Oluja na obzorju

Uhode, koje drže na oku odaje drugih ađaha? Svetlosti! Zar se sve toliko pogoršalo? To je kao da su poslali izviđače da posmatraju neprijateljske logore. Ne može dozvoliti opasnost da je vide kako odlazi s Mejdani, ali privukla bi pažnju i da ode sama - Crvene dobro znaju da Egvena mora da bude čuvana.

To je dovodi u nevolju, a Egvena može da se seti samo jednog načina da tu nevolju reši. Pogleda Mejdani. Koliko da joj veruje? „Daješ li reč da ne podržavaš Elaidu i da prihvataš moje vodstvo?"

Žena se pokoleba, pa klimnu. „Dajem."

„Ako ti nešto pokažem, zavetuješ li se da to nikome drugom nećeš otkriti a da ti ja prethodno ne dozvolim?"

Ona se namršti. „Da.“

Egvena prelomi. Duboko udahnuvši, prigrli Izvor. „Dobro gledaj", reče i poče da tka niti Duha. Sputana dvokorenom, nije bila dovoljno snažna da otvori kapiju, ali je svejedno mogla da pokaže tkanja Mejdani.

„Šta je fo?“, upita Mejdani.

„To se zove kapija", odgovori Egvena. „Koristi se za Putovanja."

„Putovanje je nemoguće!", smesta odvrati Mejdani. „Ta sposobnost je izgubljena još od..." A onda ućuta i još više razrogači oči.

Egvena pusti da se tkanje rasprši. Mejdani smesta prigrli Izvor, delujući rešeno.

„Razmisli o mestu kuda želiš da odeš", reče Egvena. „Da bi ovo radilo kako treba, moraš veoma dobro poznavati mesto koje ostavljaš za sobom. Pretpostavljam da su ti tvoje odaje dovoljno poznate. Odaberi odredište gde je malo verovatno da će neko biti; kapije mogu da budu opasne ako se otvore na pogrešnom mestu."

Mejdani klimnu, a zlatna punđa zatrese se dok se usredsređivala. Zadivljujuće dobro je oponašla Egvenino tkanje, pa se kapija pojavila tačno između njih dve - bela linija koja je rascepila vazduh i povijala se u sebe. Rupa je bila na Mejdaninoj strani; Egvena je videla samo mreškanje, kao kada vazduh titra od vreline. Obišla je kapiju, kroz rupu gledajući mračni kameni hodnik iza nje. Pločice na podu bile su smeđe i bele, a nigde na vidiku nije bilo prozora. Egvena je pretpostavljala da je to mesto negde u dubinama Kule.

„Brzo", reče Egvena. „Ako se iz tvojih odaja ne vratim otprilike sat vremena, moje Crvene čuvarke mogu da se zapitaju zašto sam se toliko zadržala.

Već je dovoljno sumnjivo to što si me baš ti pozvala. Možemo samo da se nadamo da Elaida nije dovoljno oprezna da se zapita zbog te slučajnosti."

„Da, majko“, odgovori Mejdani, žureći da sa svog stola uzme jednu bronzanu svetiljku, sa čijeg je fitilja treperio plamičak. Onda se pokoleba.

„Šta je bilo?“, upita Egvena.

„Samo sam iznenađena."

Egvena samo što je ne upita šta je to toliko iznenađuje, ali onda shvati kako je Mejdani vidi. Mejdani se iznenadila zbog toga što ju je tako brzo poslušala. Iznenadila se zbog toga što joj je prirodno da o Egveni misli kao o Amirlin. Ta žena nije u potpunosti pridobijena - ne još - ali je blizu toga.

„Brzo“, kaza Egvena.

Mejdani klimnu, pa prođe kroz kapiju, a Egvena pođe za njom. Mada na podu nije bilo prašine, hodnik je bio zagušljiv od memljivog mirisa ustajalog vazduha. Na zidovima nije bilo ukrasa, kakvi se povremeno vide u gornjim hodnicima, a jedini zvuk koji se čuo bilo je daleko grebuckanje nekoliko pacova. Pacovi. U Beloj kuli. Nekada bi tako nešto bilo nemoguće. Slabljenje štitova samo je još jedna nemoguća stvar povrh hrpe nemogućih stvari.

Sluge koje rade u Kuli ne poklanjaju baš često pažnju tom delu u kom su ne njih dve našle. Verovatno je Mejdani baš zbog toga odlučila da upravo tu otvori kapiju. To je lepo i krasno, ali verovatno je previše mislila o bezbednosti. S tolike dubine u Kuli, biće im potrebni dragoceni minuti da se vrate do glavnih hodnika i nađu to što Mejdani hoće da joj pokaže, šta god to bilo. A to sa sobom nosi svoje muke. Šta će se desiti ako druge sestre primete Egvenu kako se šeta hodnicima bez svoje uobičajene pratnje iz Crvenog ađaha.

Pre nego što Egvena stiže da izrazi svoju zabrinutost, Mejdani pođe - ali ne prema stepeništima, već niz hodnik, krećući se sve dublje. Egvena se namršti, ali pođe za njom.

„Nisam sigurna hoće li mi biti dozvoljeno da ti pokažem", ukočeno reče Mejdani, dok su joj suknje šuštale; taj je zvuk bio pomalo sličan slabašnom grebuckanju dalekih pacova. „Ali moram da te upozorim da će te ono što češ videti možda iznenaditi. To može biti opasno."

Da li Mejdani misli na telesnu ili na političku opasnost? Egveni se čini da ne može biti u većoj političkoj opasnosti nego što već jeste, ali svejedno je klimnula i ozbiljno prihvatila to upozorenje. „Razumem. Ali ako se nešto opasno zaista dešava u Kuli - moram da znam za to. To ne samo da je moje pravo, već i moja dužnost."