Oluja na obzorju

Misli joj se opet okrenuše Lanu. Mora da učini nešto! Ali Rand nikako da se opameti. To znači da im jedino preostaje Kecuejnin tajni plan.Ali ta glupa žena odbija da ga objasni. Ninaeva je povukla prvi potez, nudeći joj savezništvo, a kako je Kecuejn na to odgovorila? Naravno, nadmeno i bahato. Kako li se samo usudila da prihvati Ninaevu u svoju skupinicu Aes Sedai kao da je ona bila neko dete, izgubljeno u šumi!

Kako će Ninaevin zadatak - da otkrije gde je Perin - pomoći Lanu? Protekle nedelje Ninaeva je pritisla Kecuejn da joj otkrije nešto više, ali nije uspela u tome. „Dete, izvrši ovaj zadatak kako treba“, kazala joj je Kecuejn, „pa ćemo ti možda u budućnosti dodeliti još odgovornosti. Ti povremeno umeš da budeš svojeglava, a to ne smemo da dopustimo."

Ninaeva uzdahnu. Trebalo bi da sazna gde je Perin - ali kako to da učini? Dvorečani su od slabe vajde. Mnogi su putovali s Perinom, ali dugo nisu viđeni. Nalaze se negde na jugu, verovatno u Altari i Geldanu. Ali to je preveliko područje da bi se moglo pretražiti.

Trebalo je da zna da joj Dvorečani neće obezbediti lak odgovor. Kecuejn je očigledno već pokušala da lično stupi u dodir s Perinom, pa mora da je u tome pretrpela neuspeh. Zato je taj zadatak dodelila Ninaevi. Je li Rand poslao Perina u nekakav tajni poduhvat?

„Rande?", pozva ga ona.

On je nešto mrmljao sebi u bradu.

Ona zadrhta. „Rande“, reče mu oštrije.

On prestade da mrmlja, pa je pogleda krajičkom oka. Učini joj se da mu u pogledu vidi sakriven bes, duboko u njemu, ljutnju zbog toga što ga je prekinula. A onda je taj pogled nestao i zamenila ga je užasavajuća ledena suzdržanost. „Da?“, upita je on.

„Da li... znaš gde je Perin?"

„On ima zadatke koji su mu dodeljeni i izvršava ih“, reče joj on, okrećući se da je ne gleda. „Zašto želiš da znaš?“

Najbolje je da ne pominje Kecuejn. „I dalje se brinem za njega. I za Meta.“

„Ah“, kaza joj Rand. „Ti baš nisi navikla na laganje, zar ne, Ninaeva?“

Ona oseti kako crveni. Kada je on to naučio da tako dobro čita ljude! „Jesam zabrinuta za njega, Rande al’Tore", odbrusi mu ona. „On je miran i nenametljiv - i uvek je previše popuštao svojim prijateljima."

Eto. Neka Rand malo razmisli o tome.

„Nenametljiv", zamisli se Rand. „Da, pretpostavljam da je i dalje takav. Ali miran? Perin više nije tako... miran."

Dakle, imao je skorih dodira s Perinom. Svetlosti! Kako li je Kecuejn znala za to i kako li je Ninaevi to promaklo? „Rande, ako si Perina poslao da radi nešto za tebe, zašto to držiš u tajnosti? Zaslužujem da..."

„Nisam se sastajao s njim, Ninaeva", odgovori joj Rand. „Smiri se. Jednostavno ima ponečeg što znam. Perin, Met i ja smo povezani."

„Kako? Kako to mi..."

„Ninaeva, to je sve što ću o tome reći", prekide je Rand, tiho sasekavši njenu rečenicu.

Ninaeva zaćuta, opet stiskajući zube. Druge Aes Sedai pričaju o vladanju svojim osećanjima, ali one očigledno ne moraju da se nose s Random al’Torom. I Ninaeva bi mogla da bude spokojna, kad se od nje ne bi očekivalo da izlazi na kraj s najbandoglavijom muškom budalom koja je ikada navukla čizme na noge.

Neko vreme su jahali u tišini, a oblačno nebo je visilo nad njima kao siva mahovina. Sastajalište s Krajišnicima zapravo je jedno obližnje raskršće. Mogli su da Putuju neposredno tamo, ali Device su ubedile Randa da stignu nedaleko odatle, pa da se opreznije približe raskršću. Putovanje je veoma zgodno, ali ume da bude opasno. Ako tvoji neprijatelji znaju gde ćeš se pojaviti, moglo bi ti se desiti da otvoriš kapiju i da te dočeka red strelaca.

Čak i slanje izviđača kroz kapiju nije jednako bezbedno kao što je Putovanje u tačku gde te niko ne očekuje.

Aijeli brzo uče i prilagođavaju se, što je zaista iznenađujuće. Pustara je strašno jednolična; svi njeni delovi potpuno su istovetni. Naravno, ona jeste čula neke aijelske stražare kako nešto veoma slično tome govore o mokrozemlju.

To raskršće već godinama nije bilo od neke važnosti. Da je Verin - ili neka druga Smeđa sestra tu - verovatno bi mogla da objasni iz kojih tačno razloga. Sve što je Ninaeva znala bilo je da je kraljevstvo kom su te zemlje nekada pripadale odavno palo i da je jedini njegov ostatak nezavisni grad Far Mading. Točak vremena se okrenuo. I najveća kraljevstva padaju, nestaju i s vremenom se menjaju u lenje njive, kojima vladaju seljaci rešeni da poseju i požanju što bolji ječam. To se desilo Maneterenu, a desilo se i tu. Veliki drum kojim su nekada koračale legije sada se pretvorio u malo poznati seoski putić, kojem je potrebno održavanje.

Dok su nastavljali da jašu, Ninaeva je pustila Mesečinu da zaostane iza Randovog položaja. Tako se našla blizu Narišme, s onom tamnom kosom u pletenicama, na čijim krajevima zveckaju zvončići. Baš kao većina Aša’mana, odeven je u crno, a na okovratniku mu svetlucaju mač i zmaj. Promenio se tih meseci otkad je postao Zaštitnik. Ona više u njemu ne vidi dečaka. To je muškarac, sa skladnim pokretima vojnika i budnim očima Zaštitnika. To je čovek koji je pogledao smrti u oči i borio se protiv Izgubljenih.