Nebeski oganj

Jedna izvanredno lepa žena u otmenoj žućkastomrkoj svilenoj haljini zastade nedaleko od njih i hladno se zagleda u nju i Logana. Bila je to dostojanstvena Kiruna, iz Zelenog ađaha. Iako je, kako je Min čula, ona bila sestra kralja Arafela, prijateljski se prema njoj postavila u Kuli. Min joj se nasmeši, ali te krupne, tamne oči pređoše preko nje bez traga prepoznavanja i Kiruna izađe iz gostionice, a četvorica Zaštitnika, potpuno različitih ali jednako opasnog izgleda, izjuriše za njom.

Min ostade da čeka svoj obrok, nadajući se da su Sijuan i Leana naišle na bar malo topliji doček.

27

Vežbe iz ustručavanja

„Vi ste kao muve bez glave“, reče Sijuan kad šest Aes Sedai sede na šest različitih stolica. Soba je bila u neredu. Na dva kuhinjska stola kraj zida stajala su uredno složena pera, mastionice i tegle s peskom. Raznorazne svetiljke, što od pocakljene keramike, što pozlaćene, i sveće svih mogućih debljina i dužina spremno su čekale da budu upaljene kad padne mrak. Svilena ilijanska prostirka, sva u plavim, crvenim i zlatnim prelivima, prekrivala je pod od grubih dasaka. Sijuan i Leana su dobile mesta s druge strane te prostirke, tako da svih šest domaćica može lepo da ih vidi. Otvorena prozorska krila, čija stakla behu napukla ili zamenjena nauljenom svilom, propuštala su svež vazduh, mada je i dalje bilo veoma toplo. Sijuan pomisli kako ne zavidi tim ženama što mogu da usmeravaju – ipak je sve to bilo iza nje – ali zavidela im je što se ne znoje. Lice joj beše potpuno mokro. „Sva ova užurbanost ovde nije ništa drugo nego predstava. Tako zavaravate jedino sebe, a možda i Gaidine – mada na vašem mestu ne bih mnogo računala na to – ali mene nikada.“

Poželela je da im se nisu pridružile Morvrin iz Smeđeg ađaha i Beonin iz Sivog. Prva je, uprkos potuljenom a ponekad i varljivo odsutnom pogledu, bila veoma sumnjičava. Ta proseda, zdepasta žena ne bi bez šest jakih dokaza poverovala ni da riba ima krljušt. Međutim, u poređenju s lepom Beonin, smeđe kose i plavičastosivih očiju, toliko krupnih da je uvek izgledala zbunjeno, Morvrin je bila naivna kao dete.

„Elaida drži Kulu u šaci, a i same znate da se neće snaći s Random al’Torom“, prezrivo im reče Sijuan. „Biće čista sreća ako se ne prepadne i naredi da ga smire pre Tarmon Gai’dona. Svesne ste da ma šta mi mislile o muškarcima koji umeju da usmeravaju, Crvene misle deset puta gore. Bela kula je najslabija upravo sada kad treba da bude najjača, a na njenom čelu je budala, a ne neko sposoban.“ Nabrala je nos i redom pogledala svaku u oči. „A vi sedite ovde i plutate spuštenih jedara. Ili ćete me možda ubeđivati kako radite još nešto osim što vrtite prste i pravite mehuriće od sapunice.“

„Slažeš li se sa Sijuan, Leana?“, blago upita Anaija. Sijuan nikada nije shvatala zašto Moiraina voli tu ženu. Naterati nju da uradi nešto što ne želi bilo je isto kao udaranje u vreću perja. Nikada se nije protivila ili raspravljala. Jednostavno je odbijala i prstom da makne. Čak i po tome kako sedi, ruku skrštenih u krilu, više liči na ženu koja čeka da joj naraste testo nego na Aes Sedai.

„Delimično“, odgovori Leana. Sijuan je oštro pogleda, ali ova se napravi da to nije primetila. „To za Elaidu jeste tačno. Ona neće umeti s Random al’Torom, baš kao što ne ume ni s Kulom. Što se ostalog tiče, znam da ste se namučile da ovamo dovedete što više sestara, a verujem da se jednako trudite da pronađete rešenje za Elaidu.“

Sijuan glasno šmrknu. Pri prolasku kroz zajedničku prostoriju uspela je da zaviri u pergamente koje su one toliko pomno proučavale. Bili su to spiskovi potrepština, sledovanja drvne građe za opravke, nalozi za seču drva, gradnju kuća i čišćenje bunara. I to je bilo sve. Nigde ničeg ni nalik izveštaju o Elaidinim potezima. Aes Sedai su nameravale da prezime u tom selu. Bilo bi dovoljno samo da neko zarobi jednu Plavu koja zna za Salidar i da je podvrgne ispitivanju – Sijuan se uopšte ne bi iznenadila ako se Alvijarin lično postara za to – i Elaida bi tačno znala gde da ih pohvata, a one se predomišljaju gde da zasade leje i brinu hoće li pre prvog mraza stići da sakupe dovoljno drva za ogrev.

„Onda smo završile s tim“, hladno će Karlinja. „Izgleda da vi ne shvatate da više niste Amirlin i Čuvar. Niste čak ni Aes Sedai.“ Neke su imale makar toliko obraza da izgledaju kao da im je neprijatno. To nije važilo i za Morvrin i Beonin. Nijedna Aes Sedai nije volela da priča o umirivanju, pa čak ni da je neko podseća na to, a pogotovo ne pred onima koje su to doživele. „Ne kažem to da bih vas ponižavala. Uprkos saputniku kog ste dovele, ne verujemo u optužbe protiv vas, ali ipak je činjenica da ne možete očekivati isti položaj kao pre.“