Nebeski oganj

„To je sigurno bilo mnogo davno. Ponekad muškarci svašta rade zarad žena.“ Brin tu pogleda ka Sijuan pa odmahnu glavom. „Jesi li za jednu igru kamenja, gospodine Meriline? Često zaželim protivnika koji je dobar igrač, nekog ko igra onako kako se to radi u visokom društvu.“

Tomove se obrve natuštiše gotovo koliko i Unove, ali nije oborio pogled. „Mogli bismo da odigramo pokoju partiju“, reče, „ali tek pošto utvrdimo koliki je ulog. Znaš, nemam nameru da se do kraja života igram s tobom. Ne volim dugo da boravim najednom mestu. Uhvate me pundravci.“

„Samo da te ne uhvate usred glavne igre“, kiselo će Brin na to. „Vas dvojica ćete sa mnom. Ne očekujte da ćete se naspavati. Ovde je za sve krajnji rok juče, osim za ono što je trebalo dovršiti prošle nedelje.“ Zastao je, pa ponovo pogledao Sijuan. „Košulje koje su mi danas stigle nisu dobro oprane.“ Rekavši to, otišao je i odveo Toma i Una. Sijuan je besno gledala za njim, pa u Min, na šta joj se ova iskrevelji i ljutito ode istim putem kao Leana.

Ninaeva nije shvatila ovih poslednjih nekoliko rečenica. A i ti muškarci su baš drski ako misle da mogu tek tako da razgovaraju pred njom – ili njoj ispred nosa, ili kako god – a da ona ne zna o čemu je reč.

„Baš dobro što mu ne treba i hvatač lopova“, reče Džuilin, s nelagodom pogledavajući ka Sijuan. Još se nije bio povratio od iznenađenja kad je čuo njeno ime. Ninaeva nije bila sigurna je li shvatio da je ona umirena i da više nije Amirlin Tron. Eto, pred njom je i te kako osećao nelagodu. „Mogao bih malo da se raspitam unaokolo. Video sam ovde mnogo momaka koji izgledaju kao da bi im čaša piva razvezala jezik.“

„Nije ni trepnuo“, s nevericom će Elejna. „Uopšte me ne zanima šta se to dešavalo između njega i moje majke, ali on nema prava da... Pa, kasnije ću se razračunati s gospodinom Brinom. Sad moram da razgovaram s Min.“ Ninaeva pođe za njom u pravcu kuhinje – bar će im Min sve reći bez uvijanja – ali Sijuan je dočepa za mišicu.

Od one Sijuan Sanče koja je krotko povijala glavu pred Aes Sedai ne osta ni tračka. Sad više nije bilo nikoga sa šalom. Nije podizala glas, a nije ni morala. Tako je pogledala Džuilina da je ovaj izgledao kao da će iz kože da iskoči. „Dobro pazi koga ćeš šta da pitaš, hvataču lopova, da ti neko ne prospe creva.“ Potom se osvrnula ka Birgiti i Marigan. Potonja je iskrivila usta kao da je pojela nešto pokvareno, a čak ni Birgiti ne beše svejedno. „Vas dve potražite Prihvaćenu po imenu Teodrin i neka vam ona nađe prenoćište za večeras. Ova deca izgledaju kao da je odavno trebalo da budu u krevetu. Dakle? Brzo!“ Zatim se, dok ove dve još nisu čestito ni zakoračile – a kad jesu, Birgita nije nimalo zaostajala za Marigan, ako nije čak bila i brža – ponovo posvetila Ninaevi. „Imam nekoliko pitanja za tebe. Rečeno ti je da sarađuješ i iskreno ti savetujem da to i radiš, ako znaš šta je dobro za tebe.“

Bilo je to kao da ju je zahvatio uragan. Pre nego što je Ninaeva shvatila šta se dešava, Sijuan ju je vukla rasklimatanim stepenicama s neobojenim rukohvatom, pa kroz nekakav hodnik u jedan sobičak s dva nerazmeštena kreveta prikačena na zid jedan iznad drugog. Sijuan sede na jedinu stolicu, a njoj pokaza da sedne na donji ležaj. Ninaeva ipak ostade da stoji, koliko da joj stavi do znanja da niko nju neće gurkati tamo-amo. U sobi nije bilo mnogo nameštaja. Na umivaoniku, čija je jedna polomljena noga bila poduprta ciglom, stajao je okrnjeni lavor s bokalom. Na čiviluku je visilo nekoliko haljina, a u uglu je stajalo nešto što je ličilo na smotanu slamaricu. Možda je ona tog dana pala nisko, ali Sijuan je zasigurno pala mnogo, mnogo niže. Ninaeva nije očekivala da će joj ta žena zadavati glavobolju, pa makar i dalje imala isti onaj pogled.

Sijuan šmrknu. „Kako ti drago, devojko. Prsten. Za njega usmeravanje nije neophodno?“

„Nije. I sama si čula kad sam objasnila Šerijam da...“

„Može li ga svako koristiti? Žena koja ne ume da usmerava? Muškarac?“ „Žene sigurno mogu, a verovatno i muškarci.“ Ter angreal kome ne treba Moć obično radi i kod žena i kod muškaraca.

„Onda ćeš me naučiti da ga koristim.“

Ninaeva izvi obrvu. Možda je ovo prilika koju je čekala. Ako nije, pokušaće nešto drugo. „Znaju li one za ovo? Tražile su da njih učim kako se to radi, ali tebe niko nije pominjao.“

„Ne znaju.“ Sijuan ničim nije pokazala da joj je neugodno. Čak se i nasmešila, mada nimalo prijatno. „A neće ni saznati. U suprotnom bi im neko mogao ispričati da ste se ti i Elejna predstavljale kao Aes Sedai kada ste otišle iz Tar Valona. Moiraina bi možda Egveni to i oprostila – ako i sama to nije radila, pošto ni ta nije ništa bolja od vas – ali Šerijam i Karlinja... Drečaćeš ti kao drekavac kad se pari i to pre nego što budu gotove s tobom. Mnogo pre.“

„Gluposti.“ Ninaeva shvati da sedi na rubu kreveta. Uopšte nije bila svesna kada je to uradila. Tom i Džuilin umeju da drže jezik za zubima, a niko drugi ne zna. Mora da porazgovara s Elejnom. „Nikada nismo radile ništa slično.“