Oluja na obzorju

„Neki od njih biće Prijatelji Mraka", reče Egvena. „Ali ne svi. A ne znam o kojima je reč.“ Verin je imala beleške o nekima od njih, ali nažalost - ne o svima.

„Svetlosti, kakva zbrka", promrmlja Romanda.

„To se mora učiniti", kaza nadmena Berna, odmahujući glavom.

„I to brzo", dodade Egvena. „Tako da Crne sestre nemaju vremena da uteknu. Upozoriću lorda Brina da postavi obruč od strelaca i sestara u koje imamo poverenja da zaustavi sve pokušaje bekstva, za svaki slučaj. Ali to će uroditi plodom samo sa onima koje su preslabe da otvaraju kapije."

„Ne smemo dozvoliti da dođe do toga", reče Lelejna. „Rat unutar ovog logora..."

Egvena klimnu.

„A šta je s Belom kulom?", upita Lelejna.

„Kada se pročistimo", odgovori Egvena, „onda možemo da učinimo ono što se učiniti mora kako bismo ujedinile Aes Sedai."

„Misliš..."

„Da, Lelejna", odvrati Egvena. „Mislim da do večeras otpočnem napad na Tar Valon. Pronesi taj glas i saopšti lordu Brinu da pripremi ljudstvo. Te vesti će poslužiti da zaokupe pripadnice Crnog ađaha među nama - pa će tako biti manje verovatno da će one primetiti šta mi radimo.“

Romanda baci pogled na Šerijam i Moriju, koje su sa strane visile u vazduhu, obe otvoreno roneći suze, dok su im usta bila zapušena Vazduhom. „To se mora učiniti. Iznosim predlog pred Dvoranu da se preduzme ono što je Amirlin predložila."

Šatorom zavlada tišina. A onda, lagano, sve žene ustaše na noge da pokažu saglasnost. Odlučeno je jednoglasno.

„Svetlost nas saklonila", prošapta Lelejna. „I oprostila nam na onome što ćemo učiniti."

Uze mi reč iz usta, dodade Egvena u sebi.

44

Nepoznati mirisi

Tarvinov procep je mesto koje ima najviše smisla!", isticala je Ninaeva. Ona i Rand su jahali zaraslim putem, koji je prolazio travnatom ravnicom Maredo, a pratilo ih je mnoštvo Aijela. Ninaeva je bila jedina prisutna Aes Sedai; Narišma i Nef jahali su pri samom kraju skupine, delujući nadureno. Rand je prisilio njihove Aes Sedai da ne idu s njima. U poslednje vreme kao da je veoma rešen da istakne svoju nezavisnost od njih.

Ninaeva je jahala kao sneg belu kobilu po imenu Mesečina, koju je uzela iz Randove konjušnice u Tiru. I dalje joj je čudno to što on ima svoju konjušnicu, a kamoli što ima po jednu u svim većim gradovima na svetu.

„Tarvinov procep", reče Rand, odmahujući glavom. „Ne. Što više razmišljam o tome, to više shvatam da ne želimo da se borimo tamo. Lan mi čini uslugu. Ako uskladim svoj napad s njegovim, mogu ostvariti veliku prednost. Ali ne želim da zaglavim svoje vojske u Procepu. To bi bilo traćenje snage."

Traćenje snage? Lan hrli ka Procepu, kao strela puštena s dvorečanskog dugog luka. Hrli da pogine! A Rand kaže da je pomoć traćenje snage? Vunoglava budala!

Stisnuvši zube, ona natera sebe da se smiri. Kad bi se samo raspravljao,

umesto što govori na taj hladni način, koji mu je u poslednje vreme postao svojstven. Deluje tako bezosećajno, ali ona je videla kako izgleda kada se zver razulari i zariče na nju. Sklupčana je u njemu - i ako on ubrzo ne pusti svoja osećanja na slobodu, prožderaće ga iznutra.

Ali kako da ga ona natera da se urazumi? Za vreme boravka u Tiru, pripremila je niz obrazloženja - i sva su bila razborita i smireno izneta. Rand je sva ta obrazloženja zanemario, pa je poslednja dva dana proveo na sastancima sa svojim vojskovođama i u pripremanju strategije za Poslednju bitku.

Lan je svakim danom sve bliži boju u kom ne može da pobedi. Ona svakim danom oseća sve veću strepnju; nekoliko puta skoro da je ostavila Randa i pošla na sever. Ako će se Lan boriti u nemogućoj bici, onda ona žudi da bude uz njega. Ali ostala je. Svetlost odnela Randa al’Tora - ostala je. Šta vredi pomoći Lanu ako će ceo svet pasti pod Senku zbog... tvrdoglavosti... jednog tvrdoglavog čobanina tvrde glave!

Ona snažno povuče pletenicu. Narukvice i prstenje na njenoj šaci zablistaše na slabašnom sunčevom svedu - naravno, nebo je bilo oblačno, baš kao što je već nedeljama. Svi pokušavaju da zanemare koliko je to neprirodno, ali Ninaeva i dalje oseća kako se na severu sprema oluja.

Ostalo je tako malo vremena dok Lan ne stigne do Procepa! Svetlost dala da su ga Malkijeri koji su došli da ga podrže makar malo usporili. Svetlost dala da on nije sam. Razmišljajući o njemu, kako jaše ka Pustoši, suočavajući se s vojskom Nakota Senke, koja mu je preplavila domovinu...

„Moramo da napadnemo tuda", reče Ninaeva. „Ituralde kaže da se Pustoš roji od Troloka. Mračni prikuplja svoje snage. Možeš da se kladiš da će većina njih biti kod Procepa, gde im je najlakše da se probiju i napadnu Andor i Kairhijen!“