Nebeski oganj

Sijuan se dobro sećala Karlinje kad je bila polaznica i Prihvaćena. Jednom mesečno bi napravila neki manji prekršaj, neku sitnicu za koju bi se dobijalo sat-dva kaznenog rada, ali nikada više od jednom mesečno. Nije htela da ostale pomisle da je previše ispravna. Bile su joj to jedine kazne. Nikada nije prekršila nijedno pravilo niti je napravila pogrešan korak, što nije nimalo logično. Svejedno nikada nije razumela zašto je ostale devojke smatraju ulizicom. Mnogo logike i malo zdrave pameti: eto, to je Karlinja.

„Iako je ono što vam je urađeno bilo strogo po propisima“, ljubazno će Šerijam, „složile smo se da je zlobno i nepravedno i da predstavlja nečuveno krivljenje istinskog duha zakona.“ Na naslonu iza njene crvene kose videla se neukusna rezbarija koja je ličila na klupko zmija u borbi. „Makakve se glasine pronosile, većina optužbi protiv vas bila je toliko providna da im se trebalo samo nasmejati.“

„Ali ne i optužba da poznaje Randa al’Tora i da je kovala zaveru kako bi ga sakrila od Kule“, oštro je prekide Karlinja.

Šerijam klimnu. „Ali čak i da to jeste tačno, nije trebalo da budete toliko strogo kažnjene, kao što nije trebalo ni da vam se tajno sudi, i to bez mogućnosti da se branite. Ne plašite se da ćemo vam okrenuti leđa. Postaraćemo se da budete dobro zbrinute.“

„Zahvaljujem“, reče Leana, tihim, gotovo drhtavim glasom.

Sijuan ih kiselo pogleda. „Niste me čak ni pitale za doušnike koje još imam.“ Šerijam joj je bila draga dok su zajedno bile na obuci, ali su mnoge godine i položaji na kojima su se našle otvorili jaz između njih. Da budete zbrinute!

Nije nego! „Da li je Eldina ovde?“ Anaija žustro odmahnu glavom pre nego što je uspela da se obuzda. „Verovatno nije, inače biste znale malo više o onom što se događalo. Pustile ste ih da i dalje šalju izveštaje u Kulu.“ Po licima im se videlo da konačno shvataju o čemu im govori. Nisu znale šta je radila Eldina. „Pre nego što sam postala Amirlin, vodila sam mrežu doušnika Plavog ađaha.“ Novo iznenađenje. „Uz malo truda, svi doušnici Plavih, a i oni koji su radili za mene kao Amirlin, mogli bi da šalju izveštaje vama umesto njoj, i to tako da im ona ne može ući u trag.“ Bilo bi tu potrebno više nego „malo truda“, ali već je gotovo sve bila osmislila, samo što još nije došlo vreme da to podeli s njima. „Osim toga, oni mogu nastaviti da šalju izveštaje u Kulu, ali takve kakvi... vama odgovaraju.“ Umalo je rekla „nama“. Moraće da pripazi šta priča.

To im se, naravno, nije dopalo. Žene koje su održavale mreže uhoda bile su poznate samo odabranima, ali bile su Aes Sedai. I oduvek su to radile Aes Sedai. Međutim, za Sijuan je to bio jedini način da uđe u krugove u kojima se odlučuje. U suprotnom, nju i Leanu će smestiti u neku kolibu i ostaviti im služavku da se brine o njima. Možda će ih ponekad posećivati neka Aes Sedai kojoj nije mrsko da razgovara s umirenim ženama. I tako sve dok ne umru. Što u takvim okolnostima ne bi dugo trajalo.

Svetlosti, možda bi nas čak i udale!

Neki su verovali kako muž i deca mogu da zaokupe ženu dovoljno da zaboravi Jednu moć. Mnoge koje su umirene tako što su prigrlile previše saidara ili pokušale da upotrebe ter’angreal za lične potrebe, vrlo brzo su uparene s odgovarajućim muškarcima. Kako je svaka posle udaje htela da se što više udalji od ostalih, od Kule i sećanja vezanih za nju, ta pretpostavka nikada nije dokazana.

„Ne bi trebalo da bude previše teško“, s ustručavanjem će Leana, „da se povezem s onima koji su mi bili doušnici pre nego što sam postala Čuvar. A što je još važnije, kao Čuvar hronika imala sam doušnike čak i u samom Tar Valonu.“ Nekoliko pari očiju razrogači se od zaprepašćenja, ali Karlinjine se pretvoriše u proreze. Leana trepnu, promeškolji se snebivljivo i bojažljivo se osmehnu. „Oduvek mi se činilo da je glupo što više vodimo računa o raspoloženju u Ebou Daru ili Bandar Ebanu nego u svom sopstvenom gradu.“ Morala je da im ukaže na važnost uhoda u Tar Valonu.

„Sijuan.“ Povivši se napred u glomaznoj stolici, Morvrin je savršeno razgovetno izgovorila njeno ime, kao da time želi da naglasi da je nije nazvala majkom. Okruglo joj je lice sad izgledalo više tvrdoglavo nego krotko, a njena zdepastost pretvorila se u preteču masu. Kada je Sijuan još bila polaznica, Morvrin je retko obraćala pažnju na njihove detinjarije, ali kada jeste, posle bi danima sedele pravih leđa i bile manje od makovog zrna. „Zašto bismo ti dozvolile da radiš ono što hoćeš? Umirena si, ženo. Šta god bila, ti više nisi Aes Sedai. Ako budemo želele imena tih uhoda, vi ćete nam ih dati.“ Ovo poslednje je bilo puko iznošenje činjenice. Reći će im sva imena, na ovaj ili onaj način, samo ako ove žene to budu poželele.