Putanja bodeža

Min se slagala, u tišini, ali Rand samo mahnu rukom i ponovo se nasmeja. „Oni možda to misle, ali znam i ja ponešto o tome, Dobrejne. Nisu rekli ko će birati zemljište, tako da uopšte ne mora da bude uz vodu. Moraće da kupuju hranu od vas, i da žive po vašim zakonima kada odlaze, tako da neće moći da budu i suviše nadmeni. U najgorem slučaju, moći ćete da naplaćujete carinu kada roba izađe iz njihovog... skrovišta. Što se ostalog tiče... ako ja to mogu da prihvatim, možete i vi.“ U njegovom glasu sada više nije bilo smeha i Dobrejn je pognuo glavu.

Min se pitala gde li je sve to naučio. Zvučao je kao kralj, i to jedan koji zna šta radi. Možda ga je Elejna tome bila naučila.

„Ako postoji ’kao drugo’, onda postoji još nešto“, reče Rand dvema Aes Sedai.

Merana i Rafela izmenjaše poglede, nesvesno dodirnuše svoje suknje i šalove, a onda Merana progovori, a glas joj nije bio ni najmanje nadmen. „Kao treće, Ponovorođeni Zmaj slaže se da sve vreme uza se drži izaslanika koga će izabrati Ata’an Mijere. Harina din Togara imenovala je samu sebe. S njom će biti njena vetrotragačica, njen majstor mača i pratnja.“

„Šta?“, zaurla Rand poskočivši sa stolice.

Rafela brzo nastavi, užurbano, kao da se bojala da će je preseći. „I pod četiri, Ponovorođeni Zmaj slaže se da se smesta odazove na poziv gospe od brodovlja, ali ne više od dva puta u svake tri uzastopne godine.“ Završila je pomalo zadihano, pokušavajući da ovo poslednje zvuči blaže nego što je bilo.

Zmajevo žezlo polete s poda iza Randa, a on ga uhvati u vazduhu i ne pogledavši ga. Oči mu više nisu bile ledene. Sada su plamtele plavim plamenom. „Izaslanica Morskog naroda da mi se mota oko nogu?“, vikao je. „Da se odazivam na poziv?“ Mahao je ka njima izrezbarenim gornjim delom koplja, dok su zelene i bele rese poskakivale. „Tamo, napolju, postoje ljudi koji žele da pokore sve nas i koji će možda i uspeti u tome! Izgubljeni su tamo napolju! Sam Mračni čeka! Što se niste dogovorile i da im krpim pukotine na koritima brodova kad ste već tako lepo počele!“

U drugoj prilici Min bi se trudila da ga umiri kada se raspali, ali ovog puta ona se mrštila i pokazivala zube na Aes Sedai. Potpuno se slagala s njim. Poklonile su ambar da bi prodale konja.

Rafela se i stvarno zateturala zbog praska, ali Merana se ispravi, a njene sopstvene oči uspele su veoma da liče na smeđi plamen prošaran zlatnim. „Ti koriš nas?“, brecnula se tonom koji je bio leden koliko su joj oči bile vatrene. Bila je Aes Sedai poput onih koje je Min viđala kao dete, kraljevskija od kraljice, moćnija od moći. „Ti si bio prisutan pri cenkanju, ta’verene, i okretao si ih kako ti se prohtelo. Mogao si da ih imaš sve do poslednjeg da kleče pred tobom! Ali ti si otišao! Nije im se dopalo što su znali da su plesali za jednog ta’verena. Negde su naučile da tkaju štitove i pre nego što si imalo odmakao s njihovog broda, Rafela i ja smo bile pod štitom. Da ne bismo imale prednost moći, rekle su nam. Harina je više no jednom pretila da će nas okačiti za noge s jarbola dok se ne prizovemo pameti, a mogu ti reći kako verujem da bi to i učinila! Budi srećan što si dobio brodove koje si želeo, Rande al’Tore. Harina je bila spremna da ti da samo šačicu! Budi srećan što nije tražila i tvoje nove čizme i taj odvratni presto pride! O, da napomenem, zvanično te je priznala za Koramura, makar od toga dobio grčeve u stomaku!“

Min je zapanjeno buljila u nju. Rand i Dobrejn isto tako su buljili u nju, Kairhijenjanin razjapljenih usta. Rafela je buljila, dok su joj se usne pomerale bez glasa. Kad smo već kod toga, plamen je počeo da bledi iz Meraninih očiju, a one su polako postajale sve razrogačenije, kao da je tek sad čula sve što je izgovorila.

Zmajevo žezlo u Randovoj ruci podrhtavalo je. Min je viđala kako njegov bes dostiže tačku pucanja i zbog mnogo manjeg od ovoga. Molila se da se seti kako bi mogla da spreči eksploziju, ali nije znala nijedan.

„Čini se“, konačno je progovorio, „da reči koje jedan ta’veren izvlači nisu uvek one koje bi ta’veren želeo da čuje.“ Zvučao je... smireno. Min nije želela da pomisli, normalno. „Dobro ste uradile, Merana. Bacio sam vam ogriske za pse, ali ti i Rafela ste dobro obavile posao.“

Dve Aes Sedai se zaljuljaše, a Min je za trenutak pomislila da će se stropoštati na zemlju od čistog olakšanja.

„Bar nam je uspelo da sačuvamo pojedinosti od Kecuejn“, reče Rafela, nesigurno gladeći svoje suknje. „Nije bilo načina da sprečimo da svi saznaju kako smo došle do neke vrste dogovora, ali bar smo toliko uspele da zadržimo podalje od nje.“

„Da“, gotovo bez daha reče Merana. „Čak nas je i presrela kada smo dolazile ovamo. Vrlo je teško išta sakriti od nje, ali uspelo nam je. Mislile smo da ti ne bi želeo da ona...“ Ostatak se izgubio kada je videla kameni izraz Randovog lica.