Nebeski oganj

Sve tri skupine navodno su bile pod istim vodstvom – sve ih je prethodnog dana s juga doveo visoki lord Vejramon – ali pripadnici dveju konjica odmeravali su jedni druge oprezno gotovo koliko i Aijele na okolnim padinama. Tairenci su se gnušali Kairhijenjana, koji su se pak pravili da pešadinci ne postoje, a ovi nisu krili netrpeljivost ni prema jednima ni prema drugima. Eto, to su bili Randovi sledbenici i saveznici, spremni za boj, pa makar i između sebe.

Ne prestajući da se pretvara kako gleda logore, on je zapravo proučavao Vejramona, koji je, prav kao strela i bez kacige na glavi, stajao nedaleko odatle. Tik iza njega behu i dva mlada tairenska plemića, tamnih brada, ošišanih i nauljenih po uzoru na Vejramonovu, s tim što njegova beše prošarana sedinom. Prsnici što su ih navukli preko prugastih kaputa živih boja imali su tek nešto manje pozlaćenih ukrasa od njegovog. Potpuno nezainteresovani za bilo koga oko sebe, izgledali bi kao da čekaju početak nekakve vojne ceremonije na kraljevskom dvoru da im se znoj u potocima nije slivao niz lica. Doduše, ni na to nisu obraćali pažnju.

Visoki je lord na svom stegu imao tek pokoju zvezdicu manje nego Lanfear, mada se zaista ne bi moglo reći da podražava njen izgled, pošto je dugonosom zapovedniku kosa bila nauljena baš kao i brada, i ulepljena u jadnom pokušaju da se prikrije ćela. Bio je pošao na sever s pojačanjem iz Tira i kad je čuo da su Aijeli napali kairhijensku prestonicu. Umesto da se vrati ili da ostane gde se zadesio, on je žurno nastavio ka severu, brzo koliko su god konji mogli da podnesu, prikupljajući usput pojačanje.

To je bila dobra vest u vezi s njim. Loša je da je verovao kako će s vojnom silom koju je doveo moći u potpunosti da potuče Šaidoe. I još je isto mislio, tako da mu se uopšte nije dopadalo što ga Rand sputava, kao ni prisustvo tolikih Aijela. Vejramonu su svi oni bili isti. A i drugima, istini za volju. Jedan od one dvojice mladih plemića napadno je nosu prinosio namirisanu svilenu maramicu kad god ugleda Aijela. Randa je živo zanimalo koliko će taj momak poživeti. A i šta da preduzme kad mu neko dođe glave.

Vejramon primeti da ga Rand gleda, pa se nakašlja. „Gospodaru“, zabrunda, „jedan dobar napad biće dovoljan da se razbeže kao prepelice.” To naglasi udarcem oklopnih rukavica o dlan. „Pešadija se ne može meriti s konjicom. Poslaću Kairhijenjane da ih počiste, a onda ću sa svojim...“

Rand ga prekide. Ume li taj čovek da broji? Zar mu mnoštvo Aijela oko njih nije davalo nikakav nagoveštaj o njihovoj brojnost oko grada? Uostalom, nema veze. Rand ionako više nije mogao da ga sluša. „Jesu li one vesti iz Tira provereno tačne?“

Vejramon se zbuni. „Vesti, gospodaru? Kakve...? Ah, da. Duše mi, nije to ništa strašno. Ilijanski pirati često pokušavaju da pljačkaju duž obale.“ Međutim, iz onog što je kazao kad su stigli ne bi se reklo da su to samo pokušaji.

„A napadi na Maredo? Dešava li se to često?“

„Ma, duše mi, to su samo razbojnici“, na to će on sasvim mirno. „Nije to nikakva vojska, a pitanje je i jesu li to uopšte Ilijanci. Toliko su zbrkani da se ne zna kad je na vlasti kralj, kad vlada, a kad Veće devetorice. Međutim, ako ipak odluče da krenu u pohod na Tir, to neće biti šačice razbojnika koje napadaju trgovačka kola i usamljena imanja, nego prava vojska pod vodstvom Zlatnih pčela. To mogu da potpišem.“

„Nema potrebe“, odgovori Rand, najljubaznije što je mogao. Ma kolikom se moći razmetali vlada, Veće devetorice ili Matin Stepaneos den Balgar, imali su je samo onoliko koliko je Samael odlučio da im ostavi. Međutim, i dalje su samo malobrojni znali da su Izgubljeni na slobodi. Oni koji su to morali da znaju odbijali su da poveruju ili su se pravili da ništa ne primećuju, kao da će se time sve rešiti, ili su pak mislili da će se sve to dogoditi u nekoj neodređenoj, a uz malo sreće i dalekoj budućnosti. Ma kojima Vejramon pripadao, nema svrhe ubeđivati ga u bilo šta, pošto je njegove mišljenje ionako potpuno nebitno.

Visoki lord je namršteno gledao ka dolini, ili tačnije rečeno, ka kairhijenskim logorima. „Ako ovde vlada ovakvo rasulo, ko zna kako je tek na jugu?“ Potom iskrivi lice pa se još jače nego malopre odalami rukavicama po dlanu. „E, pa, rasturićemo mi taj šljam, gospodaru. Samo kaži i ja ću odmah da...“

Rand samo ode odatle pošto nije želeo da ga sluša, ali Vejramon pođe za njim ne bi li iskamčio dozvolu za napad, praćen onim svojim dvema prišipetljama. Taj čovek je slep koliko i glup.

Naravno, nisu bili sami. Štaviše, vladala je poprilična gužva. Sulin je oko vrha brda rasporedila stotinu Far Dareis Mai, koje su, svaka do poslednje, izgledale kao da samo čekaju da navuku velove. Međutim, nije samo blizina Šaidoa nervirala Sulin. Enaila i još dve Device iz čiste su obesti u stopu pratile Vejramona i njegove plemiće, i što su ovi stajali bliže Randu to su one izgledale spremnije da navuku velove.