Nebeski oganj

Senke su već počele da se izdužuju, ali – Ninaeva je toga bila potpuno svesna – nedovoljno da osujete Birgitu.

Ne bi li prikrila da je merkala nebo, ona klimnu glavom ka ženi od gume, koja je sada uveliko izvodila nešto za šta je Ninaeva znala da je nemoguće. I to sve držeći se zubima za onaj ram. „Otkud sad ova?“

„Luka ju je doveo“, smireno će Birgita. „A kupio je i leoparde. Ona se zove Muelin.“

Koliko je Birgita bila staložena, toliko je Elejna ceptela od besa. „Gde li samo nju nađe?“, procedila je. „Ranije je radila u onoj menažeriji koju je rulja rasturila!“

„Čula sam za to“, reče Ninaeva, „ali ima i prečih stvari. Danas sam...“

„Ima prečih stvari“, na to će Elejna, pa prevrnu očima kao da traži podršku od nebesa. „A jesi li možda čula i zašto se to desilo? Ne znam stoji li iza svega taj Prorok ili možda Beli plaštovi, ali neko je nahuškao rulju jer je mislio da...“ Tu se osvrnula oko sebe pa malo spustila glas. Niko nije zastao kraj njih, ali svi su ih zagledali, pošto su očigledno bile članice menažerije, „...da ta žena možda nosi šal.“ Poslednju je reč naglasila. „Samo bi budala pomislila da se neko takav krije u putujućoj menažeriji, mada, s druge strane, to isto radimo ti i ja. A ti otišla da se švrćkaš po gradu a da se nikome nisi javila. Sve smo čule – i kako te je neki ćelavac uprtio preko ramena i odneo, i kako si se ljubakala s nekim Šijenarcem, s kojim si na kraju i otišla ruku podruku.“

Ninaeva još nije mogla da dođe sebi kad Birgita dodade: „Ne znam šta je od svega toga istina, ali Luka je bio mnogo ljut. Rekao je...“ Nakašljala se kako bi nastavila dubokim glasom. „’Znači, ona voli grubijane, a? E, pa umem ja da budem opasan kao snežni labud!’ Onda je pronašao dvojicu momaka s ramenima kao u Gandinovih kopača i pošao da te traži. S njim su otišli i Tom i Džuilin i nisu bili u ništa boljem raspoloženju. Luki to nije bilo pravo, ali svi su bili toliko ljuti da im nije stalo do međusobnih čarki.“

Ninaeva ju je tupo gledala. Ona da voli grubijane? I šta je hteo da kaže onim... A onda sve shvati i zaječa. „E, samo mi još to treba.“ A i Tom i Džuilin u Samari. Sama Svetlost zna u kakvu će se nevolju sad uvaliti.

„Živo me zanima šta si to radila“, reče Elejna, „ali nećemo ovde o tome.“

Ninaeva pusti da je njih dve vode kroz gužvu. Uprkos ovome s Lukom i onom dvojicom, bila je prilično zadovoljna svojim učinkom. „Uz malo sreće, za dan-dva bićemo daleko odavde. Ako nam Galad ne nađe brod, Masema će. Ispostavilo se da je on Prorok. Sećaš li ga se, Elejna? To je onaj uskisli Šijenarac kojeg smo videle...“ Tek tad je shvatila da je Elejna stala, pa se okrenu da je sačeka.

„Galad?“, s nevericom će devojka, potpuno zaboravivši da drži plašt zatvoren. „Videla si... Razgovarala si s Galadom? I s Prorokom? Pa, sigurno jesi, jer zašto bi nam inače tražili brod? Jesi li popila i čaj s njima ili ste samo proćaskali? Sad mi je jasno kuda te je odneo taj ćelavac. Da nije slučajno i kralj Geldana bio tu negde? A sad mi lepo reci da sanjam pa da mogu mirno da se probudim.“

„Saberi se“, oštro će Ninaeva. „I nije kralj nego kraljica, ali da, i nju sam videla. A on nije ćelav. Ima perčin. Taj Šijenarac, ne Prorok. A Prorok jeste ćelav, i to kao...“ Tu je zastala da besno pogleda Birgitu, koja se smejuljila. Malo se obuzdala kad se setila na koga se beči i svega što je učinila toj ženi, ali to je ipak ne bi sprečilo da je, ukoliko ne prestane da se kliberi, isprepuca na mrtvo ime. Produžile su, a ona nastavi svoju priču najstaloženije što je mogla. „Evo šta se desilo: Uno, jedan od onih Šijenaraca koje smo upoznale, gledao je tvoju tačku i mogu ti reći da i on deli moje mišljenje o tome što andorska kći naslednica tako pokazuje noge. Elem, Moiraina ih je posle Falmea poslala ovamo, ali...“

Nastavila je da im sve objašnjava dok su se probijale kroz gužvu, ne obraćajući ni najmanje pažnje na Elejnine izlive iznenađenja i odgovarajući na njihova pitanja što je sažetije mogla. Uprkos živom zanimanju za smene na geldanskom prestolu, Elejnu su mnogo više interesovale tačne Galadove reči i kako je mogla da bude tolika budala da ode pravo kod Proroka, ma ko to bio. Dotična reč – budala – ponovila se dovoljno puta da Ninaeva poželi da tu devojku malo dovede u red. Nije bila sigurna da li bi mogla da išamara Birgitu, ali Elejnu sigurno bi, pa neka je i sto puta kći naslednica. Samo nek ponovi tu reč još nekoliko puta pa će videti svoje. Birgitu su više zanimale Masemine namere i Šijenarci. Izgledalo je da je u prethodnim životima već imala prilike da upozna narode krajina – iako su se tada drugačije zvali – i da o njima ima izuzetno dobro mišljenje. Nije mnogo govorila, ali se činilo da odobrava nastavak putovanja sa Šijenarcima.