Putanja bodeža

„Doneću nam nešto za piće“, ukočenim glasom reče Min. Pisma? Nije bilo lako brzo koračati u čizmama s potpeticama bila se navikla na njih, ali je lelujala, bez obzira kako da je koračala nije bilo lako, međutim, s dovoljno ljutnje sve je bilo moguće. Ona se brzo udalji ka malom pozlaćenom stočiću pod jednim od ogromnih ogledala, gde su stajali srebrni vrč i pehari. Zabavila se sipanjem začinjenog vina, besno ga sipajući tako da je prskalo uokolo. Sluge su joj uvek donosile više pehara, za slučaj da ima posetioce, mada se to retko događalo, izuzimajući Sorileu i gomilu budalastih plemkinja. Vino jedva da je bilo toplo, mada je bilo više nego dovoljno vruće za onu dvojicu. Ona je dobila samo dva pisma, ali mogla je da se opkladi kako ih je Dobrejn dobio bar deset! Dvadeset! Sudarajući vrč s peharima oko njega, pažljivo je osluškivala. Šta li su joj to spremali iza leđa s tim svojim desetinama pisama?

„Čini se da je Toram Rijatin nestao“, govorio je Dobrejn, „ipak po govorkanjima, on je još uvek živ, mada teško. Govorka se takođe da su ga Devid Henlon i Džeral Mordet Padan Fejn, kako ga ti nazivaš napustili. Usput budi rečeno, smestio sam Toramovu sestru, gospu Ejlil, u bleštave odaje s poslugom koja je... odana.“ Sudeći po njegovom glasu, očito je hteo da kaže kako je odana njemu. Ta žena neće moći ni haljinu da presvuče a da on za to ne sazna. „Mogu da shvatim da si je doveo ovde, kao i lorda Bertama i ostale, ali zbog čega visokog lorda Vejramona ili visoku gospu Anaijelu? Podrazumeva se, a da ti i ne kažem, da je i njihova posluga odana.“

„Kako znaš da se neka žena sprema da te ubije?“, promrsi Rand.

„Ako ti zna ime?“, Dobrejn nije zvučao kao da se šali. Rand zamišljeno nakrivi glavu, a onda zaklima. Zaklima! Nadala se da ne čuje nikakve glasove.

Rand odmahnu rukama, kao da otresa ženu koja bi želela da ga ubije. To je bilo opasno, pogotovo što je ona bila prisutna. Naravno, ona nije ni najmanje želela da ga ubije, ali ne bi joj smetalo da ga Sorilea dočeka sa onom šibom! Čakšire nisu bile neka naročita zaštita.

„Vejramon je budala koja pravi previše grešaka“, reče Rand Dobrejnu, koji mračno klimnu glavom da se slaže. „Pogrešio sam što sam pomislio kako mogu da ga upotrebim. On ionako deluje dovoljno srećno jer mu je dopušteno da ostane u blizini Ponovorođenog Zmaja. Šta još ima?“ Min mu dodade pehar, a on joj se osmehnu, iako mu se vino prosulo niz ruku. Možda je mislio da se to dogodilo slučajno.

„Malo toga i previše drugog“, započe Dobrejn, a onda se trže unazad u svojoj stolici da bi izbegao da bude poliven vinom kada je Min gurnula drugi srebrni pehar ka njemu. Nije mu se dopalo njeno kratko izigravanje krčmarice. „Hvala, moja gospo Min“, promrmljao je dostojanstveno, ali ju je popreko merkao dok je uzimao pehar. Ona smireno odšeta nazad da uzme sopstveno vino. Smireno.

„Bojim se da su gospa Karalin i visoki lord Darlin u palati gospe Arilin, ovde, u gradu“, nastavio je kairhijenski lord, „pod zaštitom Kecuejn Sedai.

Možda zaštita baš i nije prava reč. Odbijeno mi je da uđem i vidim ih, ali čuo sam i da su njih dvoje pokušali da napuste grad i da su bili vraćeni nazad uvezani kao vreće. U vrećama, kako tvrdi jedna od priča. Pošto sam se susreo s Kecuejn, skoro da mogu i da poverujem u to.“

„Kecuejn“, promrmlja Rand, a Min oseti jezu. Nije zvučao uplašeno, ne baš stvarno, ali zvučao je više nego napeto. „Šta misliš da bi trebalo da učinim u vezi s Karalin i Darlinom, Min?“

Spuštajući se na sedište dve stolice dalje od njega, Min se trže jer je odjednom bila uključena u razgovor. Sa žaljenjem je piljila u vino koje je natapalo njenu najbolju svilenu svetlosmeđu bluzu, kao i njene pantalone. „Karalin će podržati Elejnu za Sunčev presto“, smrknuto je izjavila. To vino se činilo veoma hladno za toplo kuvano vino, a sumnjala je i da će se ta mrlja ikada skinuti s bluze. „To nije viđenje, ali verujem joj.“ Nije pogledala prema Dobrejnu, iako je on mudro klimao glavom. Svi su znali za njena viđenja, sada. Jedina posledica tog saznanja bio je neprekidan tok plemkinja koje su želele da saznaju svoju budućnost, i njihovo durenje, takođe, kada bi im saopštila kako ne može da im je kaže. Većina nije bila zadovoljna s ono malo što bi videla; ništa smrtonosno, ali ni najmanje nalik sjajnim čudima kakva su obećavale vračare po vašarima. „Što se tiče Darlina, osim činjenice da će se oženiti Karalinom, pošto ga bude dobro iscedila i ostavila da se suši, samo ti mogu reći da će jednog dana biti kralj. Videla sam mu krunu na glavi, stvarčicu s mačem na prednjoj strani, ali ne znam kojoj zemlji to pripada. I, da. Umreće u krevetu, a ona će ga nadživeti.“

Dobrejn se zagrcnuo svojim vinom, prskajući ga i brišući usta jednostavnom lanenom maramicom. Većina onih koji su znali nisu i verovali. Prilično zadovoljna sama sobom, Min popi ono malo što joj je preostalo u peharu. A onda se ona zagrcnula i borila za vazduh, vadeći maramicu iz rukava da obriše sopstvena usta. Svetlosti, baš nije morala da sebi sipa te ostatke!