen bio je način da se putuje s mesta koje se ne poznaje dobro na poznato. Sporije od Putovanja, Lelujanje ne beše jedan od izgubljenih Talenata – niko nikada nije ni čuo za njega – tako da je Egvena morala da mu izmisli ime. Svako ko je mogao da Putuje mogao je i da Leluja, pa su tako svake noći sestre Lelujale u Salidar, proveravale golubarnike zbog ptica koje su se vraćale tamo gde su se izlegle, a onda su Putovale nazad.

Trebalo bi da je zadovoljna zbog onoga što je videla – pobunjene Aes Sedai razvile su Talente za koje je Bela kula mislila da su zauvek izgubljeni, a naučile su i neke nove, i te će moći na kraju koštati Elaidu Amirlin Trona – ali umesto zadovoljno, Egvena se osećala kiselo. To što su je namerno previdale nije uticalo na njeno raspoloženje, barem ne mnogo. Dok se udaljavala, vatre su bivale sve udaljenije jedna od druge, a onda ostaše iza nje; svuda oko nje stajala su tamna obličja kola, većina s platnom navučenim preko gvozdenih obruča, i šatori koji su bledo odsijavali na mesečini. Pred njom, logorske vatre vojnika pele su se uz padine brda uokolo, slične prizemljenim zvezdama. Od tišine iz Kaemlina stomak joj se vezivao u čvor, šta god drugi mislili.

Istoga dana kada su napustili Salidar stigla je poruka, mada se Šerijam nije potrudila da joj je pokaže do pre nekoliko dana, a i onda s ponovljenim upozorenjima o potrebi da sadržaj ostane tajna. Dvorana je znala, ali niko drugi nije smeo da zna. Još jedna od deset hiljada tajni koje su poplavile logor. Egvena je bila sigurna da je ne bi ni videle da se nije uporno raspitivala o Randu. Mogla je da se seti svake pažljivo izabrane reči, ispisane sićušnim rukopisom na papiru toliko tankom da je pravo čudo da ga pero nije procepilo.

Lepo smo se smestile u gostionici o kojoj smo razgovarale, a srele smo i trgovca vunom. On je vrlo upečatljiv mladić, u potpunosti kakvog ga je Ninaeva opisala. Ali ipak je bio učtiv. Mislim da nas se pomalo pribojava, što može biti dobro. Biće sve u redu.

Verovatno ste čule glasine o muškarcima ovde, uključujući momka iz Saldeje. Bojim se da su glasine potpuno tačne, ali nismo srele nikoga od njih i izbegavaćemo ih koliko god možemo. Pojuriš li dva kunića istovremeno, oba će ti pobeći.

Verin i Alana su ovde, s nekoliko devojaka iz iste oblasti kao i trgovac vunom. Pokušaću da vam ih pošaljem na obuku.

Alana se pričvrstila uz trgovca vunom, što može da se pokaže korisno, ali može da izazove i nevolje. Sigurna sam da će sve proći kako treba.

Merana