Kruna mačeva

Šerijam je naglašavala dobre novosti, kako ih je ona videla. Merana, iskusan pregovarač, stigla je u Kaemlin i Rand, „trgovac vunom“, lepo ju je primio. Za Šerijam su to bile sjajne novosti. A Verin i Alana dovode devojke iz Dve Reke da postanu polaznice. Šerijam je bila sigurna da dolaze istim putem kojim su se one kretale. Izgleda da je mislila kako će Egvena biti ozarena očekujući da vidi lica poznata od kuće. Merana će sve srediti. Merana zna šta radi.

„Ovo je vedro konjskog znoja“, mrmljala je Egvena u noć. Krezubi čovek koji je nosio ogromno drveno vedro trže se i upilji u nju, toliko zaprepašćen da je zaboravio da se pokloni.

Rand učtiv? Prisustvovala je njegovom prvom susretu s Koiren Sildejn, Elaidinom poslanicom. „Bahato“ je bio najkraći opis njegovog ponašanja. Zašto bi bio drugačiji prema Merani? A Merana je mislila i da se boji, kao i da je to dobro. Rand se retko bojao, čak i onda kada bi trebalo, a ako je sada bio uplašen, Merana bi morala da se seti da strah može i najmirnijeg čoveka načiniti opasnim, a ne sme zaboraviti da je Rand opasan već zbog onoga što je. A kako se to Alana pričvrstila? Egvena nije imala potpuno poverenje u Alanu. Ta žena se s vremena na vreme vrlo čudno ponašala, možda iz nepromišljenosti, a možda zbog nečeg skrivenog. Egvena nije isključivala mogućnost da se ubacila u Randov krevet; on bi bio poput gline u rukama takve žene. Ako je to uradila, Elejna će joj slomiti vrat, ali to je bila najmanja teškoća. Najgore je bilo da se više nijedan od golubova koje je Meranaponela sa sobom nije pojavio u golubarniku u Salidaru.

Merana je morala nešto da javi, ako ništa drugo, da su ona i ostatak izaslanstva otišle za Kairhijen. U poslednje vreme Mudre jedva da su išta saopštavale, osim da je Rand živ, ali izgledalo je da je tamo i da ništa ne radi, koliko je mogla da zaključi. Što bi trebalo da bude svetlo upozorenja. Šerijam je to drugačije shvatala. Ko može da kaže zašto ijedan muškarac radi ono što radi? Najverovatnije ni on sam, u većini slučajeva, a kad je u pitanju muškarac koji može da usmerava... Tišina samo dokazuje da je sve u redu; Merana bi sigurno javila da je došlo do pravih teškoća. Mora da je na putu za Kairhijen, ako nije već i stigla tamo, te nema potrebe za ponovnim javljanjem dok ne bude mogla da javi o uspehu. Što se toga tiče, Rand u Kairhijenu bio je neka vrsta uspeha. Jedan od Meraninih ciljeva, iako ne najvažniji, bio je da ga odvoji od Kaemlina da bi Elejna bez opasnosti mogla da se vrati i preuzme Lavlji presto, a i opasnost u Kairhijenu je nestala. Ma koliko izgledalo neverovatno, Mudre su rekle da su Koiren i njeno poslanstvo u povratku u Tar Valon. A možda i nije bilo tako neverovatno. Nekako je imalo smisla, uzevši u obzir Randa i to kako su Aes Sedai sve radile. I pored toga Egvena je osećala da je sve... pogrešno.

„Moram da odem do njega“, promrmljala je. Jedan sat i sve bi mogla da sredi. Ispod svega toga on je i dalje bio Rand. „To je naprosto sve što može biti. Moram da odem do njega.“

„To nije moguće, a ti to znaš.“

Da se Egvena nije trudila da pazi na svoje ponašanje, odskočila bi celu stopu. I pored toga, srce joj je jako udaralo čak i kad je na mesečini prepoznala Leanu. „Pomislila sam da si ti...“, izgovorila je pre nego što je uspela da se zaustavi da ne pomene Mogedijen.

Viša žena joj se pridruži, pažljivo motreći na ostale sestre dok su šetale. Leana nije imala Sijuanin izgovor da provodi vreme s njom. Ne da će imati teškoća ako ih ikada vide zajedno, ali...

„Ne mogu“ nije uvek „neću“, samu sebe podseti Egvena. Skinuvši ešarpu s ramena, prebaci je preko ruke. Na prvi pogled, s razdaljine, Leana je mogla da bude zamenjena za Prihvaćenu, i pored njene haljine; mnoge Prihvaćene nisu imale dovoljno belih haljina s trakom na rubu da bi ih nosile sve vreme. Izdalje, i Egvena je mogla da prođe kao jedna od njih. To nije bila umirujuća misao.

„Teodrin i Faolajn raspituju se oko Mariganinog šatora, majko. Nisu bile posebno zadovoljne. Odlično sam odigrala zlovolju zbog prenošenja poruka, ako to mogu sama da kažem. Teodrin je morala da spreči Faolajn da mi očita zbog toga.“ Leana se tiho, kratko nasmeja. Okolnosti u kojima je Sijuan škrgutala zubima nju su najčešće uveseljavale. Bila je miljenica većine sestara zato što se tako dobro prilagodila.

„U redu, u redu“, odsutno progovori Egvena. „Merana je negde pogrešila, Leana, inače on ne bi ostajao u Kairhijenu, a ona ne bi ćutala.“ Negde u daljini pas poče da zavija na mesec, a onda mu se pridružiše ostali, dok ih ne prekinuše uzvici koje, možda na sreću, nije potpuno razumela. Mnogo vojnika imalo je pse koji su se vukli za njima; nijednog nije bilo u logoru Aes Sedai. Bila je gomila mačaka, ali nijednog psa.

„Merana zna šta radi, majko.“ To je zvučalo kao uzdah. Leana i Sijuan su se slagale s Šerijam. Sve su se slagale, osim nje. „Kad nekome daš zadatak, moraš da veruješ u njega.“