Oluja na obzorju

Egvena nije skretala pogled. Mejdani ju je gledala, korak po korak sve se više mršteći, tako da su se po njenom glatkom i bezvremenom licu jedne Aes Sedai lagano javljale bore. Zagledala se Egveni u oči kao da je zidar koji traži mane u kamenu pre nego što ga ugradi u građevinu. Ono što je otkrila kao da ju je još više zbunilo.

„A sada“, kaza Egvena, kao da nije upravo dovedena u pitanje, „reći ćeš mi zašto nisi pobegla iz Kule. Premda verujem da je tvoje uhođenje Elaide dragoceno, mora da znaš u kolikoj si opasnosti sada kada je Elaida svesna kome si zaista odana. Zašto nisi otišla?"

„Ja... ne mogu da kažem", reče Mejdani i skrenu pogled.

„Zapovedam ti kao tvoja Amirlin!"

„I dalje ne mogu da kažem." Mejdani je gledala u pod, kao da je posramljena.

Zanimljivo, pomislila je Egvena, skrivajući svoju osujećenost. „Očigledno da ne razumeš koliko su okolnosti u kojima se nalazimo teške i ozbiljne. Ili ćeš prihvatiti moju vlast ili Elaidinu. Mejdani, nema srednjeg rešenja. A obećavam ti sledeće: ako Elaida ostane Amirlin Tron, videćeš da je njeno ponašanje prema onima koje smatra izdajnicama

krajnje neugodno."

Mejdani je i dalje gledala u pod. Iako je isprva delovalo kao da pruža otpor, izgleda da joj je preostalo veoma malo snage volje.

„Shvatam." Egvena ustade. „Izdala si nas, zar ne? Jesi li prešla na Elaidinu stranu pre nego što si otkrivena, ili nakon Beoninog priznanja?"

Mejdani smesta diže pogled. „Šta? Ne! Nikada ne bih izdala naš cilj!" Delovala je kao da joj je mučno; beše prebledela, a usne je stisla u tanku liniju. „Kako možeš i da pomisliš da bih podržavala tu groznu ženu? Mrzim ono što je ona učinila Kuli."

Pa, to je sasvim dovoljno neposredno; Tri zaveta ostavljaju malo prostora za migoljenje u tim izjavama. Ilije Mejdani verna, ih je Crna - mada je Egveni veoma teško da poveruje da bi se jedna Crna sestra dovela u opasnost time što bi izgovorila laž koja se može razokriti manje-više lako.

„Zašto onda nisi pobegla?" upita Egvena. „Zašto ostaješ ovde?"

Mejdani odmahnu glavom. „Ne mogu da kažem."

Egvena duboko udahnu. Nešto u vezi s tim razgovorom dovodi je do ludila. „Hoćeš li bar da mi kažeš zašto tako često večeraš sa Elaidom? Zacelo nije zbog toga što ti se dopada njeno ponašanje prema tebi.“

Mejdani pocrvene. „Elaida i ja smo bile prijateljice za šaputanje na jastuku dok smo bile polaznice. Ostale su zaključile da bih možda uspela da saznam neke dragocene stvari ako bih obnovila taj odnos s njom.“

Egvena prekrsti ruke ispod nedara. „Čini mi se nehajnim pretpostaviti da će ona imati poverenja u tebe. Međutim, Elaidu žudnja za vlašću navodi na to da i ona postupa nehajno, tako da taj plan možda i nije potpuno loše skovan. Bez obzira na to, ona ti nikada neće pokloniti svoje poverenje sada kada zna kome si zaista odana.“

„Znam. Ali odlučeno je da joj ne smem dozvoliti da postane svesna toga da ja znam da sam razotkrivena. Ako bih se sada povukla, to bi joj stavilo do znanja da sam upozorena - a to je jedna od veoma malo dragocenih prednosti koje sada imamo.“

Dovoljno malo da je trebalo da jednostavno pobegne iz Kule. Time što ostaje u Kuli ama baš ništa ne može da se dobije. Onda, zašto? Izgleda da nešto zadržava tu ženu. Nešto snažno. Možda obećanje?

„Mejdani", reče joj Egvena, „moram da znam šta mi to ne govoriš."

Ona odmahnu glavom; delovala je skoro kao da je prestravljena. Svetlosti!, pomislila je Egvena. Neću da joj radim ono što joj Elaida radi.

Egvena opet sede. „Ispravi se, Mejdani. Ti nisi neka balava polaznica. Ti si Aes Sedai. Počni tako da se ponašaš."

Žena diže pogled, a oči joj sevnuše na te Egvenine reči. Egvena klimnu glavom u znak odobravanja. „Zacelićemo štetu koju je Elaida nanela, a ja ću sesti na mesto koje mi pripada kao Amirlin. Ali čeka nas posao."

„Ne mogu..."

„Da", reče joj Egvena. „Ne možeš da mi kažeš šta to nije u redu. Pretpostavljam da je to u nekoj vezi s Tri zaveta, mada samo Svetlost zna kakvoj. Možemo da zaobiđemo tu stvar. Ne možeš da mi kažeš zašto si ostala u Kuli, ali možeš li da mi pokažeš?"

Mejdani naheri glavu. „Nisam sigurna. Mogla bih da te..." Odjednom ućuta. Da, jedan od zaveta silom je sprečava da nastavi. „Možda bih mogla da ti pokažem", bespomoćno završi Mejdani. „Nisam sigurna."

„Onda, hajde da saznamo. Koliko će biti opasno ako nas one moje Crvene čuvarke slede?"

Mejdani preblede. „Opasno."

„Onda ćemo morati da ih ostavimo za sobom", reče Egvena, rasejano kuckajući noktom po rukonaslonu prevelike hrastove stolice dok je razmišljala.

„Možemo nekim drugim putem da izađemo iz zajedničkog dela Kule, ali ako budemo primećene - to bi moglo da dovede do nezgodnih pitanja."

„Dosta Crvenih vreba blizu ulaza u naše odaje", odgovori Mejdani. „Pretpostavljam da se ađasi tako međusobno drže na oku. Biće veoma teško da neprimećeno izađemo. Mene samu neće slediti, ali ako vide tebe..."