Nebeski oganj

Asmodeanov naklon ovoga puta nije bio toliko otmen. „Kako gospodar Zmaj želi“, reče promuklo pre nego što je zatvorio vrata za sobom.

Tri žene zagledaše se netremice u Randa.

„Idite i vi.“ Met na ovo doslovno skoči ka vratima. „Ne ti, Mete. S tobom hoću još da razgovaram.“

Met se ukopa u mestu, pa glasno uzdahnu i ponovo stade da se igra medaljonom. Jedini se on bio pokrenuo.

„Nemaš trinaest Aes Sedai“, reče Avijenda, „ali imaš dve. A i ja sam tu. Možda ne znam koliko Moiraina Sedai, ali snažna sam koliko i Egvena, a ni ples mi nije stran.“ Mislila je na ples kopalja, kako Aijeli zovu bitku.

„Rafhin je moj“, odgovori joj on tiho. Možda će Elejna biti bar malo spremnija da mu oprosti ako joj osveti majku. Verovatno neće, ali bar će sam sebi moći da oprosti. Malo. Trudio se da spreči šake da se stisnu u pesnice.

„Nameravaš li da ga začikavaš kad odeš tamo?“, upita Egvena. „Ili ćeš možda da se prepucavaš s njim? Zar ti nije palo na pamet da on sada, kada je postao kralj Andora, verovatno više nije sam? Badava ćeš otići tamo ako te ustreli neki njegov stražar.“

Sećao se kako je nekad priželjkivao da ona ne viče na njega, ali to je bilo bolje nego ovo. „Zar si mislila da sam namerio da idem tamo sam?“ A jeste. Nije mu ni palo na pamet da povede nekog da mu čuva leđa, ali sad mu je glasić u glavi šaputao: Taj voli da napada mučki, kad ne gledaš. Bilo mu je strašno teško da razmišlja. Njegov bes kao da je počeo da živi sopstvenim životom i da sam raspiruje vatre koje su ga potpalile. „Ali vas dve ostajete ovde. Ovo je previše opasno. Moiraina može da pođe, ako želi.“

Egvena i Avijenda nisu se čak ni pogledale pre no što zakoračiše napred, ali učinile su to kao jedna i nisu se zaustavile sve dok mu nisu stajale toliko blizu da je Aijelka morala da zabaci glavu kako bi ga gledala.

„Moiraina može da pođe, ako želi“, ponovi Egvena.

Glas joj beše kao površina leda, ali zato je Avijendin bio kao rastopljeni kamen. „A za nas je previše opasno.“

„Da mi nisi ti sad postao i otac? Zoveš li se možda Bran al’Ver?“

„Ako imaš tri koplja, zar ćeš se odreći dva samo zato što su nekorišćena?“

„Neću da vas dovodim u opasnost“, kruto će on.

Egvena izvi obrve. „Jelte?“, bilo je sve što je rekla.

„Ja nisam tvoj gaisain“, zareža Avijenda. „Nećeš ti da odlučuješ šta je opasno za mene, Rande al’Tore. Nikada. Upamti to.“

Mogao bi da... Šta? Da ih umota u saidin i ostavi ih? Ni štit nije mogao da upotrebi, pošto bi mogle da mu uzvrate zamkom. Kakva zbrka, a sve to samo zbog njihove tvrdoglavosti.

„Pričamo o stražarima“, oglasi se i Moiraina, „a šta ako je sa Rafhinom Semirhag ili Grendal? Ili Lanfear? S ono dvoje bi još nekako i izašao na kraj, ali možeš li sam da staneš pred Rafhina i Lanfear?“

Bilo je nečeg čudnog u njenom glasu kad je pomenula Lanfear. Pribojava li se možda da bi on mogao da se pridruži Izgubljenoj ako i ona bude tamo? Šta će on uraditi ako je vidi? Šta bi mogao da uradi? „Neka pođu“, procedio je kroza zube. „Hoćete li sada da me ostavite na miru?“

„Kako god ti kažeš“, reče Moiraina, ali nisu se previše žurile da ga poslušaju. Avijenda i Egvena su preterano prilježno nameštale svoje šalove pre nego što su krenule ka vratima. Gospoda i dame su skakali na svaki njegov mig, ali ne i njih dve.

„Nisi pokušala da me odgovoriš“, izlete mu.

To je bilo upućeno Moiraini, ali Egvena progovori prva. Doduše, obratila se Avijendi, i to s osmehom. „Odgovarati muškarca od onog što je naumio isto ti je kao da detetu oduzmeš slatkiš. Ponekad moraš to da učiniš, ali ponekad prosto nije vredno truda.“ Avijenda samo klimnu glavom.

„Točak tka kako Točak želi“, glasio je Moirainin odgovor. Stajala je na vratima i više nego ikada izgledala kao Aes Sedai. Bezvremena, tamnih očiju koje su izgledale kao da će ga progutati, sitna i krhka, a opet toliko samouverena da bi lako mogla zapovedati sobi punoj kraljeva i kraljica pa makar ne mogla ni varnicu da usmeri. Plavi kamen na njenom čelu opet je počeo čudno da prelama svetlost. „Sve će biti u redu, Rande.“

Još dugo je gledao u vrata nakon što ih je zatvorila za sobom.

Trenje đonova po podu podsetilo ga je da je Met još tu, mada je pokušavao da se neopaženo prikrade vratima.

„Hoću da razgovaramo, Mete.“

Ovaj se zgrči. Dotakao je medaljon i okrenuo se ka Randu. „Ako si mislio da ću da stavim glavu na panj samo zato što su ove ženturače tako uradile, slobodno piši propalo. Nisam ja nikakav junak niti nameravam to da postanem. Morgaza je bila lepa žena i baš mi se dopadala, koliko se već čoveku može dopadati jedna kraljica, ali Rafhin je Rafhin, krv mu poljubim, i ja neću da...“

„Umukni i saslušaj me. Dosta je bilo bežanja.“

„Ti ćeš da mi kažeš! Ja nisam tražio da igram ovu igru i zato...“