Oluja na obzorju

Hurin se nelagodno promeškolji. Nije se mnogo promenio, koliko se Ninaeva sećala. Ima malo više sedih u kosi, ali odeven je u istu onu jednostavnu smeđu odeću, s mačolomcem i kratkim mačem za pojasom. Konja je vezao za jedno izvaljeno deblo u blizini. Aijeli su ga sumnjičavo gledali, kao što bi neki drugi ljudi gledali čopor stražarskih pasa.

„Ma lorde Rande!" pozva ga Hurin uzdrhtalim glasom. „To jesi ti! Pa, moram reći da si vala napredovao u svetu. Baš mi je drago što..."

On umuče kada se izdiže s tla. Iznenađeno se zagrcnu, okrećući se na nevidljivim tkanjima Vazduha. Ninaeva suzbi drhtaj. Hoće li ikada prestati da joj smeta kada muškarci usmeravaju pred njenim očima?

„Hurine, ko nas je jurio", viknu mu Rand, „kada smo bili zarobljeni u onoj dalekoj senovitoj zemlji? Kom su narodu pripadali ljudi koje sam oborio strelama?"

„Ljudi?" upita Hurin, bezmalo kreštavim glasom. „Lorde Rande, tamo nije bilo nikakvih ljudi! To jest, nismo sreli nikoga, sem gospe Selene. Sećam se samo onih žabolikih zveri, kao što su one za koje se priča da ih Seanšani jašu!"

Rand obrnu Hurina, služeći se Vazduhom i hladno ga gledajući. Onda potera konja bliže njemu. Ninaeva i Aša’mani postupiše isto tako.

„Lorde Rande, ne veruješ da sam to ja?“, upita Hurin viseći u vazduhu.

„U poslednje vreme, malo toga prihvatam onako kako mi je predstavljeno", kaza Rand. „Pretpostavljam da su te Krajišnici poslali zbog naše bliskosti?"

Hurin klimnu, preznojavajući se. Ninaeva se sažali nad njim. On je potpuno odan i posvećen Randu. Proveli su mnogo vremena zajedno, jureći za Fejnom i Rogom Valera. Na povratku u Tar Valon jedva da joj je polazilo za rukom da ućutka Hurinove priče o ovom ili onom velikom poduhvatu koji je Rand postigao. Vitkog hvatača lopova verovatno je veoma uznemiravalo to što se čovek kog obožava tako ponaša prema njemu.

„Zašto samo ti?“, tiho ga upita Rand.

„Pa", uzdišući odgovori Hurin, „rekli su..." Pokolebao se, kao da je zbog nečega rasejan. Glasno je udahnuo kroz nos. „E sad... to je... to je čudno. Nikada nisam nanjušio ovako nešto."

„Šta?“, upita Rand.

„Ne znam", odgovori Hurin. „Vazduh... prilično se oseća na smrt, na veliko nasilje, samo nije tako. Mračnije je. Užasnije." On vidno zadrhta. Hurinova sposobnost da oseti miris nasilja jedna je od onih neobičnih stvari koje Kula ne može da objasni. To nije bilo nešto u vezi s Moći, ali očigledno nije ni nešto prirodno.

Randu izgleda nije bilo stalo do toga šta Hurin oseća. „Hurine, reci mi zašto su poslali samo tebe."

„Krenuo sam da ti to kažem, lorde Rande. Vidiš, ovde smo da bismo razgovarali o uslovima."

„O uslovima pod kojima bi se vaše vojske vratile tamo gde im je mesto", kaza Rand.

„Ne, lorde Rande", nelagodno odgovori Hurin. „Uslovima za dogovor o pravom sastanku s njima. Pretpostavljam da je taj deo u njihovom pismu malčice nejasan. Kazali su da ćeš se možda razbesneti kada me zatekneš ovde potpuno samog."

„Pogrešili su", odgovori mu Rand tišim glasom. Ninaeva shvati da se napreže kako bi ga čula, naginjući se u sedlu.

„Hurine, ja više ne osećam bes", reče mu Rand. „Bes mi ne služi ničemu korisnom. Zašto su potrebni uslovi pod kojima bismo se sastali? Pretpostavljao sam da će moja ponuda da povedem samo mali odred biti prihvatljiva."

„Pa, lorde Rande", reče Hurin, „vidiš, oni zaista žele da se sastanu sa tobom. Mislim, prešli smo sav ovaj put - marširali po krvavoj zimi, izvinjavam se, Aes Sedai - ali bila je to krvava zima! I to gadna, mada joj je trebalo dosta vremena da stigne do nas. Bilo kako bilo, prešli smo taj put zbog tebe, lorde Rande. Zato, vidiš, oni žele da se sastanu s tobom. Veoma."

„Ah?"

„Pa, kada si poslednji put bio u Far Madingu..."

Rand diže jedan prst. Hurin ućuta, a sve se umiri. Kao da čak i konji zadržaše dah.

„Krajišnici su u Far Madingu?“, upita Rand.

„Da, lorde Rande.“

„Hoće da se tamo sastanem s njima?“

„Da, lorde Rande. Vidiš, moraćeš da uđeš unutar Čuvareve zaštite i da...“

Rand odsečno odmahnu rukom, prekidajući Hurina. Kapija se smesta otvori. Ali izgleda nije vodila ka Far Madingu, već samo malo unazad, prema putu kojim su Rand i ostali do maločas jahali.

Rand pusti Hurina, pa mahnu Aijelima da ga puste da uzjaše, a onda protera Tai’daišara kroz kapiju. Šta se to dešava? Svi ostali pođoše za njim. Kada Rand prođe, smesta otvori drugu kapiju, koja je izlazila na jednu malu šumovitu udolinu. Ninaevi se učini da joj je poznata; tu su se ulogorili nakon njihove posete Far Madingu, s Kecuejn.

Čemu prva kapija?, zbunjeno je pomislila Ninaeva. A onda joj je sinulo. Čovek ne mora da se upoznaje s područjem kako bi Putovao nedaleko odatle - a Putovanje na neko mesto upoznaje čoveka s njim dovoljno dobro da on može da na njemu otvara kapije.