Nebeski oganj

„Ne!“

„Ali ako...“

„Ne!“ Njen otpor je ovog puta bio još žešći. Podbočila se i počela da mu preti prstom kao da želi da mu zabode svaku reč u srce. „Čak i ako mi Mudre dozvole da odstupim, ja imam toh, nuždu i dužnost prema svojoj skorosestri Elejni, da te čuvam. Pripadaš njoj, Rande al’Tore, i nijednoj drugoj ženi. Upamti to.“

Došlo mu je da podigne ruke u znak predaje. Ovog puta mu barem nije opisivala kako Elejna izgleda bez odeće; na neke aijelske običaje privikavao se s posebnom teškoćom. Ponekad se pitao da li su se ona i Elejna zaista složile oko ovog „čuvanja“. Nije verovao u to, premda su sve žene, ne samo Aijelke, često bile čudne. Uz to, pitao se od koga bi to Avijenda trebalo da ga štiti. Aijelke, izuzev Devica i Mudrih, delile su se na one koje u njemu vide otelotvorenje proročanstva, samim tim nešto više od krvi i mesa, i one koje ga smatraju krvavom gujom puštenom među decu. Mudre su bile bezmalo uporne kao i Moiraina u trudu da ga podvrgnu svojoj volji, a o Devicama nije ni želeo da razmišlja. Sve je to u njemu stvaralo silan gnev.

„Slušaj me sad. Poljubio sam Elejnu nekoliko puta, i mislim da joj se svidelo koliko i meni, ali nisam nikome obećan. Nisam više siguran ni da bi ona to želela.“ U roku od možda svega dva-tri časa napisala mu je dva pisma; jedno ga je nazivalo najmilijom svetlošću njenog srca, i drugim imenima od kojih su mu uši gorele, dok ga je drugo osudilo kao nemilosrdnog prokletnika koga nikada više ne želi da vidi i vređalo ga gore nego što bi Avijenda umela. Sa ženama nešto svakako nije u redu. „Ionako nemam vremena da razmišljam o ženama. Na umu mi je jedino da ujedinim Aijele, čak i Šaidoe, ako budem mogao. Ja...“ Zamukao je, sa razočaranim uzdahom. U prostoriju je upravo stupilo poslednje ljudsko biće koje mu je trebalo; nosila je srebrni poslužavnik sa staklenim bokalom vina i dve srebrne čaše – praćena zveckanjem nakita.

Iako je na glavi nosila prozračnu maramu od crvene svile, lepota Isendrinog srcolikog lica ne beše nimalo umanjena. Njena duga tamna kosa i tamne oči nisu pripadale soju Aijela. Njene pune, napućene usne bile su izazovne, sve dok nije ugledala Avijendu. Tada joj se osmeh izmeni u nešto mučno. Osim marame, nosila je još desetak ogrlica od zlata i slonovače, od kojih neke behu ukrašene biserima i uglačanim draguljima. Obe ruke, pa čak i članci na nogama, behu joj natovareni istim brojem ukrasa. To je bilo sve. Na sebi nije imala ništa drugo. Nagnao se da ne skreće pogled s njenog lica, ali i pored toga, obrazi su mu goreli.

Avijenda je izgledala kao olujni oblak spreman da bljune munje, a Isendra kao žena koja shvata da će za koji tren biti živa ispečena. Rand je poželeo da je u Jami usuda, ili bilo gde drugde. Ipak, ustao je na noge; dostojanstvenije će delovati ako on njih posmatra s visine, nego ako bude obratno. „Avijenda“, zaustio je, ali nije se obazirala.

„Je li te neko poslao da to doneseš?“ upitala je ledenim glasom. Isendra otvori usta, očito spremna na laž, ali proguta pljuvačku i prošapta: „Ne.“

„Već si dobila upozorenje, sorda.“ Sorda je bila životinja srodna pacovu, sudeći po rečima Aijela, izuzetno podla i potpuno beskorisna; meso joj je bilo tako kiselo da ih čak ni mačke nisu rado jele kada bi ih ulovile. „Adelin je mislila da ti je poslednji put bio dovoljan da upamtiš.“

Isendra se zgrči i zatetura kao da će se onesvestiti.

Rand se pribrao. „Avijenda, nije važno da li ju je neko poslao ili ne. Pomalo sam žedan, a ako je bila tako ljubazna da mi donese vino, zaslužuje zahvalnost.“ Avijenda hladno pogleda u dve čaše i izvi obrve. Duboko je udahnuo: „Ne bi trebalo da bude kažnjena zato što mi je donela nešto da popijem.“ Trudio se da ne skreće pogled ka poslužavniku. „Mora da je svaka druga Devica pod Krovom pitala da li sam...“

„Device su je uzele k sebi jer ih je potkradala, Rande al’Tore.“ Avijendin glas bio je još suroviji kada se obraćala njemu. „Previše si se upleo u poslove Far Dareis Mai, i više nego što ti je trebalo biti dozvoljeno. Čak ni Kar’a’karn ne može da stane na put pravdi; ovo te se ne tiče.“