Oluja na obzorju

Jukiri je pogleda, a Egvena opet oseti šibanje Vazduha. „Nije ti data dozvola da govoriš."

„Amirlin nisu potrebne dozvole da govori", odvrati Egvena i ošinu tu ženu pogledom. „Jukiri, šta ste vi to učinile? Izneverile ste sve što jeste? Zaveti nisu da služe kao alatke podela. Zar je čitava Kula poludela kao Elaida?"

„Nije to ludilo“, odjednom reče Serin, upadajući u razgovor. Smeđa odmahnu glavom, delujući daleko zapovednije nego što bi Egvena očekivala od žene iz njenog ađaha. „To je učinjeno samo iz nužnosti. Nismo mogle da joj verujemo - ne pošto je stala na stranu pobunjenica."

„Nemoj misliti da ne znamo za tvoju umešanost s njima, Egvena al’Ver“, reče joj Jukiri. Nadmena Siva jedva je suzdržavala bes. „Da se mi pitamo, ne bismo te mazile kao Elaida.“

Egvena nehajno slegnu ramenim. „Jukiri, možeš da me umiriš, pogubiš ili tučeš, ali Kula će i dalje biti u rasulu. Te koje s tolikom lakoćom nazivaš pobunjenicama nisu krive za to što se dešava. Tajni sastanci u podrumima, zaveti nametnuti bez odobrenja - to su zločini u najmanju ruku ravni odmetanju od Elaide.“

„Ne bi trebalo da nas preispituješ", tiho odvrati Siejn. Delovala je krotkije od ostalih. „Ponekad se moraju doneti teške odluke. Ne možemo dozvoliti da među Aes Sedai postoje Prijateljice Mraka i preduzete su mere kako bi bile otkriveni. Sve smo dokazale Mejdani da nismo naklonjene Senci i stoga nikakvo zlo nije naneto kada smo je naterale da nam položi zakletvu. Bio je to razuman postupak, kako bismo se uverile da sve radimo sa istim ciljem."

Egvena je strogo pazila da joj lice ostane spokojno. Siejn je bezmalo priznala da Crni ađah postoji! Egvena nikada ne bi ni očekivala da će tako nešto čuti iz usta jedne Predstavnice, a naročito ispred toliko svedoka. Dakle, te žene koriste Štap zakletvi kako bi tragale za Crnim sestrama. Ako se neka sestra razreši svojih zaveta i natera da ih ponovo položi, moglo bi joj se postavili pitanje da li je Crvena. To je očajnički postupak, ali - zaključila je Egvena sasvim opravdan, kada se u obzir uzmu vremena u kojem žive.

„Prihvatam da je to razumno", odgovori Egvena. „Ali primoravanje ove žene da položi novi zavet potpuno je nepotrebno!"

„A šta ako je poznato da je neka žena odana drugim stvarima?", odlučno upita Serin. „To što neka žena nije Prijateljica Mraka ne znači da nas neće izdati na druge načine."

I taj zavet pokornosti verovatno je razlog zašto Mejdani ne može da pobegne iz Kule. Egvena oseti talas saosećanja prema toj jadnici. Poslale su je Aes Sedai iz Salidara da se vrati u Kulu i bude njihova uhoda, a onda su je ove žene otkrile - verovatno prilikom svoje potrage za Crnima - i razotkrilo je Elaidi. Tri potpuno različite strane, sve okrenute protiv nje.

„To je i dalje neprilično", odvrati Egvena. „Ali za sada možemo da to stavimo u stranu. Šta je sa Elaidom? Jeste li utvrdile da li ona pripada Crnom: Ko vam je dao ovo zaduženje i kako ste se okupile?"

„Bah! Zašto uopšte razgovaramo s njom?“, htede da čuje Jukiri, pa ustade i podboči se. „Trebalo bi da se dogovorimo šta ćemo da radimo s njom, a ne da odgovaramo na njena pitanja!"

„Ako ću već da vam pomažem u tom vašem poslu", odvrati Egvena, „onda moram biti upućena u činjenice."

„Dete, ti nisi ovde da bi pomagala", odgovori Desina. Glas vitke Žute iz Kairhijena beše odlučan. „Mejdani te je očigledno dovela ovamo kako bi pokazala da nije u potpunosti u našoj vlasti - kao neko dete koje izvodi besne gliste."

„A šta je sa ostalima?", upita Siejn. „Moramo ih okupiti i postarati se da njihova naređenja budu bolje sročena. Ne bi bilo dobro da neka od njih ode pred Amirlin pre nego što otkrijemo kome je ona odana."

Ostale?, pomislila je Egvena. Da li su one, dakle, sve uhode naterale da polože zavet? Ako otkriješ jednu uhodu, biće lako saznati imena ostalih. „Dakle, jeste li otkrile sestre koje su zaista pripadnice Crnog?", upita Egvena. „Ko su one?"

„Dete, ti da ćutiš", odbrusi joj Jukiri i pogleda Egvenu tim svojim zelenim očima. „Samo još jednom zucni - i odrediću ti takvu pokoru da će ti se oči osušiti od plakanja."

„Jukiri, čisto sumnjam da možeš da mi odrediš veću pokoru od ovih na kojima sam sada", smireno odgovori Egvena. „Sem ako neću da svakoga dana po čitav dan boravim u radnoj sobi nadzornice polaznica. Sem toga, šta da joj kažem ako me pošalješ kod nje? Da si mi ti lično odredila pokoru? Ona će znati da danas nije trebalo da idem kod tebe. To bi moglo uzrokovati izvesna pitanja."

„Mogle bismo da jednostavno kažemo Mejdani da joj ona odredi pokoru", predloži Siejn iz Belog ađaha.

„Ona neće učiniti ništa ni nalik tome", reče Egvena. „Ona me prihvata za Amirlin."

Ostale sestre pogledaše Mejdani. Egvena od napetosti nije mogla ni da udahne. Mejdani nekako pođe za rukom da klimne glavom, mada je delovala prestravljeno zbog toga što prkosi ostalima. Egvena tiho uzdahnu od olakšanja.