Nebeski oganj

Proveo je neko vreme ležeći, čekajući da toplota njegovog tela ugreje pokrivače. Nije shvatao kako ovo mesto po danu može biti tako vrelo, a po noći tako ledeno. Zavukao je ruku pod kaput i opipao poluzaceljeni ožiljak na boku. Ta rana, koju Moiraina nikada nije mogla potpuno da Izleći, doneče mu smrt. Bio je ubeđen u to. Njegova krvna stenama Šajol Gula. Tako su govorila Proročanstva.

Ne noćas. Neću da razmišljam o tome noćas. Imam još malo vremena. Ali ako se pečati sada krune pod običnim nožem, da li podjednako snažno drže...? Ne. Ne noćas.

Unutrašnja strana pokrivača postala je malo toplija, a on se meškoljio, bezuspešno tražeći ugodan položaj. Trebalo je da se okupam, polusneno pomisli. Egvena je sada verovatno u zaparenom šatoru za preznojavanje. Svaki put kada bi sam pošao tamo, šaka Devica bi pokušala da uđe za njim – bezmalo su se valjale od smeha kad god bi ih ubeđivao da ostanu napolju. Kao da svlačenje i oblačenje u pari nije bilo dovoljno teško.

San se konačno spustio, bezbedan i zaštićen od Mudrih i svakog drugog. Međutim, nije bio zaštićen od sopstvenih misli. Neprestano su ga opsedale tri žene. Isendra se pojavila samo u kratkotrajnoj mori, koja ga je umalo probudila. Na smenu je snevao o Elejni, Min i Avijendi; na smenu, pa i istovremeno. Samo ga je Elejna smatrala muškarcem, ali sve su razumele njegovu suštinu, uprkos onome što je predstavljao. Izuzev noćne more, san mu je prijao.

5

Među Mudrima

Egvena je sipala vodu iz jednog povelikog kotla u široku posudu s plavim prugama; iako je stajala tik uz malenu vatru u središtu šatora, i dalje je drhtala. Bila je zastrla strane šatora, ali hladnoća je prodirala i kroz slojeve šarenih ćilima na podu, a sva toplota vatre kao da je jedva čekala da nestane kroz otvor za dim. Ostajao je samo miris spaljene kravlje balege. Zubi su počinjali da joj cvokoću.

Voda je ubrzano prestajala da se puši; prigrlila je saidar na jedan tren i usmerila Vatru kako bi je zagrejala. Amis i Bair bi se verovatno kupale i u hladnoj vodi, premda su, zapravo, umesto kupanja koristile preznojavanje. Pa šta ako nisam jaka kao one? Nisam odrasla u Pustari. Ne moram da se smrzavam nasmrt i da se kupam ledenom vodom ako ne želim. I dalje je osećala krivicu, i dok je natrljavala neku tkaninu mirišljavim lavandinim sapunom kupljenim od Hadnana Kadera. Mudre joj to nisu zabranjivale, ali se ipak osećala kao da je prekršila pravila.

Bolećivo je uzdahnula puštajući Istinski izvor. Uprkos drhtavici od hladnoće, tiho se nasmejala sopstvenoj gluposti. Čudesni osećaj Moći, zapanjujući dotok života i svesti, i sam je nosio opasnost. Što više crpeš saidar, želja je sve veća, i bez samoprekora, konačno, dogodi se da povučeš više nego što možeš da izdržiš, što se završi smrću ili umirenjem. To nije bilo nimalo smešno.

To je jedna od tvojih najvećih mana, grdila je samu sebe. Uvek se trudiš da uradiš više nego što je potrebno. Trebalo bi da se opereš hladnom vodom; to bi te naučilo da vladaš sobom. Međutim, bilo je toliko toga da se nauči, da je ponekad i čitav život delovao prekratko za sve. Njene učiteljice su uvek bile obazrive, kako Aes Sedai u Kuli, tako i Mudre, dok se Egvena teško uzdržavala, s obzirom na to da je znala na koliko ih je načina sve već prevazišla. Sposobnija sam nego što misle.

Ošinu je nalet ledenog vazduha, a dim se zakovitla u šatoru. Začuo se ženski glas: „Ako bi bila voljna...“

Egvena poskoči i oštro vrisnu, pa jedva izgovori: „Zatvaraj to!“ Stegla je samu sebe da se ne bi tresla. „Ulazi ili izlazi, ali zatvori to!“ Sav taj trud da se zgreje, da bi se ponovo smrzla od glave do pete!

Žena u beloj haljini upuza u šator na kolenima i zatvori zastor. Pogled joj beše oboren, a ruke pokorno svijene; takva bi ostala i da ju je Egvena umesto vike udarila. „Ako bi bila voljna“, prošaputala je, „Mudra Amis me je poslala da te povedem do šatora za preznojavanje.“