Nebeski oganj

Ninaeva je očekivala da će ih novost o Salidaru zapanjiti, iznenaditi ili nešto treće, ali razočarala se. Birgita je to mirno primila, kao da joj je rekla da će im se Tom i Džuilin pridružiti na večeri. Ona će ići kud god Elejna da krene i sve ostalo bilo joj je manje važno. Ova je, međutim, bila sumnjičava. Sumnjičava!

„Sigurna si? Toliko si se upinjala da se setiš, pa si možda... Znaš, malo mi je neverovatno da ti je Galad baš to mesto slučajno pomenuo.“

Ninaeva je mrko pogleda. „Naravno da sam sigurna. Slučajnosti se ponekad dešavaju. Sigurno si već čula onu narodnu da Točak tka kako Točak hoće.

Sad se sećam da je i u Sijendi pominjao Salidar, ali tada sam više brinula što se ti toliko sekiraš zbog njega da nisam.Zaćutala je.

Stigle su do dugačkog, uskog prostora ograđenog konopcima, nedaleko od severnog zida menažerije. Na jednom kraju stajalo je nešto nalik četvrtastom komadu tarabe, dva sa dva hvata. Ljudi su se u četiri reda tiskali iza konopaca, a dečica su čučala na zemlji, držeći se očevima za noge ili majkama za skute. Žamor se pojača kad su njih tri stigle. Ninaeva stade kao ukopana, ali Birgita je dohvati za ruku kao da kaže „hodaj sama da te ne bih vukla“.

„Mislila sam da ćemo prvo do kola“, reče slabašnim glasom. Priča ju je toliko bila ponela da nije ni primetila kuda je vode.

„Nećemo, osim ako ne želiš da gađam po mraku“, odlučno odgovori Birgita.

Ninaevi je bilo žao što je umesto bilo kakvog odgovora na ovo jedino uspela da tiho cijukne. Potpuno je zaboravila na gledaoce, pošto joj je sad sva pažnja bila usmerena na onu tarabu. Čak ni sve jači žamor više nije dopirao do nje. Taraba kao da je čitavu milju bila udaljena od mesta na kome će stajati Birgita.

„Jesi li sigurna da se zakleo u... našu majku?“, ozlojeđeno je zapitkivala Elejna. Nije joj se mililo da se čak ni tako podseća da joj je Galad brat.

„Molim? Da. Pa rekla sam ti već, zar ne? Slušajte. Ako je Luka u gradu, neće znati da nismo nastupile sve dok ne bude prekasno, a onda će...“ Znala je da priča koještarije, ali više nije mogla da obuzda jezik. Uopšte nije shvatala da je sto koraka toliko veliko rastojanje. U Dvema Rekama, muškarci su pogađali metu s dvostruko veće daljine, ali nikada ona nije bila meta. „Znaš, ionako je već kasno. Senke... odsjaj... Zaista bi trebalo da ovo ostavimo za sutra ujutru, kad svetio bude...“

„Ako se u nju zakleo“, prekinula ju je Elejna, kao da je uopšte ne sluša, „onda ni po koju cenu neće pogaziti reč. Radije bi pogazio zakletvu u nadu u spasenje i ponovno rođenje nego ovu. Mislim da... ne, znam da mu sada možemo verovati.“ Svejedno, nije zvučala preterano oduševljeno.

Ninaeva zinu, ali ne ču se nikakav zvuk. Sad bi joj i cijukanje bilo dovoljno. Sve je ovo Birgitina gruba šala. Samo šala.

Naterale su je da se nasloni na tarabu i Elejna poče da joj razvezuje šal, a Birgita stade da se vraća, u hodu vadeći strelu iz tobolca.

„Ovog puta si stvarno napravila glupost“, mrmljala je Elejna. „Sigurna sam da možemo verovati Galadu, ali ko zna šta će pre toga uraditi. Ali da onako odeš kod Proroka...“ Grubo je strgla šal s Ninaevinih ramena. „Ko zna šta je sve mogao da ti uradi. Sve si nas time dovela u opasnost!“

„Znam“, uspela je da procedi Ninaeva. Sunce joj je tuklo pravo u oči i više nije mogla da vidi Birgitu. Ali ova može da vidi nju. Naravno da može. Samo to je i važno.

Elejna je sumnjičavo pogleda. „Stvarno?“

„Znam da sam prenaglila. Trebalo je da se prvo posavetujem s tobom. Znam da sam postupila kao budala. Nije trebalo da idem tamo sama.“ Sve je to u jednom dahu izletelo iz nje. Birgita mora

da je vidi.

Sumnjičavost ustupi mesto brizi. „Jesi li dobro? Ako zaista ne želiš ovo da radiš...“

Ta mala misli da se ona plaši. Ninaeva to nije mogla, a ni htela da dozvoli. Osmehnula se na silu, nadajući se da joj oči nisu baš mnogo razrogačene. Čitavo joj je lice bilo zategnuto. „Pa naravno da želim. Prosto jedva čekam.“

Elejna je još jednom pogleda, pa klimnu. „A jesi li sigurna za Salidar?“

Međutim, nije sačekala odgovor, nego je smotala onaj šal i sklonila se u stranu. Ninaeva prosto nije stigla čak ni propisno da se uvredi ni zbog tog pitanja, a ni zbog Elejninog naglog odlaska. Toliko se bila zadihala da je jedva i bila svesna kako bi svakog trena grudi mogle da joj izlete iz haljine, ali čak ni to nije dopiralo do nje. Sunce ju je potpuno zaslepilo i ona pokuša da začkilji, ne bi li nekako uspela da vidi šta radi Birgita, ali oči prestadoše da je slušaju i razrogačiše se same od sebe. Sad više ništa ne može da učini. Ovo joj je kazna za bespotrebno srljanje u opasnost. Uspela je jedino da se malo ljutne zbog toga, pošto je na kraju ipak sve ispalo kako treba. A onda još Elejna ima obraza da joj ne veruje za Salidar! Neka, ona će i to junački podneti. Ona će...