Kruna mačeva

A to je bilo najčudnije. Možda je ona sada oslabila u Jednoj moći, ali nije bila tako slaba da bi morala nastaviti da ga služi provodeći sate zagnjurena do lakata u vrelu sapunicu s njegovim košuljama i rubljem. Možda je to radila da bi imala pri ruci nekoga na kome može da iskali nezadovoljstvo koje je inače morala držati pod ključem. Koji god razlog bio, to je izazivalo priče, a mnogima je bilo potvrda njene nastranosti; ona jeste Aes Sedai, na kraju krajeva, iako je bila dosta nisko. Njegov način savlađivanja njenih ispada – barem onda kad bi počela da baca čizme i tanjire – dovodio ju je do besa i izazivao pretnje o užasnoj odmazdi, a opet, iako je bila sposobna da ga uveže da ne može ni prstom da makne, Sijuan nikada nije ni posegnula za saidarom u njegovoj blizini, ni da bi završila poslove, pa čak ni kada bi je presavio preko kolena. Ovo poslednje uspevala je dosad uglavnom da sakrije, ali ponešto bi joj izletelo kada bi pobesnela ili kada bi Leana bila raspoložena za zadirkivanje. Izgledalo je da objašnjenje za to

ne postoji. Sijuan nije bila ni slabić ni budala, nije bila ni pokorna ni uplašena, nije bila...

„Možeš da ideš, Sijuan.“ Očito je da neke tajne večeras neće biti razjašnjene. „Kasno je, a znam da želiš da legneš.“

„Da, majko. I hvala ti“, dodala je, iako Egvena nije bila sigurna zbog čega.

Kad je Sijuan otišla, Egvena ponovo protrlja slepoočnice. Želela je da protegne noge. To neće moći u šatoru; možda je bio najveći koji je koristila samo jedna osoba, ali to je značilo manje od dva puta dva hvata, a bio je prenatrpan poljskim krevetom, stolicom, stoličicom, umivaonikom i s ništa manje nego tri kovčega puna odeće. Za ovo poslednje pobrinula se Čeza. I Šerijam. I Romanda. I Lelejna. I desetina Predstavnica. Stalno su ih nadopunjavale; ako dobije još nekoliko svilenih košulja i čarapa ili još jednu haljinu podobnu za kraljevski prijem, moraće da nabavi i četvrti kovčeg. Možda su Šerijam i Predstavnice mislile da će je sve te fine haljine zaslepeti za sve ostalo, ali Čeza je samo smatrala da Amirlin Tron treba da se oblači prema svom položaju. Izgleda da je posluga držala do određenih obreda koliko i Dvorana. Uskoro će stići Selama; ona je bila na redu da pomogne Egveni da se spremi za krevet. Još jedan obred. Ali uz glavobolju i potrebu za kretanjem, još nije bila spremna za krevet.

Ostavivši lampe da gore, požurila je da izađe pre nego što Selama stigne. Šetnja će joj razbistriti glavu, a možda će je i dovoljno umoriti da čvrsto zaspi. Nije imala muke da se uspava – šetačice kroz snove Mudrih od početka su je tome naučile – ali odmoriti se u snu bila je potpuno druga priča. Pogotovo što joj je um ključao od spiska teškoća koji je počinjao s Romandom, Lelejnom i Šerijam, onda se nastavljao preko Randa, Elaide, Mogedijen, vremenskih prilika i tako se produžavao u beskonačnost.

Izbegavala je prostor oko Mogedijeninog šatora. Ako sama bude postavljala pitanja, odbegla sluškinja postaće suviše važna. Oprez je postao deo nje. Igra u kojoj se našla nije dozvoljavala greške, a neopreznost kada to nije bilo važno mogla je da dovede do neopreznosti u presudnom času. Još gore, mogla bi otkriti da je pogrešila u proceni šta je važno. Slabi moraju biti oprezni u smelosti. Ponovo Sijuan; ona se zaista potrudila da je nauči, ovu je Igru odlično poznavala.

U logoru okupanom mesečinom nije bilo ništa više budnih nego ranije, samo grupice raštrkane oko zagašenih vatri, premorene od večernjeg rada ili teškog putovanja toga dana. Oni koji je primetiše umorno se podigoše da joj se naklone dok je prolazila, mrmljajući: „Svetlost te obasjala, majko“, ili nešto slično, povremeno tražeći njen blagoslov, koji je davala uz jednostavno: „Svetlost te blagoslovila, dete moje.“ Muškarci i žene dovoljno stari da joj budu dede i babe na te reči bi seli sa osmehom na licu, a ona se i pored toga pitala šta li oni misle o njoj, šta li znaju? Aes Sedai su predstavljale neprobojan zid za spoljni svet, a to je uključivalo i njihovu poslugu. Ali Sijuan ju je naučila da onaj ko veruje kako posluga zna samo dvaput više od onoga što inače treba da zna, poznaje samo pola istine. A opet, ti nakloni i kniksevi i mrmljanje pratili su je od jedne do druge grupice, tešeći je mogućnošću da ipak postoji neko ko je ne vidi samo kao dete koje je Dvorana dovela radi svojih potreba.

Dok je prelazila pored otvorenog prostora okruženog konopcima vezanim za kočeve pobodene u zemlju, tamu zapara srebrni blesak Prolaza koji se otvarao. Nije to bila prava svetlost; nije bacala senke. Zaustavila se pored koca na jednom od uglova da bi posmatrala. Niko sa okolnih vatri nije čak ni pogledao u tom pravcu; do sada su se već navikli na ovo. Petnaestak sestara, dva puta toliko slugu i nekolicina Zaštitnika užurbano izađoše, vraćajući se s porukama i kavezima od pruća u kojima su bili golubovi iz salidarskog golubarnika, udaljenog preko pet stotina milja ptičjeg leta na zapad i jug.