Oluja na obzorju

„Narišma, ti si Krajišnik", poče Ninaeva. „Imaš li ikakve predstave zašto su oni napustili svoje položaje?"

On odmahnu glavom, šestareći pogledom po okolini. „Ninaeva Sedai, ja sam obućarev sin. Ne razumem se u navike velmoža i gospi." Onda se pokoleba. „Sem toga, više nisam Krajišnik." Značenje tih reči bilo je jasno. On će štititi Randa, bez obzira na to kome je još odan. To je veoma zaštitnički način razmišljanja.

Ninaeva lagano klimnu. „Imaš li neke predstave u šta to jašemo?"

„Oni će održati svoju reč", kaza Narišma. „Krajišnik bi radije poginuo nego što bi prekršio datu reč. Obećali su da će poslati izaslanstvo da se sastane s gospodarem Zmajem. Učiniće upravo to. Ali voleo bih da nam je dopušteno da povedemo svoje Aes Sedai."

Izveštaji govore da je u krajiškoj vojsci i trinaest Aes Sedai. To je opasan broj: broj potreban da se umiri žena ili smiri muškarac. Trinaest žena u krugu može da stavi pod štit i najmoćnije od onih koji su u stanju da usmeravaju. Rand je uporno tražio da u izaslanstvu koje će se susresti s njime ne bude više od četiri od tih trinaest Aes Sedai; zauzvrat je obećao da on neće povesti više od četiri osobe koje mogu da usmeravaju. Dva Aša’mana - Narišmu i Nefa - Ninaevu i sebe.

Merisa i ostale ponašale su se kao druge žene kada dižu dževu - što je u slučaju Aes Sedai značilo mnogo kiselih osmeha i pitanja poput: „Jesi li siguran da to želiš?" - kada im je Rand zabranio da pođu.

Ninaeva primeti da je Narišma napet. „Ne izgleda kao da im veruješ."

„Krajišniku je mesto da čuva Krajinu", odgovori Narišma. „Ja sam bio obućarev sin, ali obučavan sam s mačem, kopljem, lukom, sekirom i praćkom. Čak i pre nego što sam se pridružio Aša’manima, mogao sam da u dvoboju pobedim četvoricu od petorice južnjačkih vojnika. Mi živimo da branimo. Ali oni su otišli. I to baš sada. S trinaest Aes Sedai." On pogleda onim svojim tamnim očima. „Želim da im verujem. Znam da su oni dobri ljudi - ali i dobri ljudi mogu da postupe pogrešno. Naročito kada se to tiče muškaraca koji mogu da usmeravaju."

Ninaeva zaćuta. Narišma je u pravu, mada - kakvog povoda imaju Krajišnici da naškode Randu? Oni se stolećima bore protiv nadiranja Pustoši i Nakota Senke koji živi u njoj, a borba protiv Mračnoga utisnuta im je u duše. Oni se ne bi okrenuli protiv Ponovorođenog Zmaja.

Krajišnici se odlikuju posebnom vrstom časti. Istina, to ume da izludi, ali oni su takvi. Lanova privrženost domovini - naročito nakon što je tako mnogo drugih Malkijera diglo ruke od svog porekla - deo je razloga što ga ona toliko voli. O, Lane - naći ću nekoga da ti pomogne. Neću dozvoliti da se sam zaputiš Senki u ralje.

Kada se približiše jednom zelenom brdašcu, nekoliko se Aijela vrati iz izvidnice. Rand zaustavi povorku, čekajući da mu izviđači odeveni u kadinsor pritrče. Nekoliko njih nosilo je crvene poveze na glavi, označene drevnim znamenjem Aes Sedai. Izviđači nisu bili zadihani, iako su trčali sve do sastajališta i nazad.

Rand se nagnu u sedlu. „Jesu li postupili kako sam tražio? Nisu poveli više od dve stotine ljudi, ne više od četiri Aes Sedai?"

„Da, Rande al’Tore", odgovori jedan od izviđača. „Da, za divljenje je to kako su ispunili tvoje zahteve. Njihova čast je velika."

Ninaeva u glasu tog čoveka prepozna onaj čudan aijelski smisao za smešno.

„Šta je?“, upita Rand.

„Jedan čovek, Rande al’Tore", odgovori aijelski izviđač. „To je sve od čega se njihovo izaslanstvo sastoji. To je neki sitan čovečuljak, mada izgleda kao da ume da pleše kopljima. Raskrsnica je iza ovog brda."

Ninaeva pogleda preda se. Zaista, sada kada zna kuda da gleda, vidi još jedan put kako dolazi s juga i verovatno se seče s njihovim odmah iza brda.

„Kakva je ovo zamka?“, upita Nef, prilazeći na konju pored Randa. Njegovo mršavo ratničko lice bilo je zabrinuto. „Zaseda?"

Rand diže ruku, naređujući tišinu. Mamuznu škopca, a izviđači potrčaše za njim bez reči. Ninaeva samo što ne ostade sama; Mesečina je krotkiji konj nego što bi ona odabrala. Moraće da popriča s glavnim konjušarem kada se vrati u Tir.

Obiđoše brdo i zatekoše prašnjavi kvadrat na tlu, prepun ožiljaka od starih ognjišta, gde su se karavani zaustavljali da prenoće. Drum manji od onog kojim su došli zaokretao je na sever, pa na jug. Jedan jedini Šijenarac stajao je u središtu, gde su se putevi ukrštali, posmatrajući povorku što je prilazila. Njegova do ramena duga seda kosa padala je oko mršavog lica, koje je pristajalo njegovoj vižljastoj građi. Okruglo lice beše puno bora; oči su mu bile sitne i činilo se kao da čkilji.

Hurin?, iznenađeno je pomislila. Ninaeva nije videla tog hvatača lopova otkad je nju i ostale dopratio do Bele kule, nakon onog što se desilo u Falmeu.

Rand zauzda konja, omogućavajući Ninaevi i Aša’manima da ga sustignu. Aijeli se raširiše kao lišće na vetru i zauzeše stražarske položaje oko raskršća. Bila je prilično sigurna da su oba Aša’mana prigrlila Izvor, a verovatno je to važilo i za Randa.