Nebeski oganj

Samo još dve osobe u čitavoj prostoriji nisu bile zaokupljene nekim poslom. Dvojica od Mirelina tri Zaštitnika stajali su naslonjeni na zid nedaleko od klupa, odmah do vrata koja su vodila u kuhinju. Bili su to Kroj Makin, plavokosi, kao od brega odvaljen Andorac lepog profila, i Avar Hačami, orlovskoga nosa, četvrtaste brade i gustih prosedih brkova nalik rogovima izvijenim nadole. Hačamija bi retko ko nazvao privlačnim, ali bi zato svako progutao knedlu kad ga on pogleda onim njegovim crnim očima. Naravno, nisu oni gledali ni Una, ni Toma, niti bilo koga drugog. A i čista je slučajnost da jedino oni nemaju pametnija posla i da su baš tu našli da ćeretaju. Kako da ne.

Birgiti ispade jedna loptica kad je ugledala Ninaevu i Elejnu. „Šta ste im rekle?“, upita tiho, jedva i primetivši srebrnu strelu u Elejninoj ruci. Tobolac joj je još uvek visio o pasu, ali luk beše naslonila na zid.

Ninaeva joj priđe, upadljivo ne gledajući ka Makinu i Hačamiju, pa naoko opušteno prošaputa: „Rekle smo im sve što su nas pitale.“

Elejna dotače Birgitinu mišicu. „Sad znaju da si nam dobra prijateljica i da si nam se našla u nevolji. Slobodno možeš da ostaneš ovde, baš kao i Arejna, Nikola i Marigan.“

Tek kad se Birgita opustila Ninaeva je shvatila koliko je njoj bilo teško. Plavooka junakinja podiže žutu lopticu s poda pa ih sve tri dobaci Tomu, koji ih dohvati jednom rukom i one za tili čas nestadoše. Na licu joj je poigravao osmeh olakšanja.

„Ne mogu vam opisati koliko mi je drago što vas vidim“, reče Min, verovatno četvrti put otkako su stigli. Kosa joj je sad bila duža nego pre, ali je i dalje nosila istu onu crnu kapu. Međutim, izgledala je nekako drugačije, ali Ninaeva nikako nije uspevala da dokuči šta se to promenilo. A onda je primetila nedavno izvezene cvetiće na njenim reverima, iako je oduvek nosila jednostavnu odeću. „Malo je prijateljskih lica ovde.“ Oči joj samo na tren sevnuše ka dvojici Zaštitnika. „Moramo da sednemo nasamo i site se ispričamo. Jedva čekam da čujem šta ste sve doživele otkako ste otišle iz Tar Valona.“ A i da ispriča šta se njoj dešavalo, mogla je da se opkladi Ninaeva.

„Volela bih da vam se pridružim“, ozbiljno će Elejna. Min je pogleda, pa uzdahnu i klimnu glavom, ali očigledno nije više bila toliko oduševljena kao malopre.

Uto im priđoše Tom, Džuilin i Uno, a na licima im beše onaj izraz koji muškarci naprave kad se spremaju da kažu nešto za šta veruju da ženama neće biti milo da čuju. Međutim, pre nego što su stigli i reč da progovore, jedna Prihvaćena kovrdžave kose progura se između Džuilina i Una, besno ih pogledavši, pa se nacrta ispred Ninaeve.

Faolajnina haljina, ukrašena sa sedam traka za sedam ađaha, nije više bila bela kao nekada, a ženino tamno lice bilo je namršteno. „Iznenađena sam što te vidim ovde, divljakušo. Mislila sam da si utekla u svoje seoce, a da se mala princeza vratila mamici.“

„Da li još uvek kiseliš mleko kad nemaš pametnija posla, Faolajn?“ upita je Elejna.

Ninaeva ostade pribrana. Ali jedva. Dva puta je u Kuli Faolajn imala prilike da je podučava, mada bi ona to pre nazvala preslišavanjem. Kada su i učiteljica i učenica iz redova Prihvaćenih, učiteljica sve do kraja časa uživa status Aes Sedai, što je Faolajn neštedimice koristila. Provela je osam godina kao početnica i pet kao Prihvaćena i uopšte joj nije bilo pravo što Ninaeva nikada nije bila početnica, niti što je Elejna za manje od godinu dana stekla pravo da nosi belo. Dva časa i dva kaznena odlaska kod Šerijam zbog tvrdoglavosti, bezobrazluka i ko zna čega sve ne. Međutim, kada je konačno progovorila, glas joj beše vedar. „Čula sam da je neko bio neprijatan prema Sijuan i Leani. Čini mi se da je Šerijam rešila da nekoga kazni za primer, kako bi to jednom zasvagda prestalo.“ Mirno je gledala kako se Faolajnine oči ispunjavaju strahom.

„Ništa nisam radila otkako mi je Šerijam...“ Samo je zaćutala i pocrvenela. Min pokri usta rukom, a Faolajn se osvrnu da osmotri pridošlice. Odsečno je mahnula Nikoli i Arejni. „Mislim da ćete vas dve odgovarati. Pođite sa mnom. Odmah. Brže.“ Ove dve nesigurno ustadoše. Arejna ju je oprezno posmatrala, a Nikola nesvesno poče da prstima petlja nešto oko pojasa.

Elejna je uspela da pre Ninaeve stane između njih i Faolajn. Digla je bradu, a plave joj se oči pretvoriše u led, i to kraljevski. „Šta će ti one?“

„Izvršavam Šerijamina naređenja“, odgovori Faolajn. „Iako lično smatram da su prestare za prvo iskušavanje, ja samo radim kako mi se kaže. Svaka Brinova regrutna grupa ima i sestru koja iskušava čak i žene Ninaevinih godina.“ Svaka bi se zmija otrovnica ponosila takvom osmehom. „Da kažem Šerijam da imaš nešto protiv, Elejna? Da joj kažem kako ne dozvoljavaš da tvoja služinčad budu podvrgnuta probi?“ Elejna na to malo spusti bradu, ali Ninaeva je već bila rešila da joj neće dopustiti da olako odustane.

Dotakla je Faolajn po ramenu. „Jeste li ih mnogo našli?“