Nebeski oganj

Beonin nije progovorila ni reč otkako je spušten zastor od saidara, ali čim se Ninaeva i Elejna nakloniše, Siva sestra ustade i ode do stola na kome su ležale njihove stvari. „A staje s ovim?“, upita s teškim tarabonskim naglaskom pa naglo podiže ubrus koji je pokrivao pečat tamnice Mračnog. Njene krupne, plavosive oči za pramenu nisu izgledale zbunjeno nego ljutito. „O ovome nećemo da pričamo? Zar ćete se sve praviti da ovo ne postoji?“ Crno-beli disk ležao je kraj kožne torbice. Bio je izlomljen na više od deset komada, koji su stajali zajedno, svaki na svom mestu.

„Bio je ceo kad smo ga stavile u torbu.“ Ninaeva je zastala da ovlaži usta. Koliko se do malopre trudila da ne gleda ka ubrusu, toliko sada nije mogla da odlepi pogled od pečata. Leana se zlobno osmehnu kad vide crvenu haljinu u koju je torba bila zamotana i reče... Ne, neće se praviti da to nije čula! „Nismo smatrale da treba da preduzmemo posebne mere opreza. Pa to je kuendilar!“

„Nismo ga gledale“, kao bez daha izusti Elejna, „niti ga dirale više no što je neophodno. To je prljava, zla stvar.“ E, pa više nije. Karlinja im svakoj dade po komad pa im reče da joj opišu šta je to toliko prljavo i zlo što osećaju.

Ponovile su isto što i nekoliko puta pre, ali niko na to nije obraćao pažnju.

Šerijam ustade i ode do smeđokose Sive sestre. „Nemoj tako, Beonin. Nema svrhe da i dalje ispitujemo ove devojke. Rekle su nam šta su znale.“

„Ništa im neće faliti“, reče Morvrin, koja beše prestala da se igra ter’angrealima i sada je, kao i sve ostale, zurila u slomljeni pečat. Možda on jeste bio od kuendilara – i ona i Beonin su ga isprobale i potvrdile su da jeste – ali ona je upravo golim rukama polomila jedan komad.

„Koliko je od sedam pečata još čitavo?“, tiho upita Mirela, kao da naglas razmišlja. „Koliko još ima vremena do oslobađanja Mračnog i početka Poslednje bitke?“ Svaka Aes Sedai razumela se u svašta, shodno darovima i sklonostima, ali svaki je Ađah imao svoju jasno određenu svrhu. Zelene – koje su sebe nazivale još i Borbeni ađah – spremale su se da u Poslednjoj bici izađu na megdan Gospodarima straha. U Mirelinom se glasu gotovo osećao prizvuk žudnje.

„Tri“, nesigurno će Anaila. „Koliko mi znamo, tri su još uvek cela. A nadajmo se da znamo sve. Nadajmo se i da su ta tri dovoljna.“

„Nadajmo se da su jači od ovog“, promrmlja Morvrin. „Kuendilar se ne može slomiti a da ostane kuendilar. To je nemoguće.“

„Razgovaraćemo i o tome“, reče Šerijam, „ali sad imamo preča posla.“ Uzela je onaj ubrus od Beonin i ponovo prekrila polomljeni pečat. „Sijuan, Leana, složile smo se da...“ Zastala je kad je primetila Ninaevu i Elejnu. „Još ste tu?“ Iako je to rekla potpuno mirno, činjenica da je zaboravila na njih svedočila je o unutrašnjem nemiru.

Ninaeva se hitro nakloni i promuca: „S vašim dopuštenjem, Aes Sedai“, pa žustro pođe prema vratima. Sve okupljene Aes Sedai – pa čak i Sijuan i Leana – bez i najmanjeg su pokreta gledale za njima. Činilo joj se da je guraju pogledima. Elejna nije oklevala ništa više od nje, ali ipak se osvrnula da još jednom pogleda a’dam.

Čim je zatvorila za sobom neobojena drvena vrata i naslonila se na njih, Ninaeva zagrli onaj kovčežić pa udahnu punim plućima i to, činilo joj se, prvi put otkako su ušle u tu staru kamenu krčmu. Trudila se da ne misli na slomljeni pečat. Na još jedan slomljeni pečat. Ne, neće da razmišlja o tome. Te bi žene pogledima mogle da šišaju ovce. Verovatno bi se radovala njihovom prvom susretu s Mudrima, samo još kad ne bi ona bila između njih. Dolazak u Kulu nekada joj je vrlo teško pao zato što je morala da nauči da sluša druge i da povija glavu. A sada, posle tolikih meseci izdavanja naređenja – dobro, ponekad je pitala i Elejnu za mišljenje – nije znala kako će ponovo naučiti da se pokorava.

U zajedničkoj sobi, u kojoj je tavanica bila vrlo traljavo zakrpljena, a ugašeni kamini samo što se nisu urušili, i dalje je vrilo kao u košnici. Niko nije obraćao previše pažnje na nju, a ona na njih još i manje. Saputnici su čekali nju i Elejnu.

Tom i Džuilin su sedeli na klupi kraj oljuspanog zida i nešto se došaptavali s Unom, koji je čučao ispred njih. Arejna i Nikola sedele su na susednoj klupi i znatiželjno posmatrale zbivanja oko sebe trudeći se da se to ne vidi, dok je Marigan gledala Birgitu kako nevešto žonglira Tomovim drvenim lopticama ne bi li nekako zabavila Džarila i Seva. Min je klečala kraj dečaka i golicala ih i šaputala im nešto, ali oni su samo stajali i ogromnim očima gledali oko sebe.