Kruna mačeva

Arejna je, međutim, bila Lovac na Rog. Šepurila se kao bilo koji muškarac i sedela je uokolo pričajući o pustolovinama, onim za koje je tvrdila da ili je doživela ili onima u koje će se tek upustiti, osim kada je vežbala sa svojim lukom. Vrlo verovatno je izbor oružja pokupila od Birgite, zajedno sa načinom oblačenja. Izgledalo je kao da nije zainteresovana ni za šta osim za luk, izuzev možda za povremeno očijukanje, prilično napadno, mada to u poslednje vreme nije radila. Egvena nije shvatala zašto još uvek putuje sa njima; teško da je Arejna verovala da će Rog Valera iskočiti negde duž njihovog puta, a bilo je nemoguće da makar i sumnja da je sakriven unutar Bele kule. Vrlo malo ljudi je znalo za to. Egvena nije bila sigurna ni je li to poznato Elaidi.

Arejna je izgledala kao uobražena budala, ali Egvena je na neki način saosećala s Nikolom. Razumela je njenu neispunjenost, njenu potrebu da odmah sve nauči. I ona je bila takva. A možda je takva još uvek „Nikola“, nežno joj se obrati, „svi mi imamo svoje granice. Na primer, ja nikada neću moći da sustignem Ninaevu Sedai, koliko god da se trudim.“

„Ali kad bih samo imala priliku, majko!“ Nikola zaista sklopi ruke kao da moli, a to se osećalo i u njenom glasu, ali njene oči su i dalje mirno gledale Egvenu. „Priliku kakvu si ti imala.“

„Ono što sam ja uradila – zato što nisam imala izbora, zato što nisam znala ništa bolje – naziva se Prinuda, Nikola, i veoma je opasno.“ Ni ona sama nije znala za taj izraz sve dok joj se Sijuan nije izvinila što joj je to uradila; to je bio jedini put da je Sijuan zaista izgledala skrušeno. „Ti znaš da ćeš, pokušaš li da usmeriš više saidara nego što možeš da podneseš, rizikovati da izgoriš pre nego što stigneš i blizu svoje pune snage. Najbolje je da naučiš da budeš strpljiva. Sestre ti ionako ništa više neće ni dopustiti dok ne budeš spremna.“

„Mi smo došle u Salidar istim brodom s Ninaevom i Elejnom“, iznenada upade Arejna. Njen pogled bio je više od neposrednog; bio je izazivački. „I sa Birgitom.“ Zbog nečega je to ime izgovorila s gorčinom.

Nikola napravi pokret kao da je umiruje. „Nema potrebe da se to poteže.“ Začudo, nije zvučala kao da to i misli.

Nadajući se da joj je lice upola glatko koliko i Nikolino, Egvena pokuša da prikrije iznenadnu uznemirenost. „Marigan“ je isto stigla u Salidar na tom brodu. Noćna ptica zahuka, a ona se strese. Neki ljudi su smatrali da čuti noćnu pticu na mesečini znači dobiti loše novosti. Nije bila sujeverna, ali... „Nema potrebe da se poteže – šta?“

Druge dve razmeniše poglede i Arejna klimnu glavom.

„To je bilo kada smo išli od reke ka selu.“ I pored toga što se pretvarala da okleva, Nikola ju je gledala pravo u oči. „Arejna i ja smo čule Toma Merilina i Džuilina Sandara kako razgovaraju. Zabavljača i hvatača lopova. Džuilin je rekao da ako ima Aes Sedai u selu – još uvek nismo bili sigurni – a one saznaju da su se Elejna i Ninaeva pretvarale da su Aes Sedai, onda svi uskačemo u ribnjak srebrozubih – što, pretpostavljam, nije baš bezbedno.“

„Zabavljač nas je primetio i ućutkao ga je“, dodade Arejna, poigravajući se s tobolcem o pojasu, „ali mi smo već čule.“ Glas joj je bio tvrd koliko i pogled.

„Ja znam da su one sada Aes Sedai, majko, ali zar ne bi i dalje bile u nevolji ako bi to neko saznao? Mislim, sestre? Svako ko se predstavlja kao sestra, u nevolji je kada se to sazna, pa makar i godinama kasnije.“ Nikola nije promenila izraz lica, ali izgledalo je da pogledom pokušava da zadrži Egvenin. Nagnula se malo, napeta. „Svako. Zar nije tako?“

Ohrabrena Egveninim ćutanjem, Arejna se iskezi. Neprijatno keženje u noći. „Čujem da je ona Sanče, dok je bila Amerlin, poslala Ninaevu i Elejnu iz Kule po nekom zadatku. Čula sam da je i tebe poslala u isto vreme. I da si uletela u grdne nevolje kad si se vratila.“ Lukav nagoveštaj osetio joj se u glasu. „Sećaš li se da su izigravale Aes Sedai?“

Stajale su i posmatrale, Arejna drsko naslonjena na svoj luk, Nikola tako puna iščekivanja da je vazduh oko nje skoro pucketao.

„Sijuan Sanče je Aes Sedai“, hladnokrvno progovori Egvena, „a to su i Ninaeva al’Mera i Elejna Trakand. Ukazivaćete im pravilno poštovanje. Za vas, one su Sijuan Sedai, Ninaeva Sedai i Elejna Sedai.“ Njih dve iznenađeno zatreptaše. Osećala je čvor u stomaku. Od besa. Posle svega što joj se tog dana dogodilo, suočila se sa ucenom od ovih...? Nije mogla da nađe dovoljno ružnu reč. Elejna bi je našla; Elejna je prisluškivala stajske momke i kočijaše i njima slične, pamteći reči koje ne bi trebalo ni da čuje. Razvivši prugastu ešarpu, Egvena je pažljivo prebaci preko ramena.

„Mislim da me niste razumeli, majko.“ Nikola je brzo govorila, ali nije zvučala uplašeno već kao da pokušava da naglasi svoje viđenje. „Ja sam se samo brinula da ako iko sazna da ste...“ Egvena joj nije dozvolila da nastavi.