Putanja bodeža

Rand samo klimnu glavom, vireći u svoj pehar. „Znači, živeće da bi me mučili", progunđao je. Veoma tiho, ali reči su bile poput kamena. Bio je oštar poput sečiva, taj njen čobanin. „A šta da učinim u vezi...“

Odjednom se okrenuo na stolici, ka vratima. Jedna su se otvarala. Imao je veoma oštar sluh. Min ništa nije čula.

Nijedna od dve Aes Sedai koje su ušle nije bila Kecuejn, i Min oseti kako joj se ramena opuštaju dok je sklanjala maramicu. Dok je Rafela zatvarala vrata, Merana se spustila u duboki kniks pred Random, iako su svetlosmeđe oči Sive sestre prešle preko Min i Dobrejna i odmerile ih, a potom je Rafela okrugloga lica isto tako široko raskrilila svoje tamnoplave suknje. Nijedna se nije podigla dok im Rand nije mahnuo da to učine. Dolebdele su do njega bavijene svojim hladnim dostojanstvom kao haljinom. Osim što je punačka Plava sestra nakratko dodirnula rese svoga šala, kao da samu sebe podseća da je on tu. Min je i ranije primetila taj pokret, kod drugih sestara koje su se zaklele Randu na vernost. To nije moglo biti lako za njih. Samo je Bela kula zapovedala Aes Sedai, ali Rand bi savio prst i one bi došle, pokazao bi njime i one bi otišle. Aes Sedai su se kraljevima i kraljicama obraćale kao sebi ravnima, možda čak i kao da su iznad njih, a opet, Mudre su ih nazivale učenicama i očekivale su od njih da ih poslušaju dva puta brže negoli Randa.

Ništa od toga nije se pokazivalo na Meraninom glatkom licu. „Moj gospodaru Zmaju“, rekla je s puno ponosa. „Tek smo saznale da ste se vratili, i pomislile smo da ste nestrpljivi da saznate kako su se stvari odvijale sa Ata’an Mijere.“ Samo je bacila pogled na Dobrejna, a on se smesta podigao. Kairhijenjanin je bio naviknut na ljude koji žele da razgovaraju nasamo.

„Dobrejn može da ostane“, kratko reče Rand. Je li to oklevao? Nije ustao. Oči su mu bile poput plavog leda, bio je Ponovorođeni Zmaj u celini i celosti. Min mu je bila rekla da su ove žene uistinu njegove, da je svih pet koje su ga pratile na brod Morskog naroda njegovo, potpuno odane svojim zakletvama i zato potčinjene njegovoj volji, pa ipak, činilo se da ima poteškoća da veruje bilo kojoj Aes Sedai. Razumeo je, ali morao je da se nauči kako to da radi.

„Po tvojoj želji“, odvrati Merana, nakratko naklonivši glavu. „Rafela i ja smo napravile pogodbu s Morskim narodom. Cenkanje, kako oni to zovu.“ U njenom glasu jasno se osećalo u čemu je razlika. Dok su joj ruke počivale nepomične na zelenim suknjama prošaranim sivim, duboko je udahnula. To joj je bilo potrebno. „Harina din Togara Dva Vetra, gospa od talasa klana Šodein i gospa od jedara Ata’an Mijera, obećala je da će svaki brod koji je potreban Ponovorođenom Zmaju ploviti tamo gde mu je, i kad mu je, potrebno, bez obzira na razloge zbog kojih su mu potrebni.“ Činilo se da Merana postaje pomalo propovednički nastrojena kada u okolini nije bilo Mudrih; Mudre joj to nisu dozvoljavale. „Zauzvrat, Ponovorođeni Zmaj neće menjati nijedan od zakona Ata’an Mijera kao što je učinio među...“ Za trenutak je zamucala. „Oprosti mi. Navikla sam da iznosim dogovore tačno onako kako su izrečeni. One su koristile izraz ’kopnovezanim’, ali pod time su podrazumevale ono što si učinio u Tiru i Kairhijenu.“ Nešto nalik pitanju pojavilo joj se u očima, a potom je nestalo. Možda se pitala je li se isto dogodilo i u Ilijanu. Pokazivala je očigledno olakšanje što ništa nije menjano u njenom rodnom Andoru.

„Pretpostavljam da ću moći da živim s time“, promrmljao je.

„Kao drugo", preuze reč Rafela, prekrstivši svoje punačke ruke u visini pojasa, „moraš Ata’an Mijere dati zemlju, kvadrat od jedne milje u stranicama u svakom gradu ili plovnim vodama, kojima sada upravljaš ili ćeš upravljati.“ Ona je zvučala samo malo manje nadmeno od svoje pratilje, ali samo malo. Kao što ni najmanje nije zvučala zadovoljna onim što je izgovarala. Bila je Tairenka, na kraju krajeva, a malo je koja druga luka imala čvršću vlast nad svojom trgovinom od Tira. „U tim oblastima zakoni Ata’an Mijera stajaće nad svim drugim. Ovaj dogovor moraju da potvrde i vladari u tim lukama tako da...“ Sada je na nju bio red da zamuca, a tamni obrazi su joj pomalo posiveli.

„Tako da me taj dogovor nadživi?“, suvo je dopuni Rand. Hrapavo se nasmejao. „Mogu da živim i s tim.“

„Svaki grad na vodi?“, uskliknu Dobrejn. „Misle li oni i na ovaj ovde?“ Skočio je na noge i počeo da šeta gore-dole prosuvši više vina negoli Min. Činilo se da to i ne primećuje. „Kvadratna milja? Samo Svetlost zna pod kakvim čudnim zakonima! Ja sam putovao na brodu Morskog naroda i oni jesu čudni! A to ne uključuje bosonogost! A šta je s carinom, i naknadama za kotvu i...“ On se iznenada okrenu ka Randu. Mrštio se na Aes Sedai koje se uopšte nisu zanimale za njega, ali on se obraćao Randu, oštro, gotovo nepristojno. „Uništiće Kairhijen za godinu dana, moj gospodaru Zmaju. Uništiće svaku luku u kojoj im dozvolite da to urade."