Oluja na obzorju

„Rešenje?", upita Bene. Držala je šoljicu kao da je na nju zaboravila. „A kakvo bi ti rešenje ponudila?"

„Najbolje moguće: sposobnost. Očigledno neki ljudi među ađasima znaju za te tajne. Pa, ako bi ta sestra dokazala da je sposobna i da joj se može verovati, možda bi vođe njenog ađaha shvatile da je najbolje mesto za nju da bude jedna od čuvarki tih tajni. Kada malo razmisliš o tome, to je lako rešenje."

Bene je zamišljeno sedela, dok se jedna mala mumificirana zeba lagano vrtela na jednoj vrpci tačno iznad nje. „Da, ali hoće li to uroditi plodom?"

„Svakako je bolje nego služenje u nekom zaboravljenom skladištu, na popisivanju svitaka", odgovori Egvena. „Ponekad nije moguće izbeći nepravičnu kaznu, ali najbolje je ne dozvoliti ostalima da zaborave kako je ta kazna nepravična. Ako ta sestra jednostavno prihvati kako se ljudi ponašaju prema njoj, onda neće proći dugo pre nego što ljudi pretpostave da ona zaslužuje da bude u položaju u kojem se nalazi." I hvala ti, Silvijana, na tom malom savetu."

„Da“, kaza Bene, klimajući glavom. „Da, pretpostavljam da si u pravu."

„Uvek sam spremna da pomognem, Bene", odgovori Egvena tiše, vraćajući se svom čaju. „Naravno, u tim navodnim okolnostima."

Egvena se na tren zabrinu da je otišla predaleko kada je Smeđu nazvala po imenu. Međutim, Bene je pogleda u oči, pa čak malčice nakloni glavu u znak zahvalnosti.

Da je tih sat vremena provedenih s Bene bio usamljen slučaj, Egvena bi i dalje mislila da je to što se desilo nešto izvanredno. Međutim, zgranula se kada je zatekla - po izlasku iz Beninih odaja - jednu polaznicu s porukom u kojoj se Egveni nalaže da ide kod Nagore, jedne Bele sestre. Egvena je imala vremena pre sastanka s Mejdani, pa je stoga otišla. Nije bila u prilici da zanemari poziv jedne sestre, mada će nesumnjivo kasnije morati da obavlja dodatna zaduženja kako bi nadoknadila to što je preskočila ribanje podova.

Na sastanku s Nagorom Egvena je bila učena logici - a „logičke zagonetke“ koje su joj bile predstavljene zvučale su veoma slično molbi za pomor u odnosu sa Zaštitnikom koji oseća sve veću osujećenost zbog starenja i nemogućnosti da se bori. Egvena je pomogla koliko je mogla, što je Nagora nazvala „besprekornom logikom" pre nego što ju je pustila da ide. Nakon toga, sačekala ju je još jedna poruka, ovoga puta od Suejne, jedne od Predstavnica Žutog ađaha.

Predstavnica! Bilo je to prvi put da je Egveni naređeno da ode kod jedne od njih. Egvena je požurila na taj sastanak i vrata joj je otvorila jedna sluškinja. Suejnine odaje pre su ličile na vrt nego na prave sobe. Budući Predstavnica, Suejna je mogla da traži odaje s prozorima, pa je svoj uvučeni balkon u potpunosti iskoristila da od njega napravi vrt. Međutim, sem toga, u prostoriji su bila razmeštena ogledala, kako bi rasipala svetlost po čitavoj sobi, koju je zauzelo patuljasto drveće u saksijama, žbunje u velikim posudama punim zemlje, pa čak i baštica za šargarepu i ren. Egvena nezadovoljno primeti gomilicu pokvarenih krtola u jednoj posudi, verovatno upravo izvađenih, ili nekako već pokvarenih.

U sobi se osećao snažan miris bosiljka i drugog bilja. Iako u Kuli vladaju nevolje, iako biljke trunu u zemlji, ohrabrio ju je miris života u toj prostoriji sveže prekopane zemlje i biljaka koje rastu. A Ninaeva se uvek žali kako sestre u Beloj kuli zanemaruju korisnost lekovitog bilja! Da je samo mogla da provede malo vremena s punačkom Suejnom.

Egveni je ta žena bila neverovatno prijatna. Suejna ju je provela kroz niz tkanja, pri čemu su mnoga od njih bila u vezi s Lečenjem, u čemu Egvena nikada nije nešto posebno blistala. Ipak, Predstavnica mora da je bila zadivljena njenim umećem, jer se na pola predavanja - Egvena je sedela između dva drveta u saksiji, na jednoj stoličici s jastukom, dok je Suejna sedela u kobnoj naslonjači - ton razgovora promenio.

„Mislim da bismo veoma volele da budeš u Žutom", reče joj ta žena.

Egvena se lecnu. „Nikada nisam bila nešto posebno umešna kada je reč o lečenju."

„Dete, biti Žuta nema veze s veštinom", odgovori Suejna. „To ima veze sa strašću. Ako voliš da donosiš zdravlje, da popravljaš ono što je pokvareno, onda će za tebe biti mesta ovde."

„Zahvaljujem se“, reče Egvena. „Ali Amirlin nema ađaha."

„Da, ali biva uzdignuta iz jednog ađaha. Razmisli o tome, Egvena. Mislim da bi ti ovde bio dobar dom."

Bio je to zapanjujuć razgovor. Suejna očigledno nije smatrala da je Egvena Amirlin, ali činjenica da pokušava da nagovori Egvenu da pristupi tom ađahu govori nešto. To znači da je bar u izvesnoj meri prihvatila da Egvena zaslužuje da bude sestra.

„Suejna", kaza Egvena, iskušavajući koliko daleko može da stigne s tim, „jesu li Predstavnice razgovarale o tome šta da se radi u vezi s napetošću između ađaha?“

„Ne vidim šta tu može da se uradi", odgovori Suejna, gledajući prema svom obraslom balkonu. „Ako su drugi ađasi rešili da Žuti posmatraju kao neprijatelja, ja ih ne mogu naterati da se ponašaju manje glupo."