Putanja bodeža

„Dakle“, reče Pevara. A onda, zlokobnije, „Dakle!“ Lice joj je bilo potpuno pribrano, ali svetlucanje u njenim tamnim očima bilo je vrlo daleko od obešenjaštva koga se Siejn sećala kod polaznice i Prihvaćene. „Znači, ti si izvor tih... govorkanja. Ima da staneš pred Dvoranu i da priznaš kako je to laž, kao što i jeste! Priznaj da je to laž, devojko!"

Ako je Zera pre toga imala razrogačene oči, sada su bile potpuno iskolačene. Štap joj ispade iz ruku i otkotrlja se preko stola, a ona se uhvati za grlo. Zvuci gušenja dopirali su iz njenih iznenada potpuno razjapljenih usta. Pevaraju je zapanjeno posmatrala, ali Siejn je odjednom shvatila.

„Milostive mi Svetlosti“, zasoptala je. „Ne moraš da lažeš, Zera.“ Zerine noge udarale su ispod stola kao da pokušava da ustane ali ne može da pronađe sopstvene noge. „Reci joj, Pevara. Ona veruje da je to istina! Zapovedila si joj da govori istinu i istovremeno da laže! Ne gledaj me tako! Ona to veruje!“ Siejn se trudila da se umiri. „Pevara, ti si joj izdala naređenje, pa izgleda da ti moraš i da je oslobodiš ili će se ugušiti ovde, pred nama.“

„Ona je pobunjenica.“ U Pevarinom mrmljanju osetio se sav prezir koji je osećala prema onima na koje se odnosila ta reč. Međutim, onda je uzdahnula. „Nije ispitana, za sada. Ne moraš da... lažeš... devojko.“ Zera se presamiti i ležala je s obrazom prislonjenim na sto, željno gutajući vazduh između jecaja.

Siejn je u čudu odmahivala glavom. Nisu bile razmotrile mogućnost međusobno protivurečnih zakletvi. Šta ako je Crni ađah ne samo uklonio Zakletvu protiv laganja, nego je i zamenio nekom od svojih sopstvenih? Šta ako su zamenili sve tri sopstvenim zakletvama? Ona i Pevara moraće da postupaju vrlo pažljivo ako budu pronašle Crnu sestru, ili će im se stropoštati mrtva pre nego što uopšte budu otkrile u čemu je protivurečnost. Možda bi mogle prvo da ih oslobode svih zakletvi nema načina da se to učini ikako pažljivije kada ne znaju na šta su se Crne sestre zaklele a potom ponovo polaganje one tri? Svetlosti, sama bol istovremenog oslobađanja od svih biće gotovo kao da ih ispituju pod mučenjem. U stvari, možda i jednaka tome. Ali sasvim sigurno je da jedna Prijateljica Mraka to zaslužuje, pa i više od toga. Ako ikada budu pronašle neku.

Pevara je kezila zube na ženu koja je hvatala vazduh, a na licu joj se nije ocrtavala ni trunka sažaljenja. „Kada bude izvedena na sud zbog pobune, nameravam da budem među sudijama."

„Kada bude, Pevara“, zamišljeno dobaci Siejn. „Šteta bi bilo izgubiti saradnju jedne za koju smo sigurne da nije Prijateljica Mraka. A pošto je pobunjenica, ne moramo mnogo da se brinemo zato što ćemo je iskoristiti.“ Bilo je brojnih rasprava, od kojih nijednu nisu dovršile, zbog drugog razloga da ostave novu zakletvu. Sestra koja se zaklela da sluša može biti primorana – Siejn se nesigurno migoljila; to je i suviše zvučalo blisko zabranjenom zlu Prinude može biti navedena da pomogne u lovu, sve dok vam ne smeta što je terate da prihvati opasnost, želela ona to ili ne. „Sumnjam da su poslale samo jednu“, nastavila je, „Zera, koliko vas je došlo da širi ovu priču?“

„Deset“, promrmlja žena u sto, a onda se trže, pokazujući zube kao da se brani. „Neću da izdam svoje sestre! Neću...!“ Odjednom se prekide, dok su joj se usne ogorčeno izvijale kada je shvatila da je to upravo učinila.

„Imena!“, lanu Pevara. „Daj mi njihova imena, ili ću te odrati na licu mesta!“

Imena pokuljaše sa Zerinih nevoljnih usana. Po zapovedi, sigurno, mnogo više nego zbog pretnje. Mada, posmatrajući Pevarino natušteno lice, Siejn je bila sigurna kako joj je dovoljan i najmanji povod da odere Zeri kožu kao da je polaznica uhvaćena u krađi. Začudo, i ona sama je osećala potpuno isto neprijateljstvo. Gnušanje, da, ali očito ne tako jako. Ta je žena bila pobunjenica koja je pomogla da se Bela kula slomi, a sestre bi trebalo da prihvataju bilo šta ako će to održati celovitost Kule, a opet... Vrlo čudno...

„Slažeš li se, Pevara?“, upitala je kada je nabrajanje završeno. Tvrdoglava žena samo nestrpljivo klimnu glavom u znak slaganja. „Vrlo dobro, Zera, dovešćeš Bernajl u moje odaje danas po podne.“ Bilo ih je po dve iz svakog ađaha, osim iz Plavog i Crvenog, kako se činilo, ali najbolje je da počne od druge Bele. „Reći ćeš joj samo kako želim nasamo da porazgovaram s njom o nekim ličnim stvarima. Nećeš je upozoriti ni rečju, ni delom, ni prećutkivanjem. A onda ćeš stajati u tišini i pustićeš mene i Pevaru da učinimo ono što je neophodno. Upravo si priključena daleko vrednijem cilju nego što je ta tvoja pobuna, u koju si zavedena, Zera.“ Naravno da je bila zavedena. Bez obzira na to koliko je Elaida poludela od moći. „Pomoći ćeš nam da lovimo Crni ađah.“

Zerina glava klimala se od nevoljnih pristanaka na svako uputstvo, s bolnim izrazom na licu, ali kada je pomenuto hvatanje Crnog ađaha, ona zasopta. Svetlosti, mora da joj se pamet stvarno pomutila kad, sudeći po njenom izrazu lica, to nije ni pretpostavila!