Nebeski oganj

To mu je bilo lakše nego da se preispituje kako je dopustio Moiraini da mu zađe pod kožu. Nije nameravao da joj otkrije svoje namere sve do dana kada će Aijeli krenuti. Tačno je znala kako da mu preusmeri osećanja, kako da ga naljuti do te mere da izgovori ono što nije želeo. Nikada se nisam toliko ljutio. Zašto mi je tako teško da ostanem pribran? Kako god, nije ga nikako mogla zaustaviti. Tako je mislio. Nije smeo da zaboravi kako u njenoj blizini uvek mora biti oprezan. Sve veće sposobnosti povremeno su ga navodile da bude neobazriv pred njom, dok je ona i dalje znala više od njega, pa makar on i bio moćniji, uza sve Asmodeanovo učenje.

Na neki način, činjenica da je i Asmodean saznao za njegove namere bila je manje važna od toga što je Rand izložio svoj naum Aes Sedai. Za Moirainu sam običan čobanin, donekle koristan za Kulu, dok me Asmodean vidi kao jedinu grančicu koja ga može spasti od potopa. Javila mu se čudna pomisao da bi jednom od Izgubljenih verovatno mogao verovati više nego Moiraini. Naravno, ni jedno ni drugo nisu zasluživali previše poverenja. Asmodean. Ako su ga sprege s Mračnim štitile od izopačenja u

saidinu, morao je postojati još neki način zaštite. Ili pročišćenja.

Nevolja je bila u tome što su, pre ulaska u Senku, Izgubljeni bili među najmoćnijim Aes Sedai iz Doba Legendi, kada je štošta o čemu Bela kula i ne sanja bilo puka svakodnevica. Ako Asmodean ne zna način, onda način ne postoji. Mora postojati. Mora biti nečega. Neću samo da sedim i čekam ludilo i smrt.

Ovo je bilo potpuno budalasto. Proročanstvo mu je uredilo sastanak kod Šajol Gula. Nije znao kada će to biti, ali znao je da posle njega više neće morati da brine za svoj razum. Zadrhtao je, pa poče da se predomišlja oko pokrivača.

Trže se i uspravi na zvuk laganih koraka u hodniku. Rekao sam im! Ako ne mogu...

Ženu koja je u tom trenu odgurnula vrata, donoseći mu debele vunene pokrivače, nikako nije mogao očekivati.

Avijenda uđe i smesta zastade, odmeravajući ga hladnim plavozelenim očima. Više nego lepa žena, njegovih godina, nekadašnja Devica, nedavno beše odbacila koplje kako bi postala Mudra. Tamnocrvena kosa joj i dalje nije dosezala do ramena, te joj mrka marama kojom ju je povezala i nije zaista bila potrebna. Izgledala je pomalo nezgrapno s tim smeđim šalom, i pomalo razdraženo zbog dugačke sive suknje.

Rand oseti ubod ljubomore – primetio je njenu ogrlicu, nisku finih, ukrasnih srebrnih kovanica, od kojih svaka beše različita. Ko joj je to dao? Sigurno je niotkuda nije sama uzela; nije volela nakit. Pored niske nosila je samo još jednu široku narukvicu od slonovače, fino ukrašenu urezanim ružama. To je bio njegov poklon – još nije bio načisto da li mu je oprostila zbog njega. U svakom slučaju, ljubomora je bila glupost.

„Nisam te video već deset dana“, reče on. „Mislio sam da će te Mudre privezati uz mene čim saznaju da sam im zaprečio put u svoje snove.“ Prva veština koju je Rand odabrao da nauči Asmodeanu je bila veoma zanimljiva, sve dok nije shvatio koliko će dugo morati da ga podučava njoj.

„Čekaju me vežbe, Rande al’Tore.“ Ona će biti jedna od retkih Mudrih sposobnih da usmeravaju; njene vežbe su se delom odnosile i na to. „Nisam ja jedna od vaših mokrozemki, pa da se ne pomičem s jednog mesta kako bi mogao da me gledaš kad god poželiš.“ Uprkos tome što je poznavala Egvenu, pa i Elejnu, imala je neobično tvrdoglav stav prema mokrozemkama i mokrozemcima uopšte. „Ne sviđa im se to što si učinio.“ Govorila je o Amis, Bair i Melaini, tri Mudre šetačice kroz snove koje su je podučavale, i koje su se trudile da drže Randa na oku. Avijenda žalostivo odmahnu glavom. „Naročito su bile nezadovoljne kada sam ti dala do znanja da šetaju tvojim snovima.“

Zurio je u nju. „Rekla si im za to? Ali nisi mi zapravo ništa kazala. Domislio sam se sam, a shvatio bih, na kraju krajeva, i da ti nije izleteo mali nagoveštaj. Avijenda, one su mi same rekle kako mogu da razgovaraju s ljudima u snu. Jasno je šta je sledeči korak.“

„Zar bi hteo da se dodatno unizim i obeščastim?“ Glas joj je bio koliko-toliko miran, ali pogledom bi zapalila vatru na ognjištu. „Ni za jednog muškarca se ne bih obeščastila! Dala sam ti trag da slediš, i neću poreći svoju sramotu. Trebalo bi da te pustim da se smrzneš.“ Bacila mu je pokrivače tačno na glavu.