Nebeski oganj

Egvena se zacrvenela, ali je pokušala da zazvuči pokorno: „Potrudiću se, Bair.“ Ovo je bio prvi put da jedna od Mudrih napravi poređenje pred drugima. Ovlaš je pogledala Avijendu i začudila se videvši njen zamišljen izraz. Ponekad je žalila što je njena „skorosestra" tako dobar primer.

„Devojka će naučiti, Bair, ili neće“, razdraženo reče Melaina. „Kasnije je uči hitrosti, ako joj još uvek bude potrebna.“ Bila je jedva deset do dvanaest godina starija od Avijende, i obično je zvučala kao da sedi na trnju. Možda je sedela na nekoj oštroj steni – čak i da jeste, ne bi se pomerila; očekivala bi da stena odstupi. „Ponavljam ti, Moiraina Sedai, Aijeli prate Onoga Koji Dolazi Sa Zorom, a ne Belu kulu.“

Egvena je očito morala sama da dokuči o čemu govore, iz nastavka razgovora.

„Možda je istina“, kaza Amis smirenim glasom, „da će Aijeli ponovo služiti Aes Sedai, ali to vreme još nije došlo, Moiraina Sedai.“ Mirno je gledala Aes Sedai u oči, ne prestajući sa struganjem.

Egvena je znala da će to vreme doći, jer je Moiraina otkrila da neke od Mudrih umeju da usmeravaju. Aes Sedai će putovati ka Pustari tražeći devojke sposobne da prime obrazovanje, i svakako će želeti da povedu sve Mudre koje usmeravaju natrag u Kulu. Nekada je bila zabrinuta da će Mudre biti zastrašene, sputane i odvučene tamo gde su potrebne; Aes Sedai nisu dozvoljavale da žene koje usmeravaju provode previše vremena van Kule. Više se nije brinula – iako Mudre možda jesu. Amis i Melaina bile su po snazi volje ravne bilo kojoj Aes Sedai, kao što su svakodnevno dokazivale pred Moirainom. Bair, koja čak nije ni umela da usmerava, mogla bi vrlo verovatno da natera na poslušnost i Sijuan Sanče.

Što se toga tiče, Bair nije bila najtvrdoglavija Mudra. Ta čast pripadala je još starijoj ženi, Sorilei od septe Džara Čarin Aijela. Mudra uporišta Šende usmeravala je slabije od većine polaznica, ali su druge Mudre pred njom bile poslušne kao gaisaini. Od svoje volje. Ne, nije trebalo brinuti da će iko biti grub prema Mudrima.

„Razumljivo je što želiš da vaše zemlje budu pošteđene“, upade Bair, „ali jasno je da Rand al’Tor ne namerava da nas vodi u kazneni pohod. Niko ko prihvati Onoga Koji Dolazi Sa Zorom, i Aijele, neće biti povređen.“ Dakle, o tome se radilo. Naravno.

„Ne brinu mene samo gubici života ili zemlje.“ Moiraina obrisa znoj sa čela jednim prstom, graciozno poput neke kraljice, ali glas joj beše stegnut kao i Melainin. „Ako mu to dozvolite, posledice će biti razorne. Godine brižljivog smišljanja tek počinju da zru, a on namerava da upropasti sve.“

„S tim što je smišljano u Beloj kuli“, kaza Amis glatko kao da se slaže s njom, „mi nemamo ništa. Mi moramo, s ostalim Mudrima, da razmotrimo šta je najbolje za Aijele. Postaraćemo se da Aijeli učine ono što je najbolje za njih same.“

Egvena se pitala štabi poglavari klanova imali da kažu o tome. Naravno, često su se žalili kako se Mudre mešaju u poslove koji ih se ne tiču, pa možda i ne bi bili iznenađeni. Svi poglavari su izgledali kao razboriti ljudi snažne volje, ali su joj se pred ujedinjenim Mudrima činili kao Seoski savet pred Ženskim krugom njene postojbine.

Ipak, Moiraina je ovoga puta bila u pravu.

„Ako Rand...“, zausti Egvena, ali Bair je odlučno saseče. „Kasnije ćemo čuti šta imaš da kažeš, devojko. Tvoje znanje o Randu al’Toru je vredno, ali ćeš mirovati i slušati dok ti se ne obratimo. I ne mrgodi se, inače ćeš piti samo čaj od plavog trna.“

Egvena napravi zgrožen izraz lica. Poštovanje prema Aes Sedai, makar to bilo i poštovanje kakvo su međusobno gajili oni koji su ravnopravni, nije se odnosilo i na učenice – čak ni na jednu za koju su verovali da je Aes Sedai. Za svaki slučaj, ipak je držala jezik za zubima. Moglo se desiti da je Bair , pošalje po vrećice s biljem, posle čega bi joj naredila da sama skuva taj neverovatno gorak čaj; jedina svrha tog napitka bila je da ukloni neraspoloženje ili natmurenost, ili šta je već zasmetalo Mudroj, a sam ukus bio je dovoljan lek. Avijenda je utešno potapša po ruci.

„Vi, dakle, verujete da to neće biti razorno po same Aijele?“ Sigurno nije lako zvučati ledeno poput planinskog potoka kada vas od glave do pete obliva nakupljena vlaga i sopstveni znoj, ali Moiraina pri tom nije pokazala nikakav napor. „To će biti ponovljeni Aijelski rat. Ubijaćete, spaljivaćete i pljačkati gradove kao i onda, sve dok se svaki muškarac i žena ne okrenu protiv vas.“

„Petina nam pripada, Aes Sedai“, kaza Melaina, pa zabaci dugu kosu preko ramena kako bi ga istrljala staerom. Iako otežala od vlage i pare, kosa joj se presijavala kao svila. „Više nismo uzimali ni od drvoubica.“ Zurila je u Moirainu, previše otvoreno i značajno; znali su da je Kairhijenjanka. „Vaši kraljevi i kraljice uzimaju isto toliko u porezima.“

„A kada se narodi budu ujedinili protiv vas?“, istrajavala je Moiraina. „U Aijelskom ratu, ujedinjenjem su uspeli da vas odbiju. To može ponovo da se dogodi, uz ogromne gubitke života sa obe strane.“