Nebeski oganj

Kuća je, u suštini, bila samo neverovatno prerasla seoska gazdinska kuća – dva prostrana sprata opeke i kamena, pod krovom od crepa, koja su pokolenjima Brinovih neprekidno proširivana. Kuća Brin posedovala je ovu zemlju – ili je bila posed ove zemlje – otkad je Andor iskovan iz olupine carstva Artura Hokvinga, pre hiljadu godina. Za sve to vreme slala je sinove da se bore u ratovima Andora. On je završio sa ratovanjem, ali za kuću Brin je prekasno. Bilo je previše ratova, previše bitaka. Poslednji je od svoje krvi. Bez žene, bez sina ili kćeri. Okončao je lozu. Sve stvari moraju doći do kraja; Točak vremena se okreće.

Dvadeset muškaraca čekalo je pokraj osedlanih konja u popločanom dvorištu ispred kuće. Većini kosa beše još više osedela nego njemu, a neki behu i oćelavili. Sve sami iskusni vojnici, nekadašnji pešadinci, predvodnici i stegonoše koji su svojevremeno bili u njegovoj službi. Džoni Sagrin, nekadašnji stariji stegonoša Garde, stajao je u prvom redu, sa zavojem oko glave, iako su njegove kćeri i unuci, kao što je Brin dobro znao, učinili sve da ga zadrže u krevetu. Bio je jedan od retkih među prisutnima koji je imao porodicu, ovde ili bilo gde drugde. Većina je ponovo pristupila službi Gareta Brina jer bi u suprotnom mogli samo da propijaju svoju mirovinu uz pripovedanja koja niko do drugih ostarelih vojnika ne želi da sluša.

Svi su pripasali mačeve preko kaputa, a nekolicina je nosila i duga konjička koplja čeličnih vrhova. Ta koplja su godinama čekala okačena o zid, sve do ovog jutra. Iza svakog sedla, iznad prepunih bisaga, beše svijeno i po debelo ćebe, i još pokoji lonac, zdela i vodena mešina povrh njih – baš kao da, umesto u lov na tri žene koje su spalile štalu, polaze u rat. Ovo im je bila prilika da ponovo prožive stare dane, ili da se bar užive u taj osećaj.

Pitao se da li je to ono što ni njemu samom ne da mira. Svakako je bio previše star da jaše za lepim očima neke žene koja bi mu mogla biti kći, ako ne i unuka.

Nisam tolika budala,

odlučno reče sam sebi. Karalin će se bolje snalaziti dok joj on nije na smetnji.

Jedan mršav, uškopljen dorat galopom dojuri kroz drvored hrastova iza kog je ležao put, a jahač iskoči iz sedla i pre nego što se konj zaustavio; čovek posrnu, ali ipak stiže da propisno salutira, stavljajući pesnicu nad srce. Barim Hal, snažan i žilav čovek jajaste, naborane glave i gustih belih obrva – kao da nadomeštaju manjak kose – pre mnogo godina služio je Brinu kao stariji predvodnik odreda. „Zovu li te to ponovo u Kaemlin, moj kapetan-generale?“, zadihano upita.

„Ne“, odreza Brin pregrubo. „Kako to juriš, kao da ti je kairhijenska konjica za petama?“ Neki konji se uzjoguniše, osetivši stanje u kome se dorat nalazio.

„Ovako sam jaho samo kad smo mi njih jurili, moj lorde.“ Barimov osmeh nestade čim je shvatio da ovo Brinu nije zabavno. „Pa, moj lorde, video sam konje, i pomislih...“ Ponovo ga je pogledao u lice i preskočio taj deo. „Pa, zapravo, imam i neke vesti. Navratih do Novog Brema da posetim sestru i čuh dosta toga.“

Novi Brem bio je stariji od Andora – „Stari" Brem je razoren u Troločkim ratovima, hiljadu godina pre Artura Hokvinga – i uvek je imao sveže vesti. Pogranični gradić, podalje od Brinovog poseda, na istoku, na putu što povezuje Kaemlin i Tar Valon. Uprkos Morgazinom trenutnom ponašanju, trgovci sigurno i dalje promiču njime. „Pa hajde, čoveče. Kakve su vesti?“

„Uh, samo ne znam odakle da počnem, lorde.“ Barim se nesvesno ispravi, kao da podnosi izveštaj starešini. „Najvažnije, reko bih, kažu da je Tir pao. Aijeli osvojili sami Kamen, a Mač Koji Se Ne Može Dotaći dotaknut je, ko išta. Neko ga je, kažu, izvukao.“

„Neki Aijel izvukao mač?“, s nevericom upita Brin. Aijeli bi radije umrli nego da dodirnu mač; u to se uverio u Aijelskom ratu. Opet, pričalo se da Kalandor uopšte i nije mač. Šta god to značilo.

„Nisu rekli, lorde. Čuo sam imena, Ren-neki-tamo, često ga pominju. Al’ govorili su to ko da svako već zna da je istina, a ne neko govorkanje.“

Brinovo čelo ostade namršteno. Ako je ovo istina, gore je od svake nevolje. Ako je Kalandor oslobođen, Zmaj se ponovo rodio. Po Proročanstvima, to je značilo da se bliži Poslednja bitka, i oslobađanje Mračnog. Ponovorođeni Zmaj će spasti svet, kažu Proročanstva. I uništiti ga. Samo ovo je bilo dovoljno važno da natera Hala u galop. Ali naborani čovek nije završio. „Vesti iz Tar Valona su skoro jednako krupne, moj lorde. Kažu da imaju novu Amirlin Tron. Elaida, moj lorde, ona što beše kraljičina savetnica.“ Hal najednom zatrepta i hitro nastavi; o Morgazi se nije smelo govoriti, i premda to Brin nikada nije izgovorio, svaki čovek na imanju je to znao. „Kažu da je stara Amirlin, Sijuan Sanče, umirena i pogubljena. Logan je umro, takođe. Onaj lažni Zmaj što su ga prošle godine zarobili i smirili. Pričali su to baš ko da se zbilja desilo, moj lorde. Neki od njih rekoše da su bili u Tar Valonu kad je sve to izbilo.“