Nebeski oganj

Min nije razumela to o Sali Daeri – i ko je to uopšte? – ali Šerijam i ostale samo klimnuše. Međutim, bilo joj je jasno da im Sijuan nije samo objasnila kako je saznala gde su. Ovako im je stavila do znanja da još ima mrežu doušnika kao i kad je bila Amirlin.

„Sedi tamo, Min“, reče Šerijam, pokazavši joj slobodan sto u uglu. „Ili si možda još uvek Elmindreda? Povedi i Logana.“ Potom ona i ostale tri Aes Sedai povedoše Sijuan i Leanu ka drugom kraju prostorije. Još dve žene u jahaćim haljinama pridružile su im se pre nego što sve nestadoše iza vrata od nerendisanih dasaka.

Min uzdahnu pa uze Logana za ruku i povede ga do onog stola. Spustila ga je na grubo tesanu klupu, a onda i sama sela na klimavu stolicu s naslonom. Dva Zaštitnika stadoše nedaleko od njih i nasloniše se na zid. Pravili su se da ne gledaju Logana, ali Min je dobro poznavala Gaidine. Oni vide sve, a mač potežu za tren oka čak i kad spavaju.

Dakle, nema srdačne dobrodošlice, iako su Sijuan i Leana dokazale da su to zaista one. A šta je i očekivala? Njih dve su nekada bile najmoćnije žene u Beloj kuli, a sad nisu čak ni Aes Sedai. Ostale verovatno ne znaju kako da se postave prema njima. A još su dovele i smirenog lažnog Zmaja. Sijuan bi bilo bolje da ne laže i da ga ne upliće u svoje namere. Šerijam i ostale verovatno neće biti strpljive kao on.

Ako ništa drugo, Šerijam ju je prepoznala. Ustala je i provirila kroz odškrinut prozor. Konji su im još stajali privezani ispred gostionice, ali jedan od onih Zaštitnika koji ih nisu gledali stigao bi je pre no što bi razvezala Divljoj Ruži uzde. Kada su poslednji put bile u Kuli, Sijuan se baš potrudila da je dobro preruši, ali tome kao da nije bilo kraja. Izgledalo je da niko ne zna za njenu moć. Sijuan i Leana ništa nisu pominjale i Min je iskreno želela da to tako i ostane. Ako ove Aes Sedai saznaju za njenu moć, upregnuće je, baš kao i Sijuan, i onda ona nikada neće stići do Randa. Ako je budu držale na povocu, nikada neće moći da mu pokaže šta je sve naučila od Leane.

Lepo je što je pomogla Sijuan da pronađe ovo mesto i što joj pomaže da privole Aes Sedai da se stave Randovu stranu, ali ima ona i svoje lične ciljeve. Mora da natera čoveka koji je nikad nije primećivao da se zaljubi u nju pre nego što poludi. Možda je i sama luda kao što je njemu suđeno da bude. „E, onda bismo bili baš lep par“, promrmljala je tiho.

Pegava zelenooka devojka, očigledno polaznica, priđe njihovom stolu. „Da li biste nešto da pojedete ili popijete? Ima srnećeg paprikaša i divljih krušaka. A možda se nađe i malo sira.“ Toliko se upadljivo trudila da ne gleda u Logana da je slobodno mogla i da bulji.

„Sir i kruške zvuče sasvim dobro“, reče joj Min. Već je dva dana bila gladna. Sijuan je uspevala da upeca pokoju ribu, ali ih je mesom snabdevao Logan kad nisu jeli u gostionicama ili kod seljaka. Suvi pasulj nije za jelo, ako neko nju pita. „Može i malo vina, ako ima. Ali prvo bih da nešto pitam. Gde smo mi sad, ako to nije i dalje tajna? Ovo selo se zove Salidar?“

„U Altari. Eldar protiče otprilike milju zapadno odavde, a s druge strane je Amadicija.“ Tu devojka poče nevešto da glumi tajanstvenost Aes Sedai. „Gde je bolje skrovište za Aes Sedai nego tamo gde ih niko neće tražiti?“

„Uopšte ne treba da se krijemo“, prasnu mlada kovrdžava crnka i stade kraj stola. Min ju je prepoznala. Bila je to Faolajn, jedna od Prihvaćenih. Od nje bi očekivala da još bude u Kuli. Faolajn nikada nikoga nije volela i često je govorila kako će se jednoga dana opredeliti za Crveni ađah. Bila bi savršena Elaidina sledbenica. „Zašto si došla ovamo? I to s njim? Zašto je ona došla?“ Min uopšte nije bila u nedoumici za koga je devojka pita. „Zbog nje sad moramo da se krijemo. Nisam verovala da je ona pomogla Mazrimu Taimu da pobegne, ali ako je njega

dovela ovamo, onda možda i jeste.“

„Dostaje bilo, Faolajn“, reče joj neka vitka žena, do pasa duge crne kose, odevena u svilenu jahaću haljinu boje starog zlata. Min se učini da je poznaje. Bila je to Edesina. Valjda Žuta. „Vrati se svojim dužnostima. A ako si već gostima ponudila hranu, Tabija, onda im je i donesi.“ Ne obazirući se na Faolajnin ljutiti naklon – polaznica se nakloni malo pristojnije pa odjuri Edesina položi šaku Loganu na glavu. On je samo zurio u sto, kao da je i ne primećuje.

Min tad vide kako se oko ženinog vrata odjednom pojavljuje srebrni okov, koji ubrzo potom puče. Stresla se. Nije volela da gleda prizore vezane za Seanšane. Edesina je bar uspela nekako da se spase. Čak i da je Min bila voljna da se ikome razotkrije, ne bi imalo nikakve svrhe da je upozorava, pošto se time ništa ne bi promenilo.

„To je od smirivanja“, reče Aes Sedai. „Rekla bih da on više ne želi da živi. Ne mogu mu pomoči, mada nisam sigurna da bih i htela čak i da mogu.“ Kad je pogledala Min, u očima joj nije bilo ničeg prijateljskog.